Izvor: eKlinika.rs, 06.Maj.2025, 15:02
Halucinacije kod Alchajmerove bolesti mogu da budu i zastrašujuće, kako da pokušamo da smirimo pacijenta?
Halucinacije (priviđenje) su percepcija nekog predmeta ili događaja koji nije stvaran. U stanju halucinacije osoba je budna, ali može da vidi, čuje, okusi, pomiriše, oseti nešto što nije prisutno, nije realno. Halucinacije su posledica abnormalnosti u mozgu i moguće su kao reakcija na upotrebu narkotika. Javljaju se i kod pacijenata sa demencijom, neurološkim, psihičkim bolestima.
Halucinacije kod Alchajmerove bolesti
Halucinacije kod demencije obično se javljaju u srednjim ili kasnijim >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << fazama, češće su kod demencije sa Levijevim telima, ali moguće su i kod Alchajmerove bolesti.
Alchajmerova bolest je progresivno neurološko oboljenje koje se se ispoljava teškoćama u pamćenju, razmišljanju, ponašanju. Najučestaliji je oblik demencije i bolest koja onesposobljava osobu da obavlja najjednostavnije aktivnosti. Bolesnik na kraju biva zavisan od tuđe pomoći i nege.
U kasnijim fazama Alchajmerova bolest je praćena nemogućnošću komunikacije, pacijent nema svest o nedavnim iskustvima, ne može da prepozna najbliže članove porodice. Javlja se i gubitak apetita, telesne težine, pacijent često teško guta hranu, ne može da kontroliše mokrenje i stolicu. Povrh svega u ovoj fazi bolesti moguće su i halucinacije, pacijent ima često i lažna uverenja, dolazi do problema u kontroli ponašanja.
Mogući uzroci halucinacije
Stručnjaci napominju da halucinacije mogu da se jave kod svih osoba usled dehidracije, problema sa očima, na primer Šarl-Boneov sindrom javlja se kod naglog gubitka vida ili oštećenja očnog živca i praćen je vizuelnim halucinacijama. Halucinacije su moguće i kod visoke telesne temperature, teške infekcije, upale pluća.
Halucinacije su u nekim slučajevima neželjene reakcije na dejstvo lekova, na jak i dugotrajan bol, mogu da budu posledica bipolarnog poremećaja, šizofrenije. Lekari kažu da su halucinacije moguće i kod osoba koje pate od jake migrene, epilepsije, nekih oblika tumora.
Veoma je važno da neurologu kažemo da osoba sa Alchajmerovom bolešću ima halucinacije.
Najčešće su vizuelne halucinacije
Pacijenti sa Alchajmerovom bolešću najčešće pate od vizuelnih halucinacija, to jest, vide nešto što nije tu pored njih. Ove vizuelne halucinacije mogu da budu jednostavnije prirode da se jave u promeni oblika nekog predmeta, bljeskova svetlosti.
Ipak, halucinacije kod Alchajmerove bolesti mogu da budu i mnogo složenije, moguće je da osoba vidi lažne predstave ljudi, životinja ili nekih predmeta. Ovi vizuelni objekti ne moraju da budu statični, moguće je da ih pacijent vidi kao objekte koji se kreću, trče, plešu.
Objekt halucinacije
Predmet halucinacije može da bude obična pojava koja neće u bitnoj meri da uznemiri pacijenta. Dešava se, ipak, da u nekim okolnostima halucinacije budu nepoznate stvari koje mogu da deluju zastrašujuće na pacijenta.
U ovakvim situacijama stručnjaci kažu da je najbitnije da zaštitimo pacijente i druge osobe od moguće povrede. Preporuka je da se ukloni sve čime bi pacijent sa Alchajmerovom bolešću mogao da povredi sebe ili okolinu.
Pokušajte, ako je moguće, da pacijent objasni šta mu predstavljaju halucinacije. Savet je da nastojimo da umirimo pacijenta, tako što ćemo ga premestiti u drugu prostoriju, započeti neku aktivnost. Nežni dodiri, držanje za ruke, mogu da pomognu pacijentu da prevaziđe trenutnu krizu. Isključite uređaje koji emituju zvuk i sliku, jer bi neki snimci na primer na televiziji mogli da budu dodatno uznemirujući.
Savet je da se pacijent smesti u mirniju prostoriju, bez pozadinske buke, radija ili televizije. Izvor konfuzije mogu da budu ogledala, odrazi sa sjajnim površinama.
Iskrenost i smirenost
Preporuka je da budemo iskreni prema osobi sa Alchajmerovom bolešću i da joj, ako nas pita, kažemo da ne vidimo na primer nikakav predmet, pojavu. Bitno je da smireno reagujemo, kažemo da ne vidimo pojavu, ali i da ne protivurečimo pacijentu, jer njemu halucinacija deluje krajnje stvarno.
Saznanje da mu okolina ne veruje dodatno uznemiruje pacijenta. Ukoliko je moguće neka osoba pokuša da opiše šta vidi. Potrebno je da znamo da pacijenti sa Alchajmerovom bolešću nekada ne koriste reči na ispravan način, to jest, zamenjuju ih. Može da se desi da osoba kaže da je predmet halucinacije zeleni kupus ili zelena salata, a da u stvari opaža zeleni jastuk.
Odgovor na osećanja pacijenta, a ne predmet halucinacije
Ukoliko kažemo pacijentu „ne budi smešan, u uglu sobe nema ničega“, verovatno ćemo pacijenta dodatno uznemiriti. Savet je da mu pomognemo da govori o onome što vidi. Bitno je da osoba bude ozbiljno shvaćena, jer će se na taj način osećati sigurno i bezbedno. Preporuka je da odgovaramo na osećanja pacijenta, a ne same halucinacije.
Na primer, ako je osoba uplašena recite: „vidim koliko si uznemiren/a“, ako je pacijent srećan recite: „dragom mi je što si zadovoljan“.
Odvucite pažnju, vodite dnevnik
Ne moramo da se pretvaramo da vidimo ili čujemo ono što vidi i pacijent, ali učinite sve da ublažite strah ili anksioznost. Na primer, ako osoba vidi nepostojeći predmet, obratite joj se lično i razgovarajte licem u lice, na ovaj način može da se odvuče pažnja. Savet je da se i vodi dnevnik halucinacije i da se o svemu obavesti lekar, koji može da pomogne i nama i pacijentu da lakše prevaziđemo ove krize.
Stručnjaci naglašavaju da promene u dnevnom rasporedu pacijenta sa demencijom mogu da budu dodatni izvor zbunjenosti i dezorijentacije, usled čega može da dođe do halucinacija.
Dnevnik može da nam pomogne da uočimo moguće okidače halucinacije, na primer da li se javljaju u određeno doba dana, da li im prethode bolovi, da li se javljaju pre ili posle obroka.
Članak Halucinacije kod Alchajmerove bolesti mogu da budu i zastrašujuće, kako da pokušamo da smirimo pacijenta? se pojavljuje prvo na eKlinika.
