Izvor: eKlinika.rs, 20.Jul.2025, 21:00
Ispovest čitateljke: „Postavila sam granicu – iako sam se užasno plašila. A baš ta granica me je oslobodila.“
U našu redakciju stiglo je pismo koje nas je dirnulo – priča žene koja je naučila kako da voli, a da pri tom ne zaboravi sebe. Ova priča nam daje podstrek da neke stvarni nikada nije kasno preduzeti… Da li ste i vi nekada našli u ovakvoj situaciji?
„Imam trideset sedam godina. Sedela sam tog dana na podu svog stana, tišinu je remetilo samo predenje moje mačke Coco, a srce mi je kucalo kao da donosim neku sudbonosnu odluku. A zapravo, radila sam nešto što sam, verovatno, trebalo mnogo ranije.
Stigla je još jedna poruka od mame –koja me je ispunila osećajem krivice, emocija i njenih očekivanja. I prvi put u životu… nisam odgovorila. Samo sam supustila telefon na sto.
Tog dana...
Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta eKlinika.rs. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta eKlinika.rs. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.
