Izvor: Mondo, 11.Sep.2017, 06:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deset velikih mitova o zdravlju
Evo šta nauka kaže o najčešćim zabludama u vezi sa zdravljem.
Foto: Guliver/Getty images, Thinkstock
U toku dana trebalo bi da popijemo 8 čaša vode
Ne morate da brojite čaše. Istraživanja su pokazala da je organizam osoba koje prosto popiju čašu vode kad ožedne sasvim dovoljno hidriran. Osim toga, vodu ne unosimo samo kad je popijemo, tu su i supe, voće i povrće, napici poput sokova, čaja i kafe... sve se to "računa". Ipak, >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << siguran znak da ne unosite dovoljno vode je tamnožut urin. Takođe, i ako primetite da jako retko idete do toaleta, ako ste fizički jako aktivni ili je napolju naročito toplo, popijte koju čašu više nego obično, piše portal WebMd.
Jaja su loša za srce
Ljubitelji omleta, glavu gore. Ako jedete jedno ili dva jaja tokom dana, a generalno ste dobrog zdravstvenog stanja, nećete podići rizik od kardiovaskularnih bolesti. Da, žumanca imaju holesterol, ali za većinu ljudi, količina koju možemo da unesemo jedući bilo koju konkretnu namirnicu mnogo je manje štetna od kombinacije masnoća iz svega što jedemo u toku dana. Ali, jaja sadrže važne nutrijente, poput omega-3 kiselina koje zapravo snižavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti. Takođe, žumanca su bogata i karotenoidima, sadrže lutein i zeaksantin, antioksidanse koji su važni za dobar vid. Svakodnevno konzumiranje jaja čak snižava nivo lošeg i podiže nivo dobrog holesterola u krvi, čime se smanjuje rizik od srčanog i moždanog udara.
Antiperspiranti izazivaju rak dojke
Neki naučnici smatraju da hemikalije koje se nalaze u antiperspirantima apsorbujemo preko kože pazuha, i da one zatim nekako završe u tkivu dojke, i time povećavaju rizik od nastanka tumora. Ali, američki Nacionalni institut za proučavanje raka kaže da ne postoje nikakvi dokazi koji bi potkrepili vezu ove vrste dezodoransa sa rakom dojke.
Od hladnoće možemo da se prehladimo
Šta god da vam je baka govorila, nećete se razboleti ako provodite vreme napolju tokom zime. Jedno istraživanje pokazalo je da zdravi muškarci koji provode nekoliko sati dnevno na temperaturama koje su tek nešto iznad nule zapravo imaju snažniji imunitet, jer je njihovo telo sposobnije da se bori protiv virusa. Zimi je u stvari mnogo veća verovatnoća da se razbolite ako sedite unutra, u toplom, jer se u zatvorenim prostorijama virusi lakše šire.
Trebalo bi da uzimate multivitaminske suplemente svakog dana
Možda ste čuli da će vam jedna tableta multivitamina nadoknaditi nedostatak onih vitamina i minerala koje možda ne unosite ishranom u dovoljnim količinama. Naučnici se ne slažu baš u potpunosti sa ovom tezom. Poenta je da multivitamine svakako treba da uzimate ako vam ih je preporučio lekar. Ako to nije slučaj - možete ali i ne morate. Ako ste u drugom stanju, svakako bi trebalo da uzimate folnu kiselinu, da biste smanjili opasnost od problema u razvoju bebe. Ali, osim toga, najbolji način da svom organizmu obezbedite sve neophodne minerale i vitamine je zdrava, izbalansirana ishrana, zasnovana na voću, povrću, nemasnom mesu, žitaricama celovitog zrna, orašastim plodovima i zdravim mastima.
Ako želite da smršate, morate da doručkujete
Nekim ljudima zaista u skidanju viška kilograma pomaže navika da redovno doručkuju. Ako jedete ujutru, manja je verovatnoća da ćete tokom dana posegnuti za "praznim" kalorijama u vidu čokolada ili čipsa, samo da biste zavarali glad. Ali, ako generalno ne doručkujete, i dalje možete da skinete višak kilograma, čak i ako nastavite da ne doručkujete. Studija sprovedena na Kornel univerzitetu pokazala je da ljudi koji ne doručkuju, a ipak se ne prejedaju tokom ručka i večere unose oko 400 kalorija manje u toku dana od osoba koje doručkuju i takođe umereno jedu tokom ostalih obroka. Dakle, ako ste generalno dobrog zdravlja, preskakanje doručka može vam čak pomoći da smanjite ukupan kalorijski unos u toku dana (pod uslovom da u tom slučaju možete da se obuzdate kad dođe vreme za ručak i večeru).
Zeleni sekret iz nosa znači bakterijsku infekciju
Boja sekreta ne može da zameni bris iz nosa ili grla. Studije su pokazale da je žut ili zelenkasti sekret nešto češći kod određenih bakterijsih infekcija, ali to nije pouzdan znak da su vam potrebni antibiotici. Recimo, bakterijske infekcije sinusa koje zahtevaju lečenje antibioticima mogu biti praćene potpuno providnom sekrecijom iz nosa. Jedini način da se pouzdano utvrdi da li vam je potrebna terapija antibioticima ili ne je da se uzme bris i uradi antibiogram.
Šećer decu čini hiperaktivnom
Šećer definitivno nije dobar za decu, ali istraživanja pokazuju da ih slatkiši neće učiniti nemirnijimnego što bi inače bili, neće loše uticati na njihovu koncentraciju i uspeh u školi. Ali, mnogo roditelja veruje da postoji veza između slatkiša i dečjih nestašluka, pa onda obraćaju više pažnje na dečje ponašanje nakon što im daju nešto slatko. Samim tim, primećuju stvari na koje inače ne obraćaju pažnju, pa to pripisuju šećeru.
Od daske toaleta možemo da se razbolimo
Ako nemate čime da pokrijete dasku na toaletu, a niste kod kuće, nemojte se mnogo sekirati. Daske na šolji su u najvećem broju slučajeva mnogo čistije od kvaka, podova i vrata u javnim toaletima, na kojima se često mogu naći ešerihija koli, različiti tipovi norovirusa (koji izazivaju stomačne tegobe), ili virusa gripa. Dakle, mnogo je važnije da ne dodirnete kvaku, nego da ne dodirnete dasku ve-ce šolje. Kad otvarate vrata, prekrijte kvaku papirnatom maramicom, a ne bi bilo loše da nakon toga upotrebite i neko od sredstava za dezinfekciju ruku, poput vlažnih maramica koje sadrže alkohol ili spreja za dezinfekciju.
"Krckanje" zglobova izaziva artritis
Zvuk "krckanja" ili "pucketanja" zglobova može da iznervira ljude oko vas, ali to je otprilike to što se tiče štetnog uticaja ove navike. Možda mislite da zvuk krckanja proizvode kosti i zglobovi koji se taru jedni o druge, ali to nije slučaj. Zvuk koji se čuje zapravo je mehurić vazduha koji se formira u tom prostoru i on "pukne" kad vi napravite specifičan pokret. Ako vas to zabavlja, slobodno nastavite to da radite. Naučne studije pokazale su da ta navika nema nikakve veze sa eventualnim razvojem artiritisa. Ali, ako osećate bol kad "krcnete" zglobovima, idite kod lekara da proverite o čemu se radi.
Ne mudrujte oko glutena, obiće vam se o glavuJoš jedna "zdrava" prevara?Pet zabluda o zdravoj ishrani
.jpg)
