Izvor: eKlinika.rs, 06.Mar.2024, 09:47
Da li je emocionalna inteligencija ključ za uspeh na poslu i kako možemo da je razvijemo
Emocionalna inteligencija je pojam o kojem se sve više govori i ne samo u stručnim krugovima. Uviđa se da su osobe koje umeju dobro da „čitaju“ sopstvene, ali i emocije drugih ljudi mnogo psihički stabilnije i zadovoljnije svojim životom. To su ljudi koji su pomiritelji, oni za koje bi se reklo da se u „dobru ne uznesu, a u zlu ne unize“. Šta je to emocionalna inteligencija, može li ona da bude garancija psihičkog i telesnog blagostanja, objašnjava nam psiholog i profesor >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << Filozofskog fakulteta u Beogradu dr Ana Altaras Dimitrijević.
Šta je emocionalna inteligencija?
Džon Mejer i Piter Salovej uveli su u psihologiju 1990. godine pojam emocionalne inteligencije. U najkraćem, prema njihovoj definiciji emocionalna inteligencija je naša sposobnost da kognitivno obrađujemo – dakle, da opažamo, pamtimo, simbolički izražavamo i logički povezujemo – informacije koje se tiču emocija.
– Nešto konkretnije, emocionalna inteligencija bila bi naša sposobnost da tačno prepoznamo i imenujemo sopstvene/tuđe emocije, ali i da spoznamo zašto ili kada se neka emocija pojavljuje, šta mogu biti njene posledice i koji su svrsishodni načini da je regulišemo kako bismo postigli željeni ishod – kaže za portal eKlinika psiholog prof. dr Ana Altaras Dimitrijević.
Emocionalna inteligencija u svakodnevnom životu
Definiciju emocionalne inteligencije prof. Altaras Dimitrijević nam slikovito objašnjava na primeru emocije besa.
– U ovom slučaju, emocionalna inteligencija značila bi da blagovremeno i ispravno primećujemo kad u nama nešto „ključa“; da umemo to da označimo kao bes; da uviđamo šta bi mogao biti uzrok tom osećanju; da možemo da predvidimo sopstveno ponašanje kada smo besni, kao i reakcije drugih na to; i najzad, da znamo kako bes može da se stiša, ako nam je stalo do toga da izbegnemo sukob ili da ne povredimo drugu osobu – precizira Altaras Dimitrijević.
Može li testovima da se utvrdi nivo emocionalne inteligencije?
Poznato je da se inteligencija inače meri testovima, pa smo pitali sagovornicu portala eKlinka i da je moguće testovima utvrditi nivo emocionalne inteligencije? Prof. dr Ana Altaras Dimitrijević navodi da je tokom poslednjih dvadesetak godina u psihologiji napravljen veliki pomak kada je reč o merenju emocionalne inteligencije, pa se danas bez mnogo rezerve može dati potvrdan odgovor na ovo pitanje.
– Da, postoje psihološki testovi koji nam daju relativno dobru procenu nečije emocionalne inteligencije. Moram, međutim, da naglasim da to nisu testovi gde osoba sama sebe procenjuje na stavkama tipa „Umem dobro da prepoznam šta drugi ljudi osećaju“ ili „Kada sam tužna, uvek su mi jasni razlozi za to“. Ni druge oblike inteligencije ne merimo tako što tražimo da ljudi sami procene koliko su dobri u rešavanju logičkih zadataka ili baratanju rečima, nego tako što im damo da reše neke logičke zadatke ili da rastumače neke reči. Isto je i sa emocionalnom inteligencijom: merimo je testovima gde se od ispitanika traži da tačno prepozna i imenuje emocije, te da na odgovarajućim problemskim zadacima pokaže da razume moguće uzroke, posledice i načine regulisanja emocija – objašnjava nam Ana Altaras Dimitrijević.
Emocionalna inteligencija i uspeh u školi, na poslu
Veruje se i da su osobe sa višom emocionalnom inteligencijom u proseku uspešnije u mnogim segmentima života, kako na poslovnom tako i na ličnom plan, a to nam potvrđuje i sagovornica portala eKlinika.
– Emocionalno inteligentne osobe opažaju se kao saradljivije i dopadljivije, imaju bolje odnose sa članovima porodice i prijateljima nego oni manje emocionalno inteligentni. Tim koji okuplja osobe veće emocionalne inteligencije ima veće šanse za uspešnu saradnju, nego tim u kome je nivo emocionalne inteligencije nizak. Emocionalna inteligencija povezana je i sa boljim školskim uspehom, a prema nekim podacima i s uspehom na poslu – kaže Altaras Dimitrijević, ali nas i podseća da nečije ponašanje zavisi od mnogo faktora, a ne samo od inteligencije ili emocionalne inteligencije.
Primer Dostojevskog
Ana Altaras Dimitrijević objašnjava da inteligentna osoba može da ima probleme i pored toga što načelno dobro razume emocije.
– Možda je najbolji primer za to Dostojevski: njegova književna dela svedoče o vrhunskoj sposobnosti razumevanja emocija, ali je njegov život bio prožet problemima na emocionalnom planu – kaže Altaras Dimitrijević.
Bitna je i emocionalna i klasična inteligencija
Pitali smo profesorku Altaras Dimitrijević i šta je danas bitnije za uspešno „plivanje kroz život“, emocionalna inteligencija ili samo klasična inteligencija (IQ)?
– Psihološka istraživanja prilično jasno pokazuju da i jedno, i drugo doprinosi uspehu u životu. Štaviše, naše statističke formule za predviđanje uspeha najčešće bivaju bolje kada istovremeno uzmemo u obzir oba faktora: i ono što mere klasični testovi inteligencije (IQ) i ono što je obuhvaćeno pojmom emocionalne inteligencije. Šta će u datoj formuli imati veću težinu, zavisi od toga koji segment života posmatramo i šta uzimamo kao merilo uspeha – ističe prof. Ana Altaras Dimitrijević.
Mogu li da emocionalno inteligentne osobe imaju više uspeha u nekim profesijama?
Razumno je pretpostaviti da je emocionalna inteligencija važan faktor uspeha u svim profesijama koje uključuju stalnu interakciju s ljudima i zahtevaju mnogo takozvanog „emocionalnog rada“ ili „emocionalnog napora“, naglašava se u psihološkoj literaturi.
– Na primer, u maloprodaji i ugostiteljstvu „emocionalni rad“ se sastoji u tome da se uvek bude nasmejan i ljubazan; u pomažućim profesijama – da se druga osoba ohrabri i oraspoloži; u glumi – da se autentično prikaže čitav spektar emocija. Prema nekim podacima, osobe visoke emocionalne inteligencije zaista su uspešnije u ovakvim zanimanjima nego osobe niže emocionalne inteligencije – kaže Altaras Dimitrijević.
Ne garantuje mentalno zdravlje ali važna je za njegovo očuvanje
Sama za sebe, emocionalna inteligencija nije garancija mentalnog i fizičkog zdravlja (setimo se primera Dostojevskog), ali jeste važan zaštitni faktor, to jest, resurs u njegovom očuvanju, podvlači Altaras Dimitrijević.
– Brojna istraživanja pokazala su da osobe više emocionalne inteligencije imaju i viši nivo psihičke dobrobiti, da su uopšte uzev zadovoljnije svojim životom i da nalaze više smisla u njemu. Takođe je ustanovljeno da je kod takvih osoba manje izražen doživljaj usamljenosti. U skladu s tim, dosledno se utvrđuje i da viša emocionalna inteligencija podrazumeva manju pojavu mentalnih problema i poremećaja, uključujući simptome depresije – dodaje Altaras Dimitrijević.
Možemo li da razvijemo emocionalnu inteligenciju?
Prof. Altaras Dimitrijević kaže da je uopšte uzev, za razvoj emocionalne inteligencije važna socijalna sredina koja emocije ne tretira kao neki pozadinski šum, koji treba prigušiti kako bismo se koncentrisali na „važnije stvari“, ali ih takođe ne postavlja na pijedestal, kao nešto što se ne sme dotaći i preispitati.
– U tom okviru, svaki iskaz ili gest kojim pomažemo detetu da bolje opazi i imenuje emocije, da razume njihove uzroke i posledice i upozna različite strategije emocionalne regulacije jeste mali prilog razvoju emocionalne inteligencije. Prilike za to nude se svakodnevno, naročito kada se detetu čita ili se s njim gleda neki film, pa se posle razgovara o tome. Usudila bih se da kažem da je čitanje beletristike i inače važno za razvoj emocionalne inteligencije, ne samo kod dece. Povrh toga, danas postoje i naučno zasnovani programi za unapređivanje emocionalne inteligencije koji se sprovode u okviru škola – objašnjava Ana Altaras Dimitrijević.
Emocionalna i veštačka inteligencija
Zamolili smo profesorku Altaras Dimitrijević i da nam kaže kako vidi budućnost emocionalne inteligencije u svetlu sve jačeg razvoja veštačke inteligencije?
– Jedino što pouzdano mogu da kažem jeste sledeće: već postoji veštačka emocionalna inteligencija, na primer programi za prepoznavanje emocija na licu, i sva je prilika da će ona napredovati kako napreduju naučna saznanja o ljudskom emocionalnom funkcionisanju – sva ta saznanja biće, naravno, „ugrađena“ u veštačku emocionalnu inteligenciju, ako se nastavi rad na njenom razvoju. Kuda to vodi – mogu samo da nagađam – objašnjava nam prof. dr Ana Altaras Dimitrijević.
Članak Da li je emocionalna inteligencija ključ za uspeh na poslu i kako možemo da je razvijemo se pojavljuje prvo na eKlinika.
.jpg)
