Izvor: eKlinika.rs, 30.Dec.2013, 16:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li imate strah od uspeha?
Čovek može biti uspešan u nekim oblastima života (u poslu, ili emotivnim vezama na primer), a neuspešan u drugim važnim aspektima. Neuspeh u jednom segmentu, jednoj značajnoj oblasti života, ograničava nam doživljaj uspešnosti u celini i umanjuje uživanje I u onoj oblasti u kojoj smo uspešni. Na primer, čovek može biti emotivno uspešan, da ima skladnu vezu, brak, međutim, u isto vreme on može biti poslovno neuspešan. Ne nalazi odgovarajući posao, često menja posao ili nije adekvatno >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << plaćen, vremenom postaje frustriran i ta frustracija se prenosi na ostale odnose.. U jednom trenutku se može osetiti neuspešnim na svim poljima, neuspešnim u životu. Često ljudi imaju osećaj da je uspeh nešto što ih je mimoišlo, nije im “se dalo“, nisu imali sreće, drugi su ih ometali…Uspeh i neuspeh su, međutim, u najvećoj meri, rezultat svih naših izbora koje smo pravili u životu, nešto što biramo svojim postupcima. Možda nismo svesni načina na koje, svojim ponašanjem, određujemo buduće ishode našeg života, uspehe ili neuspehe, ali to što nismo svesni ne menja posledice. Svesnost o spostvenom uticaju na naše uspehe i neuspehe je prvi uslov koji moramo ispuniti da bismo preokrenuli stvari i stekli utisak da upravljamo svojim životom. Šta je potrebno da znamo? - Šta stvarno želimo. To znači, prepoznavanje svojih suštinskih želja. Svako od nas je stvoren za nešto, ima svoju “svrhu postojanja”, u nečemu je najbolji. Ukoliko se ne ostvari suština, ne može se ni doživeti osećaj zadovoljstva i ispunjenosti. - Realistično prepoznavanje I razvoj sopstvenih kapaciteta. Neki ljudi precenjuju, a neki podcenjuju svoje kapacitete. Realno odmeravanje sopstvenih kapaciteta i realistično postavljanje ciljeva od ključnog su značaja za uspeh. Pored toga, bitan je i odnos osobe prema sopstvenoj nadarenosti-odgovornost prema njoj i spremnost da je razvija. - Ciljevi kojima težimo, vizija, jasno i realistično viđenje ciljeva i postavljanje istih. - Prioritet. Sposobnost uočavanja prioriteta,važnih segmenata i rešavanja po hijerarhiji važnosti. - Strategija. Planiranje najefikasnijeg načina za ostvarenje uspeha. - Odbacivanje samoobmane i oslobađanje Istine. - Odgovornost i hrabrost. Spremnost da se odgovori svim zahtevima koje situacija nalaže ali I spremnost da se suočimo sa rizicima,da se “iskorači” iz sigurne zone, zone komfora. Između ostalog, važno je da imamo motivaciju, podršku najbližih, veru u sebe i druge, zdravlje, i da smo sposobni za ljubav I rad. U ostvarivanju ovih zadataka na putu do uspeha ljudi često opstruiraju sami sebe. Jedan od ključnih razloga tih opstrukcija je strah od uspeha. Zašto bi se neko plašio uspeha koji želi? Sabotaža sopstvenog uspeha. Strahovi - Strah od zavisti i ljubomore. Poznata nam je izjava da se, u Srbiji, “uspeh ne prašta”. Uspešni postaju istaknuti, izloženi pogledima, divljenju ali I zavisti drugih. “Ko visoko leti, nisko pada”, kažu. Ljudi se često “naslažuju” nekim padovima i porazima poznatih. Zavist je osećanje koje osobu koja zavidi usmerava ka tome da degradira ili uništi onoga kome zavidi. Ako ne štrčimo uspehom, neće nam zavideti, i sigurniji smo, prihvaćeniji od većine, živimo usigurnoj zoni. Tu „lekciju“ osoba moze da nauči još u detinjstvu. Na primer, dete se trudi ba bude što bolje u školi, roditelji ga kod kuće u tome podržavaju, raduju se svakom njegovom uspehu. Učiteljica u školi reaguje na sličan način, podržava ga, hvali …Međutim, deca u školi , drugari, ne vole njegov uspeh i zavide mu. Osećaju se kao da im je drug ukrao učiteljicinu ljubav i pažnju pa mogu da postanu (uglavnom i postaju) surovi. Dete se povlači, postize manje uspehe, postaje „mangup“ sve čini da bi se uklopilo u društvo. Ili primer dve rođene sestre, mlađa zavidi starijoj na uspesima, lepoti“uvek ona ima sve“… Starija sestra, da bi se približila mlađoj postaje manje uspešna. Na neki način „redukuje sebe“, postaje manje atraktivna, odbija „dobre prilike“ za druženja pa i školovanje, poslove… To bi bio strah od zavisti drugih ljudi i to je možda nekad i realan strah. Međutim postoji i naša projekcija zavisti na druge ljude koji su uspešni. Naš stav i ponašanje su često okidač za izazivanje zavisti kod drugih, ako se pravimo važni -„šepurimo se“ , ponašamo prepotentno, stalno ističemo sopstvene uspehe i vrednosti, potcenjujemo druge, nedostupni smo za komunikaciju, time ćemo i izazvati zavist i jačati naš strah od iste. U suštini strah od zavisti odražava sumnju u sopstvene vrednosti. Zato je važno da se uspeh ne gradi na lažnoj slici o sebi, na onome kako nas svet vidi. -Još jedan razlog za strah od uspeha može biti strah od toga da, ako pak i uspemo, nećemo moći da ponovimo takav uspeh ili da se zadržimo na osvojenoj poziciji. U korenu toga stoji nepoverenje u sopstvene sposobnosti, uverenje da je uspeh postignut „slučajno“, da ga ne zaslužujemo. Ili, pak, nepoverenje u sopstvenu volju, sposobnost da održavamo motivaciju, samodisciplinu koja je potrebna da bi održali uspeh. Ako uspemo, moglo bi nam se desiti da ponovo padnemo sa „konja na magarca“ i osetimo bol gubitka. Na primer, student dobija prvu desetku na ispitu. Ne verujući, sumnjajući u sopstvene mogućnosti, ili plašeći se prevelikih očekivanja, sledeći put ulaže manje truda i dobija manju ocenu. . Ili, osoba na poslu dobija pohvalu od nadređenog, povišicu i“smeši joj se“ unapređenje. Ona onda sledeći put, kada je nadomak uspešnog završetka projekta, napravi neku gresku zbog koje je nemoguće da projekat bude dobar i uspešno završen. Ili odmah odbija dalje prilike da se pokaže, odustaje… U tim slučajevima bi bilo dobro da se preispitaju stavovi i uverenja zbog kojih mislimo da ne zaslužujemo uspeh, da nemamo prava na njega. -Stid od uspeha je čest izvor straha od uspeha. Stid je povezan sa osećajem da ne zaslužujemo uspeh, da smo, ako se istaknemo, možda suviše agresivni, „laktaši“, da uzimamo mesto drugima, nametljivi, neskromni, nekad i preterano seksualni. Ako ne osećamo da zaslužujemo poštovanje i podršku drugih, onda ćemo se plašiti i stideti pokušaja da se istaknemo u nečemu i ostvarimo uspeh. Možda, ako je osoba jos u detinjstvu usvojila uverenje da mora biti skromna, da ne sme da se ističe, tada uspeh doživljava kao neku vrstu nemoralnog isticanja sebe. Na primer, osoba ima izuzetne glasovne mogćunosti ali ostaje na nivou „pevanja pod tušem“ jer se stidi pevanja pred publikom, jednostavno to je nešto „jače od nje”, stid je obuzima i tu prepreku teško pevazilazi. Ili se stidi javnih govora, javnog istupanja iz istog razloga I td. -Opstrukcija sopstvenog uspeha može biti povezana i sa strahom od dovršavanja nečega, što nas uvodi u novu životnu fazu. To su ona česta pitanja “Šta cu sad“, “Šta sad kad sam diplomirao“ ? Česti su primeri studenata koji se zaglave na poslednjem ispitu-jer to označava kraj „studentskog života“ i uvodi ih u život odrasle osobe pun napora i odgovornosti. „Biću pisac, doktor, advokat i šta stim“? Život će verovatno biti bolji, ali i drugačiji, na način koji je teško zamisliti i to je ono što plaši. Strah od uspeha je povezan sa strahom od odrastanja. -Izbegavanje dovršavanja nekog cilja može biti povezano i sa strahom od osećaja neispunjenosti nakon dostizanja cilja. Može se dogoditi da se osećamo neispunjeno čak i kada ostvarimo uspeh. To je ono stanje kada posle svog uloženog napora i truda na kraju osećamo prazninu. Često čujemo onu frazu „osećam se kao izduvan balon“ . Uspeh, znači, nije doneo zadovoljstvo, satisfakciju. Ovo se dešava obično kada se ciljevi loše postave ili kada nismo ostvarili naše istinske želje, one naše autenticne, iskonske želje i planove. Događa se i kada smo imali nerealna očekivanja da ćemo uspehom na jednom planu „zakrpiti rupe“ vezane za neku drugu oblast života u kojoj smo neuspešni. Na primer, osoba je uspešna u poslu i tu daje maksimum sebe, inovativna i stalno smišlja sebi nove ciljeve koje i ostvaruje. Karijera, normalno, ide uzlaznom linijom, ne izostaju pohvale, povišica, podrška, unapređenje i sve ide kao „po loju“, a ona se i dalje oseća neispunjeno, nikad zadovoljna, emotivno prazna… Ustvari, pokušavala je „zatrpavanjem“ obavezama i poslom da „zakrpi“ tu emotivnu prazninu i da, jednostavno, sebi i ne da vremena i prostora za delovanje i uspeh u toj oblasti. Krivica zbog uspeha. Često se dešava da ljudi osećaju i krivicu zbog uspeha koja je povezana sa odvajanjem od njemu značajnih osoba. Uspehom možemo „otići dalje“, „prevazići“ svoje roditelje, prijatelje, partnera…i time se odvajamo od njih, „ostavljamo ih iza sebe“. Mi smo uspeli, a oni nisu…, što može dovesti do toga da se osećamo sebičnima, da napuštamo one koji ostaju iza nas, manje uspešne. Osećanja i prateće misli i stavovi koje smo naveli mogu biti osnova samoopstrukcija koje osoba sebi čini na putu do uspeha. Simptomatologija straha od uspeha ili kako to spolja izgleda Strah od uspeha je, kao što smo mogli već da zaključimo, obično, osećanje koga nismo svesni, ali su njegove posledice vidljive. Posledice u vidu samodestruktivnog ponašanja, nesposobnosti rešavanja problema, gubitka motivacije, hroničnog postizanja manjeg uspeha i ako su sposobnosti za uspeh mogo veće, osećanje krivice i anksioznost kada se postigne uspeh, pesimizam, negativnost, najčesće u smislu „kraja pre početka“ – što bih nešto počinjao i onako nema smisla … To je kao da se vozimo kroz život konstantno gledajući u retrovizor Ili, možda, konstantna „vožnja pod ručnom“. Kada osećamo strah, negativne emocije koje se ponavljaju i kada izgleda kao da smo u „začaranom krugu „ ili imamo osećaj da stalno „udaramo glavom o zid“, onda možemo da budemo sigurni da se borimo sa sa snažnim silama u nama samima koje nas sprečavaju da uspemo. Te sile su pokretačka snaga naših iracionalnih uverenja o tome kakvi smo mi, kakvi su drugi ljudi i kakav je život. Iracionalna uverenja nas vode ka iracionalnim ponašanjima-i neuspehu. Zato je, ako smo nedovoljno uspešni, a želimo uspeh, nužno da presipitamo sebe i otkrijemo iracionalna uverenja koja stoje u pozadini naših neuspeha. Da li je stvarno najbolje biti u „zlatnoj sredini“ ili realizovati uspeh u skladu sa sopstvenim potencijalima? Da li su uspešni nužno i sebični, nemoralni, „laktaši“…Da li moj uspeh mora biti uvek na štetu drugoga? Da li uspeh mora da se „otme“ od nekoga? Da li postoji neka „svemirska pravda“ po kojoj se uspeh i sreća plaćaju nesrećom koja dolazi kasnije? ( Neki ljudi imaju iracionalno uverenje da je sreća kao kolač koji neka viša sila raspoređuje po nekakvoj svojoj pravdi, pa ako imaju period izrazite sreće, onda sledi period izrazite nesreće). Možda je to smisao izreke: „stavi kamenčić u cipelu da te žulja“ ili „da kucnem u drvo“ kad se nešto dobro dogodi – u prevodu, ne smeš čak ni da se obraduješ i uživaš u svom postignuću u samopotvrdi. Da biste otkrili moguća iracionalna uverenja koja stoje iza nekih vaših neuspeha, možete sebi da postavite nekoliko pitanja: - Šta me je do sada sprečavalo da uspem ? - Kakvu korist imam od neuspeha, tj. nepostizanja uspeha ? Od čega me neuspeh štiti? -Na koji način uspevam da ne uspem? Kako sabotiram svoj uspeh? - Da li zaslužujem uspeh ? Uz to idu i pitanja „da li sam vredan/a uspeha ljubavi,poštovanja..“? - Šta mi nedostaje (od znanja,veština..) Imam li kapacitet za uspeh ? - Šta ću izgubiti ako uspem ? - Da li je prevelika cena uspeha i čega moram da se odreknem? - Kako svojim strahom i neuspehom, a kako postizanjem uspeha utičemo na nama značajne osobe? Da li im više odgovaramo kao uspešni ili kao neuspešni? Da li će im odgovarati naš uspeh, ili će se zbog toga osetiti ugroženima? Postavite koristi i štete od potencijalnog uspeha jedne do drugih. Šta dobijate, a šta gubite. Ako biste svaku korist i štetu ocenili ocenom od 1-10, i sabrali rezultate „za“ i „protiv“, šta bi pokazala vaša računica? Da li je, ipak, „isplatljivije“ izabrati uspeh? Izvor: Politika.rs
.jpg)
