Izvor: eKlinika.rs, 08.Feb.2023, 09:47

Karcinom srednjeg dela ždrela ne dobijaju samo pušači, uzrok je i poznati virus

Orofarinks ili srednji sprat ždrela čine baza ili koren jezika, meko nepce, nepčani krajnici i lože u kojima su smešteni, bočni zidovi i zadnji zid ždrela. Nepčani krajnici su dominantno primarno ishodište za karcinom orofarinksa, koji se u većini slučajeva može sprečiti. To je posebno značajno ako znamo da je danas sve više mlađe populacije koja od njega oboleva.
Dobro poznati uzroci za karcinom orofarinksa – Kada se pomenu karcinomi srednjeg dela ždrela ili >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << orofarinksa, ne mogu da se ne setim narodne izreke “Zdravlje na usta ulazi”, a da kao neko ko se ovom oblašću bavi, ne dodam “… ali i bolest”. Maligni tumori ove regije su zaista dobar primer kako na usta osim zdravlja ulazi i bolest. U prilog toj tezi ide i podatak da su osnovni faktori rizika za nastanak karcinoma ove regije pušenje, konzumacija alkohola, a poslednjih 20-30 godina, vodeću ulogu preuzima Humani papiloma virus – kaže na početku razgovora za eKlinika portal dr Bojan Perišić, specijalista otorinolaringologije.
Karcinom orofarinksa je visoko na listi svih malignih tumora, kako nastaje? Veza između pomenutog virusa i karcinoma orofarinksa je nedvosmislena. Dokazana je, i jedan od primera gde je uzrok malignog tumora poznat. A ova veza, prema rečima našeg sagovornika, na značaju dobija kad se uzme u obzir mogućnost da se preventivnim delovanjem nastanak ovog tipa karcinoma može sprečiti. Karcinomi orofarinksa, i to u 90 odsto slučajeva skvamocelularni karcinom, čine oko 30 odsto svih malignih tumora glave i vrata. Skvamocelularni karcinomi glave i vrata uopšte, šesti su po učestalosti među svim malignim tumorima.
– Štetni uticaj duvana i alkohola na sluznicu usta, ždrela, grkljana i uopšte gornjih respiratornih i aerodigestivnih puteva, poznat je odavno. Pobrojane regije prekrivene su dvema vrstama epitela, respiratornim i pločasto-slojevitim. Sa starenjem, pločasto-slojeviti epitel postaje dominantan. Upravo iz ćelija pločasto slojevitog epitela nastaje planocelularni ili skvamocelularni karcinom kao najčešći tip malignog tumora ove regije. Duvanski dim, alkohol, ali i štetna hemijska isparenja i faktori aerozagađenja dovode do promena u strukturi epitela. U nekom trenutku i do njegove maligne transformacije.
Šta se promenilo pa karcinom orofarinksa više ne dobijaju dominantno pušači U epidemioškom smislu, karcinom orofarinksa je do pre 30 godina smatran bolešću od koje obolevaju dugogodišnji pušači, dominantno muškarci stariji od 60 godina. A onda je epidemiologija počela da se menja, navodi dr Perišić i pojašnjava:
– Promene u ponašanju, seksualna revolucija, sve ranije stupanje u seksualne odnose, doveli su do bržeg i lakšeg širenja malenog DNK virusa poznatog pod nazivom humani papiloma virus. Prenosi se direktnim kontaktom. Ovaj virus je uzrok običnih kožnih bradavica koje je svako u svom životu imao ili video. Zatim benignih tumora, papiloma, sluznica genitalne regije i muškaraca i žena, ali i papiloma orofaringealne regije. Dakle, isključivo je vezan za skvamozni ili pločasto-slojeviti epitel koji sve ove regije pokriva. Da je HPV dominantan uzrok pojave karcinoma grlića materice kod žena, odavno je poznato i dokazano. Poslednjih decenija HPV postaje glavni i najčešći uzrok nastanka i karcinoma orofaringealne regije.
Ko najčešće oboleva od ovog karcinoma Sagovornik eKlinika portala priča nam da današnji epidemiološki podaci ukazuju na to da muškarci i dalje češće obolevaju. Odnosu je 3:1. Ono što je značajno drugačije u odnosu na neka prethodna vremena je da oboleli više nisu isključivo starije osobe već sve mlađa populacija. Takođe, i da među obolelima ima sve više onih koji ne konzumiraju ni duvan ni alkohol, iako sinergistički efekat duvana i alkohola na nastanak karcinoma orofarinksa nikako ne smemo zanemariti.
– Prema dostupnim statističkim podacima i istraživanjima smatra se da je ili da će više oko 50 odsto svetske populacije tokom svog života biti inficirano HP virusom. Od toga, oko 7 odsto oralnim putem. Kada bi, ne daj Bože, svi inficirani obolevali od karcinoma bila bi to katastrofa epskih razmera. Na sreću, to se ne dešava jer samo određeni sojevi humanog papiloma virusa, takozvani onkogeni sojevi, uz sadejstvo sa ostalim faktorima rizika, dovode do nastanka karcinoma – objašnjava dr Perišić.
Da li svaki HP virus izaziva rak i koliko dugo može da bude miran u telu – Broj, uslovno rečeno bezopasnih HP virusa značajno je veći u odnosu na onkogene sojeve. Kod najvećeg broja inficiranih oralnim putem, ova infekcija ili ne daje nikakve simptome ili su simptomi blagi i prolaze spontano. Ipak, u određenom broju slučajeva, uzrok infekcije je onkogeni soj. „Skriva“ se u otvorima (kriptama) nepčanih krajnika ili tkivu jezičnih krajnika, koji se nalaze u predelu korena jezika i nisu lako dostupni za pregled. To „ćutanje“ virusa može trajati i po 10 godina. Tada njegovo buđenje dovodi do procesa maligne transformacije i nastanka karcinoma. Kada je u pitanju orofarinks, izazivač karcinoma je najčešće humani papiloma virus tip 16 – navodi naš sagovornik.
Koji su simptomi prisustva virusa i kako se otkriva rak orofarinksa Dr Bojan Perišić konstatuje da u slučaju prisustva onkogenog soja virusa u orofarinksu i pojave karcinoma praktično nema ničega dobrog. Posebno loša okolnost je, ističe otorinolaringolog, relativna nemost bez značajnih simptoma. Samim tim, kasno se i otkriva. Naime, nije redak slučaj da se otkrivaju tek pojavom otoka i izraslina na vratu. To je već znak da je karcinom metastazirao u limfne čvorove u vratu. Tada je reč o odmakloj fazi bolesti, kaže dr Perišić i opisuje:
– Kad se pojave, simptomi su najčešće otežano i bolno gutanje, promenjen govor, osećaj stranog tela u ždrelu. Ponekad i krvav ispljuvak, bol u ždrelu koji zrači ka ušima ili otežano otvaranje usta. To je takođe znak širenja karcinoma na okolne strukture. Dugotrajna gušobolja koja ne prolazi na primenjenu terapiju svakako mora da pobudi sumnju na ovu bolest. Klasičnim pregledom ždrela i onim čuvenim „aaaaa“, može se videti ranica u predelu krajnika ili mekog nepca. Zatim, može se uočiti asimetrija. Odnosno, jednostrano uvećanje nepčanog krajnika. Ali, ako se sve to ne vidi, potrebno je gledati dalje i dublje, što zahteva potpunu i detaljnu obradu od strane otorinolaringologa.
Koji su dalji koraci u dijagnostici i lečenju Potreban je detaljan pregled čitave regije sa ciljem pronalaženja tumora i procene stepena njegove proširenosti na okolne strukture. U pomoć se „pozivaju“ skener i magnetna rezonanca. Poseban dijagnostički izazov, objašnjava dr Perišić,  predstavlja prisustvo UZ i CT pregledom verifikovanih izmenjenih limfnih čvorova u vratu bez jasne promene u regiji orofarinksa. To zahteva detaljno ispitivanje uključujući i PET CT.
– Ako se pacijent žali na prethodno navedene simptome, a pregledom se uoči promena, sledeći korak je biopsija i patohistološka verifikacija promene uz obaveznu analizu na prisustvo HPV-a. Po dobijanju PH nalaza, pravi se plan lečenja, koji donosi onkološki konzilijum. Treba napomenutu da planocelularni karcinom nije jedina vrsta malignog tumora u ovoj regiji. Moguć je i limfom u predelu nepčanih krajnika, ali je on značajno ređi. Kada je dijagnoza planocelularnog karcinoma postavljena, dostupna su tri načina lečenja. To su hirugija, hemioterapija, zračna terapija ili kombinovani način lečenja. Hirurško lečenje svakako daje najbolje rezultate. Nažalost, veliki broj karcinoma orofarinksa otkriva u fazi kada hirurško lečenje nije moguće – kaže dr Bojan Perišić u razgovoru za eKlinika portal.
Smrtnost i dalje velika, a siguran način da se prevenira karcinom orofariksa postoji Uprkos savremenim medicinskim dostignućima, uprkos novim lekovima i hirurškim tehnikama, smrtnost od karcinoma orofarinksa je i dalje velika. To nameće zaključak da je preventiva osnovni i najvažniji vid lečenja. To ističe naš sagovornik i pojašnjava:
– Preventiva u smislu odgovornog ponašanja kada su seksualne navike u pitanju, preventiva u smislu svesti o tome se HPV infekcija i posledično karcinom ne dešavaju „nekom drugom“ i sada, na sreću i pacijenata i lekara, preventiva u smislu vakcinacije protiv humanog papiloma virusa. Nažalost, poslednjih godina svedočimo neopravdanom otporu vakcinaciji uopšte. Prosipaju se razne teorije o tome zašto vakcinaciju kao jedno od najvećih medicinskih dostignuća u istoriji čovečanstva ne treba sprovoditi – komentariše doktor i nastavlja:
Zašto vakcinu protiv HPV treba da prime i dečaci – Vakcina protiv humanog papiloma virusa napravljena je da pokriva praktično sve do sada poznate onkogene sojeve virusa. Detaljno je ispitana i dokazano bezbedna. Fokus je na vakcinaciji devojčica kako bi se zaštitile od karcinoma grlića materice čija je incidenca u našoj zemlji jako visoka. Ali, i dalje iz nekog razloga postoji dilema da li vakcinu treba da prime i dečaci. Na osnovu prethodno napisanog, nadam se da je jasno da je apsolutno neophodno da anti HPV vakcinu prime i dečaci. HPV ne pravi razliku u polu, a od karcinoma orofaringealne regije mogu oboleti svi. Prilog ovoj tezi je i podatak da među obolelima i dalje dominiraju osobe muškog pola. Dakle, u moru loših vesti kada je ova vrsta karcinoma u pitanju, od toga da se relativno kasno otkriva do toga da je smrtnost i dalje velika, nalazi se i jedna dobra. To je da postoji način da se obolevanje spreči. Ne vidim ni jedan razlog zašto ne bismo iskoristili taj preventivni mehanizam.
Načini prevencije jasni, dosta toga je do nas, naših navika i odgovornosti Treba napomenuti, kaže dr Perišić, da vakcina nije čarobni štapić kojim će se sva problematika sa HP virusom rešiti i da nas vakcinacija ne oslobađa obaveze da se ponašamo racionalno i odgovorno i prema sebi i prema drugima. Ali, dodaje otorinolaringolog, svakako umnogome doprinosi tome da se smanji procenat obolevanja i od karcinoma grlića materice i od karcinoma orofaringealne regije u čijoj osnovi je humani papiloma virus.
– Aktivnom promocijom zdravih životnih navika, odgovornog seksualnog ponašanja, promocijom redovnih preventivnih pregleda kod ginekologa, ali i pregleda orofaringealne regije uz primenu sada dostupne anti HPV vakcine, značajno možemo doprineti smanjenju širenja HP virusa u opštoj populaciji. Samim tim, i smanjenju procenta obolevanja i smrtnosti od karcinoma čija je veza sa humanim papiloma virusom nedvosmisleno dokazana – zaključuje dr Bojan Perišić, specijalista otorinolaringologije.
Članak Karcinom srednjeg dela ždrela ne dobijaju samo pušači, uzrok je i poznati virus se pojavljuje prvo na eKlinika.

Nastavak na eKlinika.rs...