Izvor: eKlinika.rs, 28.Apr.2025, 19:01
Jedan znak u dubini oka upozorava nas na razvoj rane demencije
Znak u dubini oka može da bude upozorenje za lekare na znake rane demencije, pokazala je nova studija objavljena u Journal of Alzheimer’s Disease. Naučnici sa novozelandskog University of Otago otkrili su da krvni sudovi na zadnjem delu oka mogu da budu pokazatelja rane demencije koja može da se razvije čak i oko 30. godine života.
Znak u dubini oka, koji ukazuje na pad kognitivnih funkcija, smatra se i biomarkerom za demenciju
Rana demencija, poznata i kao demencija sa >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << ranim početkom, obično se razvija posle 60. godine života, ali simptomi nekada mogu da se pojave čak i u tridesetim, 40. ili 50. godinama. Više naučnih studija otkrilo je vezu između problema sa očima i rizika od demencije. Plakovi amiloidnih beta proteina, obeležje Alchajmerove bolesti, čak su pronađeni u mrežnjači ljudi koji ga imaju.
Pre tri godine, istraživači sa University of Otago na Novom Zelandu otkrili su da stanjivanje mrežnjače osobe u srednjim godinama može da ima veze sa kognitivnim performansama u ranom i odraslom životu. To tkivo osetljivo je na svetlost koje oblaže zadnji deo oka. Naučnici su sumnjali da bi ovi nalazi mogli jednog dana utrti put ka jednostavnom testu oka koji bi pomogao da se predvidi rizik osobe od stanja kao što je Alchajmerova bolest. Sada su neki članovi naučnog tima sledili taj predosećaj i učinili korak dalje.
– U našoj studiji analizirali smo retinu, koja je u direktnoj vezi sa mozgom. Smatra se da se mnogi procesi oboljenja kod Alchajmerove bolesti odražavaju na mrežnjaču, što je čini dobrom metom, ali i biomarkerom za identifikaciju ljudi koji su u riziku od razvoja demencije – ističe psiholog dr Ashleigh Barrett-Young sa University of Otago.
Posebno izučavan sloj nervnih vlakana oko 1000 učesnika studije u dobi od 45 godina
Dr Barrett-Young i njene kolege koristili su bazu podataka koja je pratila 45 godina zdravstvenih podataka Novozelanđana rođenih 1972. i 1973. godine. Za svoje novo istraživanje, tim je koristio samo podatke prikupljene od 938 učesnika u dobi od 45 godina, uključujući fotografije mrežnjače, skeniranje očiju i niz testova koji procenjuju rizik od Alchajmerove bolesti i srodnih demencija u srednjim godinama. Istraživači su proveravali i vezu između kognitivnog pada i debljine sloja mrežnjače. Posebno su vodili računa o sloju nervnih vlakana, koji je najbliži staklastoj šupljini ispunjenoj želeom koja „ispunjava“ obline oka, i susednim slojevima ganglijskih ćelija i unutrašnjeg pleksiforma. Sloj nervnih vlakana je posebno važan jer prenosi vizuelne signale do mozga.
Takođe su tražili moguće veze sa mikrovaskularnim zdravljem mrežnjače, što je utvrđeno merenjem prečnika sitnih arterija i vena u mrežnjači. Veruje se da one odražavaju integritet celokupnog kardiovaskularnog sistema tela (uključujući cerebrovaskularnu cirkulaciju), koji je umešan u patologiju Alchajmerove bolesti i srodnih demencija i, posebno, vaskularnih demencija, piše tim.
Mikrovaskularno zdravlje je mnogo jači znak u dubini oka koji ukazuje na demenciju, nego nervna vlakna
Ispostavilo se da je za neke učesnike studije mikrovaskularno zdravlje mrežnjače bilo mnogo jači pokazatelj rizika od demencije od sloja nervnih vlakana. Dok je debljina sloja nervnih vlakana (iako ne i unutrašnji pleksiformni sloj ganglijskih ćelija) bila slabo u vezi sa rizikom od demencije, s druge strane kao mnogo jača pokazala se mikrovaskularna veza.
Tim naučnika otkrio je da su rezultati rizika od demencije obično viši kod ljudi sa užim arteriolama (sićušni sudovi koji odvode krv od srca) i širim venulama (minijaturne vene koje primaju krv iz kapilara). Medicinski stručnjaci još uvek neće sprovesti nalaze ove studije u delo, jer je previše specifična za populaciju i opservacija. Ali, bez obzira na to, čini se da je medicina sve bliža svetu u kome bi rutinska provera očiju mogla da pomogne da se označi rizik od demencije pre nego što se pojavi, i tako ostavi dovoljno vremena da se planira lečenje.
– Tretmani za Alchajmerovu bolest i neke druge oblike demencije mogu da budu najefikasniji ako se započnu u ranoj fazi bolesti. Nadajmo se da ćemo jednog dana moći da koristimo metode veštačke inteligencije na skeniranju očiju kako bismo dali indikaciju zdravlja mozga, ali, još uvek nismo dotle došli – naglašava dr Ashleigh Barrett-Young.
Članak Jedan znak u dubini oka upozorava nas na razvoj rane demencije se pojavljuje prvo na eKlinika.
