Izvor: eKlinika.rs, 12.Okt.2023, 16:51

Kako se hrane građani Srbije, da li je domaća kuhinja najzdravija

Najveći broj građana, 68 odsto, umereno vodi računa o ishrani, 17 odsto veoma vodi računa o namirnicama koje konzumira, dok 15 odsto građana Srbije uopšte ne vodi računa o načinu ishrane, neki su od rezultata onlajn istraživanja o navikama u ishrani i načinu informisanja o nutritivnim vrednostima namirnica. U istraživanju koje realizovano u okviru nacionalne kampanje „Teži ravnoteži“ učestvovalo je više od 1.000 građana Srbije.
Gojaznost jedan od izazova modernog društva Nacionalnu >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << kampanju „Teži ravnoteži“ usmerena je stalnom informisanju građana o važnosti uravnotežene ishrane i redovne fizičke aktivnosti u cilju postizanja dobrog javnog zdravlja, a tokom oktobra, meseca pravilne ishrane, predstavljeni su rezultati istraživanja. Stručnjaci naglašavaju da je gojaznost jedan od najbrže rastućih izazova modernog društva i procene su da će čak 51 odsto svetske populacije biti predgojazno ili gojazno do 2035. godine.
– Gojaznost nije samo estetski problem, kao što to mnogi misle, već je predispozicija koja može dovesti do različitih oboljenja. Upravo zbog toga, Ministarstvo zdravlja je još 2018. godine kreiralo Nacionalni program za prevenciju gojaznosti koji je dao strateški okvir za bavljenje ovom tematikom, iz čega je dalje proistekla nacionalna informativno edukativna kampanja „Teži ravnoteži“ u okviru koje je i sprovedeno ovo istraživanje – rekla je dr Jelena Janković, pomoćnica ministarke zdravlja.
Koji je obrok najzdraviji?
Prema rezultatima istraživanja, u poslednjih šest meseci, na režimu ishrane/dijeti bila skoro trećina anketiranih
građana (30%). Najčešći režimi ishrane koje praktikuju žitelji Srbije su autofagija, vegetarijanska ishrana, ishrana bez glutena, keto ishrana, kao i druge dijete. Ni na jednoj vrsti dijete u proteklih šest meseci nije bilo 70 odsto ispitanika.
Kada je reč o stavovima o tome šta za građane predstavlja zdrava ishrana, najveći broj ispitanika, 43 odsto, odgovorio je da je to ishrana pripremljena kod kuće. Iako je većina građana stava da je domaća kuhinja najzdravija, sledeći najzastupljeniji vidovi zdrave ishrane su ona koja je bogata vitaminima i mineralima (36 odsto), vlaknima (30 odsto), proteinima (20 odsto), namirnicama organskog porekla (15 odsto) i uravnotežena hipokalorijska ishrana (12 odsto).
Koliko čitamo deklaracije na proizvodima? Kada je reč o razlozima za praktikovane određenog režima ishrane, građani ističu kao glavne, u 23 odsto slučajeva gubitak telesne težine i u istom obimu od 23 odsto sprečavanje budućih zdravstvenih problema. Kod 21 odsto građana, razlog za dijetu je bila potreba da se osećaju bolje i imaju više energije, a samo 10 procenata anketiranih kao razlog navodi da im je cilj bio poboljšanje fizičkog izgleda.
– Kada je u pitanju važnost sastava proizvoda, čak 51 odsto ispitanika odgovorio je da im je veoma važan sastav proizvoda, kao i da njih 30 odsto redovno čita sastav proizvoda na nutritivnim deklaracijama. Ovi podaci nas dosta raduju, jer su građani počeli više da obraćaju pažnju na sastav namirnica i njihove nutritivne i kalorijske vrednosti, na čemu smo
mi posebno radili u prethodnom periodu. Kroz edukaciju u supermarketima, koju smo sprovodili sa studentima medicine, edukovali smo potrošače kako da čitaju nutritivne deklaracije – navodi Dimitrije Ivanović iz Privredne komore
Srbije.
Sistemski pregledi za đake Kada se radio o izvorima informisanja o nutritivnim vrednostima proizvoda nutritivne deklaracije su i dalje najzastupljeniji izvor informisanja građana (41 odsto), slede časopisi, internet sajtovi i televizija sa 28 odsto, a njih 17 odsto se informiše kroz razgovor sa porodicom, prijateljima ili kolegama. Informacije o nutritivnim vrednostima 14 odsto građana traži u stručnoj literaturi, dok se putem saveta doktora i nutricioniste informiše svega 10 odsto građana.
– Ministarstvo zdravlja je uz podrško odbora za sport Narodne skupštine, a u saradnji sa Ministarstvom sporta i Ministarstvom prosvete nedavno pokrenulo projekat koji obuhvata sistematske preglede za učenike koje se bave školskim sportom. Ovo će se primenjivati kod dece od prvog razreda osnovne škole do četvrtog razreda srednje škole. Uključeno će biti 95 škola u prvom krugu, 192 odeljenja, a podršku će pružati 76 domova zdravlja širom Srbije. Cilj nam je da utvrdimo bilo koji oblik deformiteta kod dece, kao i da detektujemo gojaznost kod dece, kako bi se u budućem periodu radilo više na rešavanju i prevenciji svih ovih problema – zaključila je dr Jelena Janković iz Ministarstva zdravlja.
Nacionalnu kampanju „Teži ravnoteži“ pokrenula je Privredna komora Srbije – Udruženje za prehrambenu industriju kao podršku Nacionalnom programu za prevenciju gojaznosti Ministarstva zdravlja Republike Srbije.
Članak Kako se hrane građani Srbije, da li je domaća kuhinja najzdravija se pojavljuje prvo na eKlinika.

Nastavak na eKlinika.rs...