Izvor: B92, 29.Jun.2015, 08:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedna tableta dnevno čuva od šloga
Dr Panos Vardas šef Odeljenja kardiologije bolnice u Heraklionu, o upotrebi novih antikoagulantnih lekova: Novi medikamenti smanjuju rizik od komplikacija kod pacijenata koji imaju atrijalnu fibrilaciju
ŽIVOT DUŽI ZA DECENIJU
Koje još novine u lečenju kardiovaskularnih bolesti možemo da očekujemo?
- Na godišnjem kongresu Evropskog udruženja kardiologa osim novih antikoagulantnih lekova predstavljena je i nova tehnika zamena aortnih zalistaka >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bez operacije - istakao je profesor Panos Vardas. - Ovo je veliki napredak u lečenju kardioloških pacijenata, pogotovo za one starije od 45 godina. Zahvaljujući ovim novinama bićemo u mogućnosti da kardiološkim pacijentima produžimo život za 10 godina.
Pacijentima koji uzimaju antikoagulantne lekove uskoro bi mogla da se promeni dosadašnja terapija. Ovo će omogućiti nova generacija lekova koja se koristi za sprečavanje zgrušavanja krvi koja se već primenjuje u svetu, a uskoro će biti dostupni i na našem tržištu. Stručnjaci očekuju da će oni lečenje učiniti jednostavnijim, ali i efikasnijim.
O načinu delovanja i primenom ovih lekova kardiolozima u Srbiji govorio je jedan od najistaknutijih evropskih kardiologa profesor dr Panos Vardas, doktor nauka iz oblasti elektrofiziologije i pejsinga, šef Odeljenja kardiologije Univerzitetske bolnice u Heraklionu, bivši predsednik Evropskog udruženja kardiologa. On je u Beogradu govorio o atrijalnoj fibrilaciji i prevenciji ishemijskog moždanog udara i izložio najnovije smernice Evropskog udruženja kardiologa o atrijalnoj fibrilaciji.
- Ovi lekovi za razređivanje krvi smanjuju rizik od komplikacija kod pacijenata koji imaju atrijalnu fibrilaciju jednu od najčešćih aritmija u kardiologiji, koja predstavlja rizik za moždani udar - objasnio je u intervjuu "Večernjim novostima" profesor Panos Vardas. - Da ne bi doživeli šlog, svi ti pacijenti su dobijali antikoagulantne lekove koji su zahtevali česte kontrole, a morali su vrlo precizno i individualno da se doziraju.
* Kojim su sve pacijenatima namenjeni novi lekovi?
- Onima koji imaju atrijalnu fibrilaciju i povećan rizik za dobijanje moždanog udara, ali i svim bolesnicima koji imaju poremećaj zgrušavanja krvi koji, takođe, moraju da uzimaju antikoagulantnu terapiju.
*Na koji način će oni poboljšati lečenje pacijentima kojima je takva terapija neophodna?
- Ove nove generacije lekova obezbeđuju razređivanje krvi, smanjuju rizik od komplikacija i sprečavaju šlog efikasnije nego što je to bilo moguće do sada. Istovremeno, nisu neophodne česte kontrole pacijenata kao što je to dosad bila praksa.
* Šta to konkretno znači za pacijente?
- Novi lekovi su bezbedniji i efikasniji, jednostavnije se doziraju, jednom dnevno. Komfor se postiže i time što pacijenti više neće morati da kontolišu INR u krvi treći, sedmi, 14 dan od početka primene leka.
* Koliko pacijenata ima atrijalnu fibrilaciju i uzima antikoagulantnu terapiju?
- Već sad beležimo povećanje broja pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom, a procene svetskih stručnjaka su da će se njihov broj u narednim decenijama udvostručiti, čak se govori o mogućoj "epidemiji". Zbog toga smatramo da su ovi novi lekovi došli u pravo vreme da nam omoguće da pružimo što bolju zdravstvenu pomoć i lečenje pacijentima kojima je to potrebno.
