Izvor: eKlinika.rs, 30.Jul.2023, 15:31
Grelin nije samo hormon gladi, zašto nekada moramo da konzumiramo visokokaloričnu hranu
Grelin je hormon koji stimuliše osećaj gladi, sačinjen je od 28 aminokiselina i nastaje u ćelijama želuca i pankreasa. Smatra se da grelina ima i u ćelijama epitela creva i različitim delovima mozga i hipotalamusa. Ovaj hormon utiče na osećaj gladi i diktira unos kalorija u zavisnosti od naših navika, potreba, telesne građe. Nekoliko sati pre jela u krvotoku dolazi do porasta nivoa gerlina, ovaj hormon deluje kratkoročno, pa svakog dana imamo osećaj gladi.
Kada je vreme >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << za jelo?
Grelin šalje signale mozgu da je vreme za jelo. Nivo grelina se povećava između obroka i smanjuje posle jela. Kada smo gladni, nivo grelina je izuzetno visok i pod njegovim uticajem ćelije mozga šalju signal da je vreme za jelo. Stručnjaci navode da je visok nivo grelina krivac što posle dužeg perioda uzdržavanja od hrane, konzumiramo u velikim količinama visoko kaloričnu hranu. Kada nema restrikcija i dužeg gladovanja, nivo grelina opada posle jela.
Grelin nije samo “hormon gladi”
Grelin nije samo „hormon gladi“ već ima i druge funkcije. Grelin je prisutan i u hipotalamusu i stimuliše lučenje hormona rasta iz prednjeg režnja hipofize i podstiče telo na fizički razvoj. Ovaj hormon ima ulogu i u kontroli šećera, načinu na koji telo oslobađa insulin. Štiti mišiće i kosti od slabosti.
Grelin deluje na hipotalamus u mozgu i povećava apetit, skladišti masnoće, stimuliše rad sistema za varenje, ima ulogu i u zaštiti kardiovaskularnog zdravlja.
Kod nekih osoba nivo grelina se ne smanjuje u dovoljnoj meri
Stručnjaci objašnjavaju da kod osoba sa normalnom telesnom težinom nivo grelina za vreme obroka jako opada, dok se kod gojaznih osoba nivo grelina ne smanjuje u dovoljnoj meri kako bi mogao signalizirati mozgu da smo siti.
Smatra se i da neke gastrointestinalne bolesti kao što su hronični gastritis, sindrom nervoznih creva, funkcionalna dispepsija, takođe dovode do poremećaja funkcionisanja hormona grelina.
Najmanje količine posle unosa ugljenih hidrata
Aktivaciji grelina nekada doprinosi i samo zamišljanje hrane, iščekivanje nekog dobrog i ukusnog ručka. Najmanje količine grelina uočavaju se posle unosa ugljenih hidrata. Neke situacije kao što su stalni stres i neispavanost doprinose porastu grelina, pa obično osobe koje malo spavaju, konzumiraju nešto veće količine hrane. Istraživanja su pokazala da gojazni ljudi imaju najmanju, a anoreksične osobe najveću koncentraciju grelina u krvi.
Niži nivo grelina uočava se kod osoba koje ne piju dovoljno vode, ovaj nivo se povećava sa unosom tečnosti, zbog čega mnoge osobe mešaju osećaj žeđi i gladi. Istraživanja su pokazala da izbegavanje masnih namirnica, pojačana fizička aktivnost i dovoljno sna mogu regulisati lučenje grelina.
Članak Grelin nije samo hormon gladi, zašto nekada moramo da konzumiramo visokokaloričnu hranu se pojavljuje prvo na eKlinika.
.jpg)
