Izvor: B92, 30.Dec.2012, 10:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Glad za mesom je (ne)zdrava?
Rastuća potrošnja mesa u modernom svetu sa sobom nosi teške posledice za okolinu. Meso čoveku osigurava važne hranljive materije. Previše mesa, međutim, može biti kancerogeno.
Šnicle, kobasice, šunka, kotleti, salame, mesne veknice, paštete... mesa u današnjem svetu ima napretek. Bilo da je za doručak, ručak ili večeru, i Nemci su ljubitelji životinjskih proizvoda. Muškarci u Nemačkoj u proseku pojedu 1,2 kilograma mesa nedeljno, žene polovinu toga. A glad za >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << mesom raste.
U proteklih 50 godina konzumacija mesa u svetu se učetvorostručila i danas se, prema izveštaju o stanju poljoprivrede u svetu, kreće oko 283 miliona tona godišnje.
Držanje životinja prouzrokuje staklenih gasova
Proizvodnja toliko mesa ne ostaje bez posledica. "Postoji konkurencija između korita i tanjira", kaže za Deutsche Welle Nikol Maiš, PR-ka poslaničkog kluba Zelenih u Bundestagu za pitanja potrošnje.
Zbog stočne hrane sve više raste potreba za obradivim površinama, a plodno tlo na Zemlji nije neograničeno dostupno.
30 posto roda žitarica ne dolazi na tanjir, već se koristi za prehranu životinja. "Ako želimo da nahranimo sve ljude na svetu, onda to ne funkcioniše s tako visokom potrošnjom mesa koga trenutno imamo", kaže Maišova.
Još jedan faktor je i vredna sirovina voda: za proizvodnju jednog kilograma junećeg mesa je potrebno i do 40.000 litara vode. Nasuprot tome je, prema navodima UNICEF-a, oko 783 miliona ljudi na svetu bez čiste vode za piće.
Ali i kad su u pitanju klimatske promene, konzumacija mesa igra važnu ulogu, jer držanje životinja prouzrokuje 18 posto staklenih gasova na svetu. To je više nego što saobraćajni sektor pridonosi zagađenju.
Hranljive materije ili uzročnik raka?
Za ljudsko telo meso u načelu nije loše. "Ono pruža vredne bjelančevine i važne B-Vitamine", kaže za DW Antje Gal iz Nemačkog društva za prehranu (DGE - Deutsche Gesellschaft fr Ernhrung). "Ako se pridržavate preporučene količine, profitirate od vrednih hranljivih supstanci, a da u sebe ne unosite neželjene kontaminante (otrovne materije)."
Količina konzumacije mesa, koju preporučuje DGE, je od 300 do 600 grama nedeljno. Prosečni muškarac, međutim, jede daleko više - a to može biti i opasno, kaže ova nutricionistkinja. "Crveno meso povećava rizik od raka debelog creva."
Tomas Fogelsang, direktor Nemačke industrije životinjskih proizvoda, kritički gleda na studije o zdravstvenim posledicama konzumacije mesa. On upućuje na to da su i proizvodi poput koka-kole, ako se masovno konzumiraju, štetni po zdravlje.
Vegetarijanske alternative
Inicijative poput "Veggi dana", odnosno dana vegetarijanske prehrane, gde kantine, škole i menze jedan dan u nedelji nude vegetarijanska jela, Fogelsang smatra spornim.
Ali ne i Mihael Faber, predsedavajući poslaničkog kluba stranke Levih u gradskoj skupštini u Bonu. On se od 2010. zalaže za Veggi dan u ovom gradu.
Dobrovoljno učestvovanje za iskorak u smeru manje konzumacije mesa je neophodan, kaže on. Faber ističe da je cilj Veggi dana da se ljudima pokaže da "vegetarijansku prehranu nužno ne prati gubitak kvaliteta života, već može biti i korisna."
Ali, pri svemu važi pravilo: količina je bitna. Pa tako i meso ne mora biti nužno loše, smatra Antje Gal. Ona dodaje da mesni proizvodi, kao i samo meso na tanjiru, treba da se kombinuju s raznovrsnom prehranom sa zdravim žitaricama i povrćem.
"Meso ima važnu ulogu i ne morate da ga se odreknete u prehrani. Ali trebalo bi da ga konzumirate u granicama", napominje Galova.
