Izvor: eKlinika.rs, 09.Jun.2024, 15:32
Diuretici se koriste zbog viška tečnosti u telu: Kako deluju ovi lekovi?
Diuretici povećavaju protok urina i pomažu bubrezima da uklone so iz organizma. Mogu da pomognu kod raznih zdravstvenih stanja uzrokovanih viškom tečnosti. Takođe, snižavaju krvni pritisak tako što smanjuju tečnost u krvi koju srce mora da pumpa.
Šta leče diuretici?
Lekari propisuju diuretike za smanjenje nivoa tečnosti u organizmu tokom lečenja različitih stanja, kao što su:
visok krvni pritisak
kongestivna srčana insuficijencija
edem pluća
glaukom
bolesti >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << jetre, kao što je ciroza
neka stanja bubrega, kao što je kamen u bubregu
edem (otok) u nogama, stomaku i plućima
U nekim slučajevima, diuretici mogu da se uzimaju dugotrajno. U drugim, sa njihovim uzimanjem može da se prestane kada se simptomi poboljšaju. Diuretici se ponekad uzimaju zajedno s drugim lekovima za lečenje stanja poput visokog krvnog pritiska i srčane insuficijencije.
Vrste diuretika
Postoji nekoliko vrsta diuretika koji lekar može da propiše. Svaki lek ima drugačiji način delovanja na uklanjanje tečnosti ili soli iz organizma. Prilikom izbora diuretika, lekar će uzeti u obzir specifično stanje pacijenta, prednosti i rizike.
Neki diuretici mogu da se kupe bez recepta, ali su njihovi efekti obično blaži od onih koji se propisuju na recept. Mnogi diuretici bez recepta su biljni lekovi, poput korena maslačka. Biljni suplementi nisu regulisani kao lekovi i mogu izazvati interakcije sa lekovima. Zato se pre uzimanja suplemenata uvek treba konsultovati sa lekarom.
– Inhibitori karboanhidraze
Inhibitori karboanhidraze, poput acetazolamida, uglavnom se koriste za snižavanje pritiska tečnosti u oku za lečenje glaukoma. Lek deluje tako što ograničava enzim koji se zove karboanhidraza. Ovo je enzim u bubrezima koji vraća minerale, natrijum i vodu u krv. Lek ograničava ovaj enzim, tako što povećava količinu vode koja napušta telo kroz urin.
– Inhibitori kotransportera natrijum-glukoze 2 (SGLT2)
Inhibitori kotransportera natrijum-glukoze 2 (SGLT2) smanjuju glukozu i natrijum koji se vraćaju u krv. Sa manje jona natrijuma koji se resorbuju u krvi, nivoi tečnosti se smanjuju, zbog čega ovi lekovi deluju kao blagi diuretici.
SGLT2 lekovi, kao što su kanagliflozin i dapagliflozin, često se koriste za lečenje dijabetesa jer smanjuju glukozu u krvi.
– Diuretici Henleove petlje
Diuretici petlje utiču na deo bubrega koji se zove Henleova petlja. Oni uklanjaju so i višak vode iz tela. Diuretici Henleove petlje mogu da izazovu i gubitak previše kalijuma. Ako je gubitak kalijuma dovoljno veliki, može doći do hipokalemije (nizak nivo kalijuma). U teškim slučajevima, hipokalemija može dovesti do nepravilnog srčanog ritma pa čak i do njegovog zaustavljanja.
Diuretici petlje, kao što je furosemid, koriste se za lečenje hipertenzije (visok krvni pritisak), vode u plućima (plućni edem), generalizovanog otoka i hiperkalemije (opasno visok nivo kalijuma). Kao off-label upotreba, mogu se propisati kod hiperkalcemije ili visokog nivoa kalcijuma.
– Tiazidi
Tiazidi sprečavaju reapsorpciju natrijuma i vode u nefronima, delovima bubrega koji su odgovorni za filtriranje tečnosti i otpada koji čine urin. To dovodi do toga da više vode napusti telo putem urina. Kao i diuretici petlje, tiazidi takođe mogu izazvati pad nivoa kalijuma u telu, zbog čega lekar prati nivoe kalijuma dok se lek uzima.
Tiazidi su tretman prve linije (tj. jedan od prvih preporučenih tretmana) za visok krvni pritisak (hipertenziju). U stvari, studija iz 2019. pokazala je da su tiazidi efikasniji kao tretman prve linije hipertenzije od ACE inhibitora, još jednog uobičajenog načina lečenja.
Kada je brzina glomerularne filtracije (mera funkcije bubrega) veoma niska, tiazidi možda neće delovati dobro. U nekim slučajevima, tiazidi se mogu kombinovati sa diureticima petlje da bi se povećao njihov efekat.
Tiazidi se takođe koriste za lečenje kamena u bubregu koji sadrže kalcijum i dijabetes insipidusa.
Tiazidne diuretike i diuretike petlje nikada ne treba uzimati sa nesteroidnim antiinflamatornim lekovima (NSAID) kao što su ibuprofen ili naproksen. Kada se koriste sa tiazidnim diureticima ili diureticima petlje, ovi lekovi mogu da suzbiju funkciju bubrega, potencijalno uzrokujući akutnu bubrežnu insuficijenciju.
– Diuretici koji štede kalijum
Kao što njihova imena govore, diuretici koji štede kalijum deluju povećanjem zapremine urina bez smanjenja nivoa kalijuma. Diuretici koji štede kalijum uključuju spironolakton i amilorid.
Spironolakton sprečava delovanje aldosterona, steroidnog hormona koji proizvodi nadbubrežna žlezda. To dovodi do toga da se bubrezi otarase dodatne vode i natrijuma dok istovremeno smanjuju gubitak kalijuma. Spironolakton se često koristi za sprečavanje gubitka kalijuma uzrokovanog tiazidima i diureticima petlje. Takođe se može koristiti za lečenje hiperaldosteronizma. Ovo je stanje u kojem telo proizvodi previše aldosterona, hormona koji kontroliše balans vode i soli.
Amilorid blokira reapsorpciju vode u telu. Kao i spironolakton, amilorid se često koristi za suzbijanje gubitka kalijuma izazvanog drugim diureticima.
– Osmotski diuretici
Osmotski diuretici privlače vodu putem osmoze. Osmoza je prelazak vode iz manje koncentrovanog rastvora u više koncentrisani rastvor.
Osmotski diuretici sprečavaju reapsorpciju vode i omogućavaju joj da izađe iz tela. Oni deluju u bubrezima, kao i u blizini mozga i oka kako bi uklonili vodu i smanjili oticanje. Ovo može da leči glaukom, kao i povećan intrakranijalni pritisak.
Osmotski diuretici takođe se koriste za prevenciju akutne bubrežne (bubrežne) insuficijencije nakon hemoterapije ili rabdomiolize (razgradnje mišića).
– Vaptani
Antagonisti receptora vazopresina ili vaptani (konivaptan i tolvaptan) koriste se za lečenje stanja kao što je nizak nivo natrijuma kod ljudi sa srčanom insuficijencijom. Deluju tako što povećavaju količinu vode koja se oslobađa kao urin. Ovo povećava nivo natrijuma u krvi.
– Prirodni diuretici
Neke biljke i suplementi mogu delovati kao prirodni diuretici. To uključuje maslačak, đumbir, kleku, glog i peršun. Uvek proverite sa svojim lekarom pre nego što uzmete dodatak da biste bili sigurni da je za vas bezbedan.
Neželjeni efekti diuretika
Diuretici mogu izazvati neželjene efekte i to:
učestalo mokrenje
grčeve u mišićima
slabost
osip na koži
povraćanje
dijareju
bolove u zglobovima
vrtoglavicu
osećaj slabosti
osetljivost na sunčevu svetlost (sa tiazidnim diureticima)
Rizici i komplikacije
Tiazidni i diuretici petlje mogu smanjiti nivoe kalijuma. Ako uzimate ove vrste diuretika, lekar može da savetuje ograničavanje unosa soli i povećanje konzumiranja hrane bogate kalijumom.
Nasuprot tome, diuretici koji štede kalijum mogu dovesti do previsokog nivoa kalijuma. Ovo potencijalno može dovesti do opasnih stanja srčanog ritma ili srčanog zastoja.
Osobe koje uzimaju diuretike, treba da pitaju svog lekara da li treba redovno da proveravaju nivo kalijuma i funkciju bubrega.
Diuretici takođe mogu doprineti dehidraciji usled gubitka tečnosti ako ne pijete dovoljno vode.
Kako diuretici deluju
Diuretici pomažu bubrezima da uklone so iz tela. To organizmu pomaže da proizvodi više urina. Ispiranje viška natrijuma pomaže u smanjenju zapremine krvi, što može sniziti krvni pritisak i pomoći srcu da efikasnije pumpa.
Mnogi diuretici deluju tako što utiču na nefrone bubrega, delove bubrega odgovorne za filtriranje tečnosti i otpada koji čine urin. Svaki bubreg ima oko milion nefrona. Diuretici ograničavaju količinu natrijuma koju nefroni mogu da apsorbuju.
Neki diuretici deluju tako što inhibiraju reapsorpciju vode. Oni blokiraju receptore za vazopresin, hormon odgovoran za održavanje nivoa vode u telu.
Obično je potrebno oko jedan do dva sata da diuretici počnu da deluju.
Članak Diuretici se koriste zbog viška tečnosti u telu: Kako deluju ovi lekovi? se pojavljuje prvo na eKlinika.
.jpg)
