Izvor: N1 televizija, 20.Jun.2016, 12:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gen vitkosti u borbi protiv gojaznosti
Međunarodni tim škotskih i slovenačkih naučnika otkrio je gen za vitkost, za koji veruju da bi mogao da bude efikasan protiv sve veće gojaznosti širom sveta.
Stručnjaci su obavili istraživanje nad laboratorijskim muševima, pokušavajući da pronađu gene odgovorne za gojenje koji bi mogli da objasne zašto su neki ljudi skloni tome da ostanu mršavi, dok se drugi na istoj ishrani brzo goje.
U prvoj fazi obavljena je genetska i molekularna analiza miševa podeljenih >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << u dve grupe - onih koji su kroz 60 generacija bili skloni gojenju i drugih koji su bili izrazito mršavi. Analize su pokazale da su najmršaviji miševi imali vrlo visoke nivoe proteina TST (triosulfat-sulfur-transferaza).
Taj protein, čije stvaranje podstiče istoimeni gen, pomaže da se iz masnih ćelija uklone štetni produkti nastali konzumacijom visokokalorične hrane. Neke ranije analize pokazale su da i vitki ljudi imaju više nivoe TST-a, baš kao i miševi.
Studije sprovedene na populacijama Austrije, Škotske i Islanda utvrdile su da su nivoi TST-a visoki kod vitkih i zdravih ljudi, a niski kod gojaznih i bolesnih.
Gojaznim miševima je u drugoj fazi dat lek koji aktivira TST. Pokazalo se da on nije podstakao smanjenje telesne težine, ali je ipak pomogao da se smanji opasnost od dijabetesa.
Naučnici tvrde da postoji farmakološka mogućnost da se naprave lekovi koji bi efikasnije povećavali nivoe TST-a u masnim ćelijama. Oni bi mogli da poboljšaju metaboličko zdravlje masnih i mišićnih tkiva kako bi prihvatali veće količine šećera i snižavali njihove nivoe u krvi.
Razvoj takvih lekova obično traje pet godina pre nego što stignu na tržište.
Slovenački tim je već prijavio evropski projekat "Artemida", koji bi trebalo da omogući da se slične studije sprovedu i na ljudima. U tom projektu, u kliničkim istraživanjima, naučnici će pokušati da potvrde efikasnost TST-a, ali i da istraže moguće nuspojave.
Gen TST je kod ljudi otkriven još 1945. godine. Naučnici su utvrdili da ima važnu funkciju u razgradnji otrova cijanida, pa se protein koristio kao protivtrov kod trovanja ovom supstancom.
