Izvor: B92, 19.Sep.2013, 12:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Joga i zdrava ishrana mogu da vam produže život
Zdrave navike poput vežbanja, dobre ishrane i redukovanja stresa mogu obrnuti proces starenja na molekularnom nivou i delimično obnoviti vitalnost ćelija, pokazala je pilot studija.
Zdrav stil života produžava trajanje DNK, kaže vođa istraživanja dr Din Orniš, osnivač i predsednik neprofitnog Istraživačkog instituta prevenivne medicine u Sausalitu u Kaliforniji.
Štaviše, što zdravije živite, to su vaši hromozomi snažniji, kažu istraživači u radu nedavno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << objavljenom u žurnalu The Lancet Oncology.
“Možda možemo da obrnemo starenje na ćelijskom nivou”, kaže Orniš.
“Naša tela su mnogo dinamičnija, nego što smo to ranije uviđali i što pre promenite navike, to ćete pre videti pozitivne promene”.
DNK sekvence, takozvane telomere, direktno utiču kako ćelije stare i povezuju se sa povećanim rizikom od prerane smrti i bolesti izazvane starenjem.
Kako telomere postaju kraće, one slabe, a ćelije stare i brže umiru.
Kraće telomere imaju pušači, osobe pod hroničnim stresom i koje se lošije hrane, kaže Ornićš, ukazujući da se zbog toga javljaju i brojne bolesti poput kancera, kardiovaskularnih oboljenja, demencije, gojaznosti, šloga, osteoporoze, infektivnih bolesti i dijabetesa.
Ranija istraživanja pokazala su da zdrav način života pruža mnoge koristi, između ostalog i sprečavanje napretka srčanih bolesti.
Istraživači, međutim, kažu da je ovo prva studija koja ukazuje da se zdrave navike mogu odraziti i na ćelijsku genetiku.
Petogodišnja studija bila je fokusirana na dve male grupe ljudi sa niskim rizikom za rak prostate. Deset muškaraca imalo je zadatak da uvede zdrave navike u život, dok je kontrolna grupa od njih 25 nastavila “po starom”.
Promene životnih navika odnosile su se na četiri glavne oblasti: zdravu ishranu (uključivanje celovitih namirnica u ishranu zasnovanu na biljkama, bez mnogo masnoća i prerađenih ugljenih hidrata), umereno vežbanje (30-minutne šetnje tokom šest dana u nedelji), borbu protiv stresa (meditacije, joga i druge tehnike opuštanja u trajanju od jednog sata dnevno) i društvenu podršku (prisustvo jednočasovnim grupnim seansama podrške jednom nedeljno).
Istraživači su uzeli uzorke krvi i merili dužinu telomera učesnika na početku studije, a zatim ponovo posle pet godina.
Muškarci koji su uveli zdrave navike imali su za deset odsto duže telomere, dok su oni iz kontrolne grupe imali kraće za tri odsto.
Štaviše, što su osobe unosile više korisnih promena, to su telomere više rasle.
“Naša tela imaju neverovatnu mogućnost regeneracije, ako jednostavno prestanemo s lošim navikama”, kaže Orniš.
“Bio sam začuđen dinamikom ovih mehanizama i kako su se brzo ljudi oporavljali”.
Ovo je bila pilot studija i rezultati obećavaju, ali je potrebno ponoviti ispitivanje na mnogo većem uzorku, ukazuje genetičar i profesor kliničke epidemiologije na Kolumbija univerzitetu.
“Učesnici su bili visoko motivisani, dok su održavali režim duže od pet godina i nastavili da prisustvuju sastancima podrške, čak i kad to niko od njih nije očekivao. Šta bi se desilo sa ljudima koji nisu tako motivisasni”, kaže Li.
.jpg)
