Izvor: B92, 30.Sep.2013, 12:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I upala grla može izazvati sepsu
U intenzivnoj jedinici Urgentnog centra u Beogradu, jednoj od naših najbolje opremljenih ustanova, u kojoj rade vrhunski stručnjaci, od 100 pacijenata sa teškom sepsom spasa neće biti za njih 40.
Ako je za utehu, ova naša tužna statistika, po rečima profesorke dr Vesne Bumbaširević, direktorke Službe anestezije u KCS-u, uklapa se u svetsku, ali obični ljudi će teško razumeti zašto se od sepse umire i u 21. veku – uprkos velikom napretku medicine.
– Poput >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << infarkta i moždanog udara, sepsa je 2010. godine proglašena za hitno stanje, i to zahteva da se u rešavanju problema stvori isti sistem zbrinjavanja. Ipak, vreme je presudno. Što je dijagnoza sepse ranije postavljena, preživljavanje je veće. Problem je što pacijent na putu do bolnice nije dobio potrebnu terapiju, a trebalo je. Kod bolesnika u stanju šoka kojima pada krvni pritisak smrtnost se povećava za 10 odsto sa svakim satom kašnjenja u davanju antibiotika – pojašnjava doktorka Bumbaširević zašto je sepsa „strah i trepet” i savremene medicine.
Sepsu, kada je oslabljen organizam, mogu izazvati sve bakterije, virusi i gljivice, bez obzira na to gde se dobije. I obična upala grla sa komplikacijama može dovesti do sepse.
Naša sagovornica sa žaljenjem primećuje da je „sepsa zanemarena dijagnoza, stanje zbog kojeg se život mlade osoba može završiti smrtnim ishodom već posle nekoliko sati”.
Znaci sepse u početnoj fazi mogu da budu vrlo diskretni: pacijent ima neku infekciju, ali postaje i konfuzan, malaksao, žedan, ubrzano diše, ima ubrzani rad srca, slabije mokri i počinje da mu pada krvni pritisak…
– Onom ko je uz pacijenta, članu familije ili medicinskoj sestri, ovo treba da bude znak upozorenja da posumnja da se možda radi o sepsi i da pacijenta uputi anesteziolozima, čiji je posao da smanje rizik od takozvane progresivne, brze sepse, koja dovodi do velike smrtnosti – kaže dr Bumbaširević.
– Sepsa je veliki zdravstveno-ekonomski problem u svim zemljama na svetu, jer je učestalost sepse u dramatičnom porastu, lečenje je skupo, a smrtnost je neprihvatljivo velika. Sepsa je vodeći uzrok smrti u svim intenzivnim jedinicama, osim u koronarnim. U Srbiji, zbog šturih podataka koje bolnice šalju Institutu za javno zdravlje „Batut”, godišnje imamo neprihvatljivo mali broj smrti uzrokovanih sepsom, u odnosu na svetske rezultate – upozorava dr Bumbaširević.
Zato ona za sepsu kaže i da je to „skriveni problem u svim bolnicama”: dijagnostika je komplikovana, ne postoje jedan ili dva simptoma, kao kod infarkta kada se neko uhvati za grudnu kost i pacijent i okolina znaju šta može da bude.
– Sepsa se teže prepoznaje nego infarkt jer često i neki specifičan znak, kao što je visoka temperatura, ne mora da se pojavi, što se i događa kod jako starih osoba i kod onih kojima je oslabljen imuni sistem. Postoji, međutim, skup drugih kliničkih znakova koji mogu da navedu na sumnju da je reč o sepsi – objašnjava naša sagovornica.
Definicija sepse je nesposobnost odbrambenog sistema da kontroliše infekcije. Tada naš imunološki sistem postaje autodestruktivan i dovodi do oštećenja sopstvenog tkiva i organa, te zbog toga pacijenti treba da se leče u jedinicama intenzivnog lečenja.
– Bitka protiv sepse dobija se i time što će početne simptome sepse prepoznati i obični ljudi. Svega 20 do 40 odsto pacijenata dobija sepsu van bolnica, mnogo češće sepsa se dobija u bolničkim uslovima. Bolnice su opasno mesto: infekcija se lako dobija jer pacijent dobija lekove preko otvorenih venskih linija, preko tubusa, a kako je bolesniku već smanjena odbrambena sposobnost organizma, put bakterijama je otvoren – kaže dr Bumbaširević.
Ona kaže i da je pogrešno mišljenje laika da je hirurg ili neki drugi lekar nešto propustio da uradi, pa je pacijent dobio sepsu ili da je do sepse došlo jer – sestre nisu oprale ruke!
– Podrazumeva se da sestre i lekari u svakom času maksimalno vode računa o higijeni, ali mnoge bakterije žive u organizmu. Kada je imunitet oštećen, neminovna je pojava sepse. Važno je da u bolnici budu poštovane dobre higijenske mere i da ima dovoljno bolničkog osoblja, ali se zna da je kratkotrajno bolničko lečenje najbolja preventivna mera za suzbijanje sepse. Zato se sve više okrećemo takozvanoj jednodnevnoj hirurgiji i što kraćem boravku u bolnicama, jer se onda problem sepse smanjuje – kaže dr Bumbaširević.
Javnost, takođe, teško prihvata istinu da neko mlad, sa povredama zadobijenim u saobraćajnoj nesreći može da umre od sepse.
– Nije to neobično: kad su povrede u nesreći teške, neophodno je duže intenzivno lečenje i sepsa se javlja kao kasna komplikacija. Takav pacijent ima katetere, lekove prima preko venskih linija, ima tubus za disanje na respiratoru, a to su sve otvorena mesta za ulazak bakterija i pojavu infekcije. Kako je odbrambeni sistem oslabljen, narušen samom traumom, svaka infekcija je dodatna opasnost. Sepsa može veoma brzo da dovede slabosti više organa, kada je smrtnost izuzetno velika, uprkos svim terapijskim merama. Terapiju čine nadoknada tečnosti, antibiotici i takozvana potporna terapija disanju, radu bubrega i srca, koju sprovode lekari anesteziolozi, uz pomoć aparata – naglašava naša sagovornica, dodajući da je problem što ovih stručnjaka nema dovoljno da bi ovaj složeni posao radili po svetskim standardima.
Izvor: Politika.rs
