Izvor: eKlinika.rs, 22.Apr.2023, 15:32
Kako višak kalcijuma u organizmu može da aktivira proces kalcifikacije i ugrozi rad organa
Višak kalcijuma u telu može da dovede do okoštavanja mekih tkiva, krvnih sudova i kalcifikacije. Ovaj proces sastavni je deo starenja i može da zahvati skoro svaki deo tela. Kalcifikacija se određuje kao skupljanje naslaga kalcijuma u krvnim sudovima i mekim tkivima. Kalcijum je jedan od najzastupljenijih minerala u telu sastavni je deo kostiju, zuba, krvotoka.
Višak kalcijuma kao posledica infekcije
Višak kalcijuma u organizmu može biti i znak koji upućuje na postojanje >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << infekcije ili neke teže bolesti. Posebno je opasno ako se previše kalcijuma taloži u arterijama, bubrezima ili perikardu srca (srčanoj kesi). Kalcifikacije u dojkama su uglavnom benigne, ali moguće je da budu i znak koji upućuje na karcinom dojke.
Višak kalcijuma može da se formira unutar arterija, perikarda, bubrega, tetiva, zglobova, mozga, grudi, ramena, zuba, pankreasa. Male naslage kalcijuma ne remete u bitnoj meri rad organa, dok veće formacije kalcijuma mogu da utiču na pravilan rad organa i prouzrokuju dodatne probleme. Kalcifikacije mogu biti posledica povrede, zapaljenskog procesa, cepanja tkiva, infekcije, karcinoma. Svaki oblik kalcifikacije ima neke posebne karakteristike, pa se u skladu s tim i leči.
Kalcifikacija unutar arterija
Kalcifikacija arterija je često proces koji počinje u mlađem životnom dobu, a dijagnostikuje se tek kada su naslage kalcijuma postanu dovoljno velike. Kalcifikacija arterija obično se javlja posle 40. godine života.
Prema nekim istraživanjima, 90 odsto muškaraca i 67 žena starijih od 70 godina imaju kalcifikacije koronarne arterije. Kalcifikacije krvnih sudova ometaju snabdevanje srca i drugih organa kiseonikom, hranjivim materijama. Tokom vremena dovode do stvaranje čepova ili sužavanja arterija. Ova bolest nije praćena nekim specifičnim simptomima.
Kalcifikacija perikarda
Perikard (srčana kesa) je sačinjena od dvostruke opne, obavija srce i početne delove velikih krvnih sudova. Perikard pozicionira srce, štiti ga od infekcije, sprečava veliko širenje srčanih šupljina u naporu. Višak kalcijuma može da se pojavi na perikardu i oteža snabdevanje krvlju donjih komora srca.
Simptomi kalcifikacije perikarda liče na simptome srčane insuficijencije. Pacijenti se žale na umor, kratak dah pri naporu i u stanju mirovanja. Moguće je da perikardna kalcifikacija ne izazove nikakve simptome. Stanje je najčešće posledica perikarditisa to jest, zapaljenja srčane maramice. Perikarditis može da bude posledica fizičke traume, radioterapije, bolesti vezivnog tkiva, maligniteta.
Višak kalcijuma unutar bubrega
Naslage kalcijuma mogu da se formiraju i u bubrezima. Nefrokalcinoza je pojava segmenata kalcijuma u parenhimu bubrega. Smatra se da je uglavnom posledica upalnog procesa. Lekari navode da ovaj nalaz ne bi trebalo da bude razlog za preteranu zabrinutost, posebno ako su laboratorijske analize u granicama normale. U ovim slučajevima stanje se samo redovno prati, kontrolišu se vrednosti elektrolita, kalcijuma, fosfata.
Ukoliko je potrebno lečenje mora se prethodno ustanoviti šta izaziva taloženje naslaga kalcijuma. Kalcifikacija bubrega može biti posledica upotrebe vitamina D, primarnog hiperparatiroidizma ili sarkoidoze. Ukoliko se stanje ne leči, može da dođe do razvoja hronične bolesti bubrega.
Kalcifikacija zglobova i tetiva
Višak kalcijuma na zglobovima i tetivama je čest problem. Nekada je teško napraviti razliku između kalcifikacije i okoštavanja. Smatra se da 3 do 15 odsto osoba ima kalcifikaciju tetiva, koja se naziva kalcifikovani tendonitis. Kod oko 45 odsto osoba starijih od 85 godina moguće je pronaći depozite kalcijuma u zglobovima. Stanje nekada može biti praćeno bolom, ali postoje i pacijenti koji nemaju ni jedan znak bolesti. Kalcifikacija je učestala na tetivama ramena, ali promene se primećuju i na zglobovima, kukovima, laktu ruke.
Bolest kristala kalcijum pirofosfata dihidrata, poznata i kao pseudogiht, često je uzrok kalcifikacije zglobova. Pseudogiht se određuje kao jedan od oblika artritisa koji je posledica taloženja kristala u zglobovima. Pacijenti se žale na bolove, otok, jednog ili više zglobova.
U slučaju da kalcifikacije na zglobovima i tetivama nisu praćene bolom ne savetuje se nikakva terapija. Pojedini lekovi mogu da uklone naslage kalcijuma iz zglobova, često se primenjuju injekcije kortikosteroida, oralni kolhicin i lekovi za ublažavanje bolova i upale. U najtežim slučajevima savetuje se hirurška intervencija.
Kalcifikacija mozga
Višak kalcijuma može se taložiti i u krvnim sudovima mozga, najčešće u bazalnim ganglijama, strukturama mozga koje učestvuju u kontroli pokreta. Distonije (nevoljne dugotrajne mišićne kontrakcije), nekontrolisani ili / i usporeni pokreti, nesiguran hod, tremor najčešći su simptomi.
Postoji i primarna porodična kalcifikacija mozga, retko oboljenje koje nije posledica zdravstvenog problema. Oko 20 do 30 odsto osoba sa kalcifikacijom mozga pati od demencije, psihoze, moguće su promene ličnosti, problemi sa govorom. U skoro 50 odsto slučajeva primarna porodična kalcifikacija mozga je posledica genetske mutacije, u preostalih 50 odsto pacijenata bolest je nepoznatog porekla.
Kalcifikati u dojkama
Kalcifikate unutar dojki moguće je primetiti samo putem mamografa. Lekari ove kalcifikate klasifikuju u odnosu na veličinu. Makrokalcifikacije su velike naslage kalcijuma, a mikrokalcifikacije su male tačkice kalcijuma. Ove promene uglavnom nisu posledica bolesti.
U slučaju da se naslage kalcijuma nađu u blizini ćelija koje imaju mogućnost da se brzo razmnožavaju, lekari savetuju redovno praćenje kako ne bi došlo do razvoja karcinoma.
Kalcifikati u dojkama uglavnom nisu praćeni simptomima i ove promene nisu posledica povećanog unosa kalcijuma putem ishrane. Tokom procesa starenja raste mogućnost od ovih promena.
Benigni procesi, kao što su izlučivanje kalcijuma u mlečne kanale, povrede dojke, ciste, ateroskleroza krvnih sudova dojke mogu biti faktor rizika za naslage kalcijuma u dojkama. Velika većina kalcifikata u dojkama je dobroćudne prirode, ali lekari savetuju detaljnu dijagnostiku kako bi to i potvrdili.
Naslage kalcijuma unutar mlečnih kanala mogu biti posledica duktalnog karcinoma in situ. Ovo je najraniji stadijum karcinoma, kada se maligne ćelije nisu još proširile na okolna tkiva i kada je izlečenje moguće. Kalcifikacije mogu biti prisutne i kod pacijenata sa invazivnim duktalnim karcinomom dojke. Kako bi bili u potpunosti sigurni da je reč o dobroćudnim promenama, lekari savetuju dopunsku dijagnostiku, ultrazvučno snimanje, biopsiju, magnetnu rezonancu. Veliki broj kalcifikata na bilo kojem mestu na telu nije praćen nikakvim simptomima.
Članak Kako višak kalcijuma u organizmu može da aktivira proces kalcifikacije i ugrozi rad organa se pojavljuje prvo na eKlinika.
.jpg)
