Izvor: B92, 29.Mar.2010, 20:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Doniranje organa, šansa za život
Poznaniku bi doniralo organ 29 odsto ljudi, nepoznatoj osobi bi to učinilo njih 25 odsto, a prijateljima oko 40 odsto ispitanika.
Gotovo svi građani spremni su da doniraju organ svom detetu kad bi to bilo moguće, oko 80 odsto bi to učinilo za supružnika, a 77 odsto bi to uradilo za nekog iz svoje bliže porodice –roditelja, brata, sestru, pokazuju istraživanja.
Međutim, prijateljima ili nekom iz dalje rodbine drastično bi manje ljudi pomoglo na ovaj način >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << – oko 40 odsto populacije. Poznaniku bi doniralo organ 29 odsto ispitanika, dok bi strancu, nepoznatoj osobi, to učinilo njih 25 odsto.
Na osnovu ovih podataka stručnjaci objašnjavaju da četvrtina populacije tvrdi da bi bila spremna da svoj organ da nekome kome je potreban po procedurama koje su trenutno aktuelne.
Profesor dr Vidojko Đorđević, rukovodilac Programa za transplantaciju Kliničkog centra Niš, kaže da veliku ulogu ima projekat zaveštanja organa koji predviđa da ljudi potpišu donorske kartice, ali i da timovi medicinara verifikuju stanje moždane smrti i pitaju rodbinu za saglasnost da se organi osobe koja se nalazi u takvom stanju mogu iskoristiti za transplantaciju.
– Trenutno se ne zna precizno koliko ljudi u Srbiji uopšte doživi moždanu smrt. Moja procena je da se to mesečno dogodi kod 50 građana.
Recimo, samo u Nišu ona se konstatuje kod četiri do šest ljudi mesečno. To su sve potencijalni davaoci organa, jer kad bi njihova rodbina dala saglasnost za presađivanje organa, mnogo života bilo bi spaseno – ističe dr Đorđević.
U slučaju da je nekom članu njihove porodice potrebna transplantacija, polovina populacije bi se složila da se obavi presađivanje organa.
Gotovo 40 odsto ljudi bi, ipak, tražilo odobrenje od člana porodice kojem je potrebna transplantacija, osam odsto je neodlučno, a samo tri odsto njih, uglavnom starijih od 64 godine, ne bi pristalo na to.
– Mnogi rođaci ljudi koji se nalaze u stanju moždane smrti shvataju od kolikog je značaja da daju pristanak da se presade organi tih osoba koje se sigurno više nikad neće probuditi.
Neki, međutim, ne mogu da prevaziđu predrasude i zato treba još više raditi na edukaciji i podizanju svesti građana – smatra dr Đorđević.
Postoje brojne predrasude u vezi sa postupkom transplantacije organa.
Beograđani su seu ispitivanju pokazali kao najskeptičniji i najkritičniji, stanovnici centralne Srbije su izražavali tendenciju da daju socijalno najpoželjnije odgovore, dok su Vojvođani, za razliku od ostalih, pominjali novčanu ili neku drugu vrstu nadoknade kao motivaciju koja bi ih mogla pokrenuti da se uključe u akciju doniranja organa.
–U Srbiji su u poslednje vreme načinjeni koraci od 100 milja. Ali, potrebno je preduzeti sve što je u našoj moći da se ove intervencije obavljaju svakodnevno.
Pred Novu godinu mi smo u jednom danu u Nišu uradili četiri kadaverične transplantacije organa – dodao je naš sagovornik.
Stručnjaci objašnjavaju da treba imati na umu da što je pozitivniji početni stav prema transplantaciji, to je čovek skloniji da prihvati da on ili neko iz njihove porodice učestvuje u toj proceduri.
Autorka - Danijela Davidov-Kesar, Politika.rs
