Izvor: Mondo, 18.Feb.2017, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li teže dišete ovih dana?
Dobra vest za one koji su proteklih dana imali disajne probleme.
Dvostruko veće koncentracije azot-dioksida i suspendovanih čestica, koje su prethodnih dana pritiskale vazduh u Beogradu, ali i širom Srbije, pogotovo u jutarnjim satima i u vreme saobraćajnog špica, već od subote bi trebalo da počnu da opadaju.
Meteorolozi najavljuju bolje vremenske uslove, pomalo kiše i slab severozapadni vetar, a drugog dana vikenda čak i malo susnežice u jutarnjim časovima.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << />
Teško se disalo na Dorćolu, Novom Beogradu, u Sarajevskoj ulici, duž auto-puta, na potezu prema Banovom brdu, a koncentracije zagađujućih materija bile su nešto niže u višim delovima grada, na Zvezdari i Košutnjaku.
Kako da se zaštitimoU ovakvim vremenskim uslovima naročito treba da budu obazrivi građani narušenog zdravlja, pa lekari savetuju da spoljne aktivnosti nikako ne obavljaju u jutarnjim i večerenjim satima, kada je zagađenje najviše. Ako već morate napolje, obavezno stavite šal preko usta.
Tihomir Popović, načelnik odeljenja za kontrolu kvaliteta vazduha u Agenciji za zaštitu životne sredine, napominje da povećanje štetnih materija nije neočekivano za ovo doba godine.
"Ovo je normalna slika Beograda u toku zime. Štaviše, kvalitet vazduha je bolji nego pre recimo godinu dana, kada smo krajem decembra imali sedmodnevnu epizodi zagađenja", kaže Popović za "Politiku".
Granična vrednost suspendovanih čestica za 24 sata iznosi 50 mikrograma po kubnom metru vazduha.
Ovih dana ta brojka kretala se od 90 do 120 mikrograma po kubiku, u zavisnosti od merenog mesta, kojih ova agencija u Srbiji ima 40, a u glavnom gradu osam.
"U velikim urbanim sredinama kao što su Beograd, Novi Sad, Niš, povećane su koncentracije azotnih oksida. To je tako ne samo zbog saobraćaja, već su svemu tome kumovali i stabilni meteorološki uslovi jer nije bilo vetra. I ugljen-monoksid je blago poveća, ali njegove vrednosti ipak nisu prekoračile dozvoljenu granicu", kaže Popović za novine.
U agenciji dodaju da se zagađujuće čestice stvaraju usled aktivne industrije, automobilskih izduvnih gasova i više od 100.000 beogradskih ložišta, a magla koja je danima opkoljavala pojedine delove grada, sprečavala je da se štetne materije "razblaže" u vazduhu.
