Izvor: Objava, 22.Feb.2022, 15:28

EMDR terapija kao efikasan vid psihoterapije kod lečenja anksioznosti

Osećaj strepnje, nemira i nejasnog straha javlja se kod ljudi svih starosnih grupa u nekim periodima života. Mogu ih izazvati sasvim uobičajene situacije - problemi u školi, na poslu, u odnosima sa bližnjima. To je potpuno normalno i nije razlog za brigu.

Međutim, anksioznost se razlikuje od “obične” zabrinutosti. Anksiozni poremećaji obuhvataju ceo spektar emocija koje su toliko snažne, da onemogućavaju normalno funkcionisanje u svakodnevici. Anksiozna osoba ima poteškoće u svakodnevnim obavezama, zbog otežavajućeg pratećeg faktora - neprijatnih osećanja koje je prate većinu vremena.

Kako bismo bolje razumeli anksiozne osobe prvo ćemo definisati šta je anksioznost, u kojim situacijama se najčešće javlja i koji su njeni simptomi. U sledećem delu teksta objasnićemo sve o EMDR psihoterapiji koja se pokazala kao najefikasniji pristup lečenju anksioznih stanja.

Šta je anksioznost i kada se javlja?

Najkonkretniji odgovor na pitanje šta je anksioznost glasio bi “prirodna reakcija vašeg tela kada je izloženo stresu”. Javlja se u vidu osećaja straha ili strepnje usled neizvesnih predstojećih događaja. Prvi dan u školi, odlazak na razgovor za posao ili držanje javnog govora mogu uzrokovati ovaj osećaj kod većine ljudi.

Međutim, kod nekih ljudi osećanja prevazilaze tipičan stres i anksioznost postaje ekstremna. Kada govorimo o parališućim osećanjima koja se ponavljaju u kontinuiranom vremenskom periodu i ometaju normalan život, tada govorimo o anksioznim poremećajima.

Zabrinutost zbog novih i stresnih situacija je potpuno razumljiva. Ova vrsta anksioznosti je neprijatna, ali vas može motivisati da se potrudite i postignete dobre rezultate. Obična anksioznost je osećaj koji dolazi i prolazi, ali ne ometa vaš svakodnevni život.

U slučaju anksioznog poremećaja, osećaj straha i strepnje vas prati gotovo sve vreme. Intenzivan je, iscrpljuje i frustrira. Može dovesti do toga da prestanete da radite stvari u kojima uživate i da počnete da izbegavate svakodnevne zadatke i obaveze. 

Anksiozni poremećaji su najčešći oblik emocionalnog poremećaja, a javljaju se podjednako među muškarcima i ženama. Procenjuje se da 30% populacije boluje od nekog oblika anksioznosti.

Koji su simptomi anksioznosti?

Ljudi sa anksioznim poremećajem iskazuju preteranu strepnju ili zabrinutost, većinu vremena u trajanju od najmanje 6 meseci. Osećaj se javlja zbog brojnih stvari kao što su lično zdravlje, posao, društvene interakcije i svakodnevne rutinske životne okolnosti. 

Simptomi anksioznog poremećaja uključuju:

- Osećaj nemira, kao da će vas u svakom momentu nešto gurnuti preko ivice
- Iscrpljenost i lako zamaranje usled psihičke prenapregnutosti
- Poteškoće sa koncentracijom
- Prazan um ili nasuprot - vrtlog misli
- Razdražljivost i smanjena otpornost na stresne situacije
- Napetost u mišićima
- Poteškoće u kontroli osećanja brige
- Problemi sa spavanjem, kao što su poteškoće da osoba zaspi, nemiran ili isprekidan san
- Povećan broj otkucaja srca
- Ubrzano disanje
- Prekomerno znojenje

Simptomi anksioznosti mogu biti potpuno drugačiji od osobe do osobe. Bitno je da znate kako da prepoznate anksioznost, jer se simptomi nelečene anksioznosti vremenom mogu samo pogoršavati.

Lečenje anksioznosti

U lečenju anksioznosti su tokom godina isprobavani razni psihoterapeutski pristupi, ali nijedan nije pružio ni približno ohrabrujuće rezultate kao EMDR terapija.

Psiholog Fransin Šapiro je 1990. godine razvila novu vrstu psihoterapije - EMDR, poznate kao desenzibilizacija i reprocesiranje pokreta očiju. EMDR terapija je efikasna opcija lečenja za ljude koji pate od anksioznosti, paničnih napada, PTSP-a ili traume. EMDR psihoterapija je način da prevaziđete svoju prošlost. EMDR je integrativni psihoterapijski pristup koji je opsežno istražen i dokazano efikasan u lečenju pomenutih stanja. 

EMDR je fazni, fokusirani pristup lečenju traume i drugih simptoma ponovnim povezivanjem traumatizovane osobe na bezbedan i odmeren način sa slikama, mislima, emocijama i telesnim senzacijama povezanim sa okidačem anksioznosti.

Zasnovana je na ideji da se simptomi javljaju kada trauma i druga negativna iskustva preplave prirodnu sposobnost mozga da se zaceli. Proces isceljenja može olakšati i završiti bilateralnom stimulacijom dok klijent ponovo doživljava traumu u kontekstu bezbednog okruženja terapeutove kancelarije (dvostruka svest).

Kako funkcioniše EMDR psihoterapija?

EMDR terapija je tretman u osam faza koji funkcioniše na principu reprogramiranja memorije.

Ona identifikuje i raščlanjuje neprijatna iskustva koja su preplavila prirodnu sposobnost mozga za suočavanje sa problemima. Ta iskustva su, kao rezultat, stvorila traumatske simptome, kao što su flešbekovi i anksioznost, stoga je i pogodna za lečenje trauma i anksioznosti i neprijatnosti koje posledično izazivaju. Posledice nemogućnosti suočavanja sa problemima su i štetne strategije naizgled suočavanja, kao što su izolovano ponašanje i zavisnost od alkohola ili droga.

Putem EMDR-a, pojedinci bezbedno ponovo obrađuju traumatske informacije sve dok one više ne budu psihički remetile njihove živote. Vremenom, izlaganje traumatskim sećanjima više neće izazivati negativna osećanja i uznemirujuće simptome.

EMDR ima osam faza lečenja:

- Upoznavanje prošlosti klijenta
- Priprema klijenta
- Procena
- Desenzibilizacija
- Instalacija
- Skeniranje tela
- Zatvaranje
- Ponovna procena efekta lečenja

Tokom EMDR-a, osoba koja se leči fokusira se na disruptivno sećanje i identifikuje uverenje koje ima o sebi. Ako je povezano sa negativnim uslovljavanjem, tehnika uči osobu da promeni svoj pogled na sebe tako što će naučiti da ga poveže sa pozitivnim uverenjem.

Na primer, uobičajeno je da žrtve zlostavljanja osećaju da su „zaslužile“ zlostavljanje. EMDR pomaže osobi da to vidi kao autodestruktivno razmišljanje. Dakle, uverenje „Zaslužio sam to“ postaje „Ja sam vredna i dobra osoba koja kontroliše svoj život“.

Sve senzacije i emocije povezane sa sećanjem su identifikovane. Pojedinac zatim “pregleda” memoriju, dok se fokusira na spoljašnji stimulans koji stvara brzo (ili bilateralno) kretanje očiju. Obično se to radi posmatranjem kako terapeut pomera dva prsta. Nakon svakog niza bilateralnih pokreta (obično uključuju oba oka), klijentu se postavlja pitanje kako se oseća.

Proces se nastavlja sve dok se trauma ne obradi i sećanje više ne uznemirava pojedinca. Odabrano pozitivno uverenje se zatim „instalira“, bilateralnim pokretom, da zameni negativno uverenje. Tokom EMDR-a, klijenti bezbedno obrađuju sećanja i to dovodi do mirnog rešenja. 

Iskustvo rezultira povećanim uvidom kako u prethodno uznemirujuće događaje, tako i u negativne misli o sebi koje su proizašle iz prvobitnog traumatskog događaja.