Izvor: B92, 11.Dec.2011, 19:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako se zaštititi od trombofilije?
Sa kakvim ćemo se krvnim sudovima probijati kroz život, umnogome zavisi od genetike. Niko, na sreću, nije unapred osuđen na oboljenje arterija ili vena, niti na moguće prateće komplikacije. Jer, da bi bolest nastala, neophodno je da se nasleđe udruži sa faktorima iz spoljne sredine.
"Često se dokaže postojanje genskog polimorfizma, ali ne može da se objasni zašto on dovodi do porodične trombofilije. Primera radi, nedavno smo u Srbiji, prvi put u svetu, otkrili jedno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << trombofilno stanje (novi polimorfizam za koji svetska nauka do sada nije znala) i to unutar jedne porodice. Ne znamo šta to znači u ovom trenutku, treba još sve da se dokumentuje, a moraćemo i da prođemo proveru na svetskom sastanku. Prošle godine u Milanu, otkrivena je porodica kod čijih članova je faktor devet (koji je normalno oko sto odsto), između 500 i 700 odsto! Jasno je zašto se kod tih ljudi javlja tromboza, ali se ne zna zašto je genska promena nastala. Od 450 bolesnika sa trombofilijom koliko ja pratim, 17 odsto ih ima dve ili više urođenih trombofilija".
Zato, ukoliko se odreknemo cigareta, krećemo se dovoljno, držimo u granicama šećer i holesterol, sve su šanse da prođemo „nekažnjeno". U određenim situacijama, nažalost, ni ovakva samodisciplina i predostrožnost ne mogu da pomognu.
Ulogu provocirajućeg faktora, ne moraju da odigraju lenjost, ili porok u vidu pušenja i prekomernog jela. I „obična" trudnoća, kod osoba sa genskom sklonošću, može dovesti do nastanka tromboze, to jest, nekontrolisane koagulacije krvi, u pogrešno vreme, na pogrešnom mestu.
Profesor dr Ivo Elezović, načelnik Drugog odeljenja Klinike za hematologiju KC Srbije, ističe da je tromboza najčešći uzrok smrtnosti u razvijenom svetu; od nje boluje u proseku troje na hiljadu ljudi.
Kad se prvi put došlo do saznanja da genetika igra ulogu?
"Od šezdesetih godina prošlog veka, znali smo za neka genska 'iskakanja', kao što je, recimo, nedostatak antitrombina, ili proteina C ili S. Oni su, izgleda, u provociranju venskog tromboembolizma učestvovali tek sa desetak odsto.
Sredinom devedesetih, otkrivena je trombofilija, takozvani faktor pet - Lajden, poremećaj na molekolu faktora pet, nazvan po gradu u kom je otkriven. Ti pacijenti imaju mali poremećaj u genu - koji određuje samo jednu aminokiselinu, na određenoj poziciji u proteinu faktora pet, i ona je zamenjena drugom. Taj novi faktor koagulacije može da zaustavi krvarenje, ali ne i da spreči dalje zgrušavanje krvi, koje prelazi u trombozu".
O kakvoj je genskoj mutaciji reč?
"Taj polimorfizam, mala promena na nivou gena za faktor pet, događa se u dva do 15 odsto populacije i to samo kod bele rase. To ukazuje na činjenicu da je poremećaj nastao posle podele ljudskog roda na rase. Tako severni narodi imaju ovaj poremećaj kod oko 15 odsto stanovništva, južnjaci kod oko dva odsto, a u Srbiji je ovaj polimorfizam, zastupljen sa oko šest procenata.
Polovina trudnica, koje u toku trudnoće dobiju trombozu, najverovatnije imaju upravo ovaj poremećaj".
"Tromboze se dele na arterijske (šlog i infarkt) i venske (ruku, nogu i pluća - plućna embolija). Po svoj prilici, međutim, ovo su dve različite bolesti. Arterijske tromboze, nastaju najčešće usled poznatih faktora rizika kao što su pušenje, dijabetes, povišeni holesterol, hipertenzija i nedovoljno kretanje. Na te faktore nekako i možemo da utičemo. Kod venskog tromboembolizma, koji je mnogo rašireniji, međutim, genetske predispozicije imaju veću ulogu. Uz to, i na njih utiču slični spoljašnji faktori: pušenje, oralni kontraceptivi, imobilizacija u svakom pogledu, čak i ona, relativno kratkotrajna, od nekoliko sati, prilikom putovanja avionom, automobilom... Zato se savetuju jednostavne vežbe u svim tim situacijama, kad nije moguće ustajati i kretati se".
Zašto nastaje tromboza?
"Ona je u stvari multifaktorijalna bolest. Ne može jedan faktor da izazove trombozu. Kod dece je to tri do četiri, a kod odraslih - dva ili više faktora. Nasleđe neće 'proraditi' bez izazivača iz spoljašnje sredine. Uvek je faktor iz spoljašnje sredine upetljan. Teško da ćemo krivicom gena samo patiti od tromboze, ili pojačanog krvarenja.
Trombofilija je genski defekt, koji samo povećava rizik od dobijanja tromboze, a ne znači da će je čovek i dobiti".
Kako da to proverimo blagovremeno?
"Testiranja se rade na nivou gena i svuda u svetu, veoma su skupa. Hematolozi su pokušali da naprave kriterijume za obavezno preispitivanje urođene sklonosti ka tromboziranju. Svako ko je dobio trombozu pre 45. godine, ili je u njegovoj porodici postojao takav slučaj, morao bi da se testira, jer postoji mogućnost da je u pitanju familijarna trombofilija. Takođe i žene, koje su imale dva ili više spontana pobačaja. I sada kad otkrijemo trombozu kod roditelja, savetujemo da se ispituju i deca".
Kako pacijenti kod koji se otkrije sklonost ka trombozi mogu da se zaštite?
"Preventivno, žena kod koje je pronađena sklonost trombozi, odnosno trombofilija, ne treba da uzima oralne kontraceptive, jer to višestruko povećava rizik od tromboze. Takođe, ako planira trudnoću, a već je imala trombozu i/ili spontane pobačaje, mora da primi antitromboznu zaštitu... Statistika pokazuje da se kod većine ljudi koji imaju poremećaj „lajden", tromboza razvije od njihove 15. do 50. godine.
U tom slučaju, ona ne mora biti izazvana krupnijim faktorom, nego je mogu isprovocirati i neaktivnost, infekcija, antibiotska terapija...
Koliko geni utiču na zdravlje vena?
"U velikoj meri. Kad je reč o venskom tromboembolizmu kod skoro 70 odsto bolesnika možemo da otkrijemo urođeni, ili stečeni genski defekt. Pre deceniju i po, to smo mogli samo kod desetak odsto ljudi sa trombozom. Novija otkrića, sve više će se, bez sumnje, bazirati na trombofilnim stanjima koja dobijamo u nasleđe i njihova udruženost sa faktorima spoljne sredine.
Ljudima, kod kojih se pronađu, savetujemo određen režim ponašanja: svakodnevno najmanje sat kretanja, ako rade sedeći, često ustajanje... Bilo koja hirurška intervencija duža od pola sata zahteva da se primi antikoagulantna profilaksa, jer ih to štiti od mogućih tromboembolizama.
Već i samo ležanje u krevetu duže od tri dana povećava rizik, pa se takvim ljudima ne svetuje mirovanje čak ni u slučaju gripa.
Koliko aspirin može da pomogne?
Kod aspirina male doze 50-75, maksimalno 100 miligrama dnevno, imaju izuzetan efekat na prevenciju arterijskih tromboza (infarkt, šlog). To je i lek broj jedan, kod pacijenata kojima je ugrađen stent, ili baj-pas.
Opasne su, međutim, velike doze, usled kojih može da se dobije čir na želucu i da prokrvari. Ni jedna studija, međutim, nije dokazala efekat aspirina na venski tromboembolizam.
Šta, onda, može blagotvorno da utiče na vene?
"Samo antikoagulantna terapija - heparini male molekulske mase i takozvani kumarinski derivati, anti-K vitamin (farin, sintrom). Oralna antikoagulantna terapija veoma mnogo zavisi od hrane.
Ne zabranjujem pacijentima voće i povrće, ali je od presudne važnosti da unose uravnoteženu dnevnu količinu voća i povrća kako bi se doza leka prilagodila njihovom načinu ishrane i terapija održavala dobro stanje. Pacijenti na oralnoj antikoagulantnoj terapiji ne mogu, recimo, danas jesti samo zeleniš, a sutra ga ne uneti uopšte. K vitamin, odgovoran je za određene faktore koji učestvuju u zgrušavanju krvi.
Mi te pacijente dovodimo na granicu da imaju što manju sklonost tromboziranju, a da ih, pri tome, ne ugrozimo povećanim rizikom od krvarenja. Parametar u krvi, takozvani INR u rasponu od 2 do 3 omogućava zaštitu od obe krajnosti. * Koliko dugo se daje antikoagulantna terapija? - Nekad tri, ili šest meseci, a nekad - doživotno.
Oni koji imaju dve ili više tromboza, ili veštačke srčane zaliske, moraju da je uzimaju dugotrajno. Nije lako izbalansirati dozu leka, a ni pridržavati se dosledno ali kad pacijent to shvati, da je to njegov lek i hrana onda dobro ide. Imam pacijente koji godinama nisu 'ispali' iz terapijskog opsega.
Svako zadržavanje krvi u venskom sudu je pripremno mesto odakle može da krene tromboza. Zato rad mišića nogu potiskivanjem krvi štiti od tromboze, a tome pomažu i venski zalisci koji olakšavaju venskoj krvi da lakše savlađuje gravitaciju i povratak krvi ka srcu.
