Izvor: eKlinika.rs, 21.Feb.2025, 20:01

Jednostavni načini za prevenciju kamena u bubregu

Nekoliko stvari možemo da uradimo za prevenciju kamena u bubregu, koji se može formirati kada urin postane zasićen supstancama koje kristališu u kamen, kao što su kalcijum ili mokraćna kiselina. Neke od ovih strategija deluju za sve četiri uobičajene vrste kamena u bubregu, dok druge sprečavaju specifične tipove i njihovo ponavljanje.
Popijte najmanje 8 čaša vode dnevno Jedan od najboljih načina da sprečimo sve četiri vrste kamena u bubregu jeste da ostanemo >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << hidrirani. Ako pijemo više tečnosti, razblažujemo urin i smanjujemo koncentraciju jedinjenja koja se mogu povezati u kristale. Mnogi stručnjaci preporučuju unos najmanje 2 litre tečnosti dnevno, odnosno otprilike osam čaša od 2,5 dl dnevno. Za osobe sa istorijom kamena u bubregu može biti potrebno do 3 litra dnevno.
Voda je uvek najbolja, ali su dobri i čorba, sok od jabuke, čaj, mleko sa niskim sadržajem masti i nekiseli sokovi od povrća ili voća.
Smanjite unos natrijuma Kalcijumsko kamenje može se formirati kada se izluči prekomerna količina kalcijuma kroz urin. Ovde spada kalcijum oksalatno kamenje, koje čine otprilike 70 odsto svih kamena u bubregu, i manje uobičajeno kalcijum-fosfatno kamenje.
Da bi se smanjilo kalcijumovo kamenje, unos natrijuma treba da bude ograničen na 2300 mg dnevno iz svih izvora. Visok nivo natrijuma, dobijen uglavnom unosom soli, menja ravnotežu elektrolita u krvi i oslobađa više kalcijuma u urinu. Osobe sa istorijom kamena u bubregu, trebalo bi da smanje unos natrijuma na najviše 1.500 mg dnevno.
Pazite na unos hrane bogate oksalatima Oksalati, poznati i kao oksalna kiselina, prirodna su jedinjenja u biljkama. Oni nemaju poznatu funkciju u ljudskom telu. Kada hrana koju jedemo oslobađa previše oksalata, oni se mogu vezati za kalcijum u urinu i formirati kamenje.
Osobe sa istorijom oksalatnog kamena u bubregu, trebalo bi da konzumiraju ishranu sa niskim sadržajem oksalata. Namirnice koje treba izbegavati su:
kikiriki rabarbara spanać cvekla blitva čokolada slatki krompir Oksalati su generalno bezbedni za osobe koje nemaju istoriju kamena u bubregu, a koristi od konzumiranja povrća i voća bogatog oksalatima generalno prevazilaze sve moguće rizike.
Jedite hranu bogatu kalcijumom Konzumiranje hrane bogate kalcijumom može da deluje nelogično, ali smanjuje rizik od kalcijum oksalatnog kamenja. To je zato što se kalcijum u ishrani vezuje za oksalat u crevima, smanjujući količinu oksalata koja ulazi u krvotok.
Namirnice posebno bogate kalcijumom uključuju:
mlečne proizvode, uključujući mleko sa niskim sadržajem masti, jogurt i kefir tamno lisnato povrće, kao što je zelje, spanać i repa masnu ribu, kao što su sardina ili tunjevina Obogaćena biljna mleka, kao što je nezaslađeno bademovo mleko i pirinčano mleko Preporučeni dnevni unos kalcijuma za većinu zdravih odraslih osoba je između 1.000 mg i 1.200 mg.
Ograničite unos proteina iz životinjskih izvora Kamenje mokraćne kiseline nastaje kada se prekomerne količine mokraćne kiseline (urati), akumuliraju u bubrezima i urinu. Mokraćna kiselina je otpadni proizvod nastao razgradnjom organskih supstanci zvanih purini koji se nalaze u proteinima životinjskog porekla i alkoholu.
Kod osoba koje imaju istoriju kamena mokraćne kiseline, ishrana sa malo purina može smanjiti rizik od ponovnog pojave. Ovo uključuje izbegavanje ili ograničavanje hrane sa visokim sadržajem purina, i to:
iznutrica, kao što su bubrezi i jetra crvenog mesa, uključujući jagnjetinu, divljač, svinjetinu i šunku masne ribe, poput haringe, sardina i inćuna školjki, poput škampa i dagnji piva Ishrana sa malo purina takođe može pomoći u sprečavanju drugih vrsta kamena, uključujući kamenje kalcijum oksalata. To je zato što velika potrošnja purina takođe povećava izlučivanje kalcijuma i oksalata.
Smanjite unos dodatih šećera Konzumiranje previše šećera ima brojne štetne efekte, uključujući povećan rizik od dijabetesa, gojaznosti, visokog krvnog pritiska i srčanih bolesti. Istraživanja takođe ukazuju na to da prekomerno konzumiranje šećera može povećati rizik od kalcijumovog kamenja.
Previše šećera smanjuje količinu urina koju telo proizvodi, povećavajući koncentraciju kalcijuma u bubrezima. Studija iz 2023. godine objavljena u Frontiers in Nutrition otkrila je da ljudi čije se dnevni unos kalorija sadrži više od 25 odsto dodatog šećera imaju 88 procenata veći rizik od kamena u bubregu od onih čiji je dnevni unos dodatog šećera ispod 5 odsto.
Izbegavajte gazirana pića Neke vrste kamena u bubregu – uključujući kalcijum oksalat, cistin i kamenje mokraćne kiseline – formiraju se kada je pH urina nizak (što znači da je kiseo). Neka gazirana pića mogu uzrokovati pad pH vrednosti zbog hemikalije poznate kao fosforna kiselina.
Fosforna kiselina dodaje se gaziranim pićima da bi se poboljšao njihov ukus i produžio rok trajanja. Neka istraživanja pokazala su da redovno konzumiranje ovih gaziranih pića povećava rizik od kamena u bubregu za 33 odsto.
Fosfornom kiselinom bogato je i prerađeno meso, i to salama, zaslađeni i proteinski napici.
Smršajte ako imate višak kilograma Prekomerna težina ili gojaznost povećava rizik od kamena u bubregu. To čini snižavanjem pH urina i povećanjem izlučivanja kalcijuma, oksalata i mokraćne kiseline.
Oksalatno i kamenje mokraćne kiseline često je kod ljudi koji imaju prekomernu težinu. Štaviše, rizik se povećava u skladu sa njihovim indeksom telesne mase (BMI).
Prestanite sa uzimanjem suplemenata vitamina C Suplementi vitamina C mogu da budu razuman izbor kada osetimo da dolazi prehlada, ali redovan unos vitamina C može povećati rizik od kalcijumovog kamenja, barem kod muškaraca. Ovi suplementi to čine tako što se delimično pretvaraju u oksalat dok se razlažu.
Koliko god ovi suplementi bili popularni, generalno nam nisu potrebni ako imamo uravnoteženu ishranu. Preporučeni dnevni unos vitamina C je 70 mg za muškarce i 90 mg za žene. Ovaj cilj lako može da se postigne ako pojedemo jednu pomorandžu ili samo 1 šolju jagoda, brokolija ili seckane crvene paprike.
Probajte suplement citrata Zahvaljujući suplementima kalijum citrata urin može da bude manje kiseo. Na taj način mogu pomoći u smanjenju rizika od kalcijum oksalata, cistina i kamena mokraćne kiseline (ali ne i kamena kalcijum fosfata ili struvita, koji se formira u alkalnom urinu).
Stručnjaci preporučuju uzimanje 9 mg kalijuma dnevno, podeljeno u tri doze i to u roku od 30 minuta nakon obroka ili užine. Suplemente natrijum citrata treba izbegavati jer natrijum može povećati izlučivanje kalcijuma i poništiti korist.
Dodatke kalijum citrata treba uzimati pod nadzorom lekara i ne kao zamenu za lečenje. Ako se uzimaju na neodgovarajući način, mogu se javiti neželjeni efekti kao što su slabost mišića, nepravilan rad srca i čir na želucu.
Proverite bezbednost svojih lekova Mnogi lekovi koji se izdaju na recept i bez recepta mogu doprineti stvaranju kamena u bubregu. Iako neke treba izbegavati ili zameniti, drugi mogu biti od suštinskog značaja za vaše zdravlje i ne treba prekidati s njihovom upotrebom bez odobrenja lekara.
Razgovarajte sa lekarom ako ste zabrinuti zbog rizika od nastanka kamena u bubregu ili recidiva kamena u bubregu u slučaju da uzimate nešto od sledećeg:
diuretici petlje kao što su furosemid, bumetanid, etakrinska kiselina i torsemid glukokortikoidi kao što su prednizon, metilprednizolon, kortizon, betametazon i deksametazon antikonvulzivi kao što su topiramat i zonisamid lekovi za HIV kao što su indinavir, atazanavir, nelfinavir, tenofovir dizoproksil fumarat (TDF), raltegravir i efavirenz antibiotici kao što su sulfadiazin, sulfametoksazol, ciprofloksacin, amoksicilin, ampicilin i ceftriakson lekovi protiv gihta kao što su alopurinol i probenecid sulfasalazin losartan magnezijum trisilikat guaifenesin Preterana upotreba laksativa takođe može doprineti stvaranju kamena mokraćne kiseline.
Članak Jednostavni načini za prevenciju kamena u bubregu se pojavljuje prvo na eKlinika.

Nastavak na eKlinika.rs...