Izvor: eKlinika.rs, 03.Jul.2023, 17:01

Da li gojaznost izaziva trajne promene u mozgu

Gojaznost izaziva trajne promene u mozgu koje ga sprečavaju da nam signalizira kada da prestanemo da konzumiramo masti i, u manjoj meri, šećer, navodi se u novoj studiji. To može pružiti objašnjenje zašto je gubitak težine tako teško održavati.
Gojaznost i poremećaj funkcije strijatuma Kod ljudi sa gojaznošću, strijatum, region mozga povezan sa unošenjem hrane, nastavlja da traži hranu čak i nakon konzumiranja lipida ili masti. Mozak takođe ne uspeva da promoviše >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << osećaj zadovoljstva oslobađanjem hormona dopamina. Kod mršavih učesnika, isporuka lipida ili masti u digestivni sistem utišala je aktivnost u strijatumu jer je oslobađanje dopamina pružalo osećaj nagrade koji je prenosio zadovoljstvo. 
U nastavku, gojazni učesnici studije morali su da izgube težinu u periodu od tri meseca za naknadno testiranje efekta na odgovor mozga na unos hrane. Istraživači nisu primetili poboljšanje u odgovoru mozga čak ni nakon gubitka 10 odsto telesne težine, što sugeriše da je promena povezana sa gojaznošću trajna.
Održavanje težine, čak i nakon značajnog gubitka težine, očigledno je teško. Studija iz 2018. pokazala je da su ljudi koji su izgubili značajnu količinu kilograma povratili otprilike polovinu nakon dve godine. Za pet godina povratili su oko 80 odsto težine.
Moguće je zadržati željenu težinu, ali to zahteva fundamentalne promene u načinu života, a nova studija sugeriše da sistem sitosti mozga možda nije saveznik u ovom poduhvatu.
Studija je objavljena u Nature Metabolism.
Reakcija mozga na lipide, masti i glukozu Prethodna istraživanja na životinjama otkrila su da visok unos masti remeti senzor mozga za hranljive materije, a nova studija pokušala je to da testira na ljudima.
Naučnici su radili sa mršavim i gojaznim ljudima kako bi uočili razlike u odgovoru mozga na lipide, masti i glukozu koji se isporučuju direktno u stomak učesnika kako bi se eliminisao potencijalni uticaj ukusa i izgleda u odgovoru mozga. Tokom 30 minuta nakon isporuke hranljivih sastojaka, skeniranje funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) otkrilo je aktivnost u subregionima strijatuma učesnika (nucleus accumbens, caudate nucleus i putamen).
– Posebno smo bili zainteresovani za ovaj region jer je predloženo da funkcioniše kao senzor kalorija nakon ingestije i da igra važnu ulogu u prilagođavanju ponašanja hranjenja promenama u kalorijskoj vrednosti unosa energije – pišu autori.
Da bi izmerili oslobađanje dopamina, istraživači su koristili kompjuterizovanu tomografiju sa jednom fotonskom emisijom tokom istog vremenskog perioda nakon unosa nutrijenata.
Kod mršavih učesnika, neuronska aktivnost u strijatumu smanjena je nakon isporuke hranljivih materija, a nivoi dopamina su se povećali, što ukazuje na osećaj nagrade. Međutim, striatum je ostao aktivan kod ljudi sa gojaznošću, a za lipide i masti, dopamin se nije oslobađao u značajnim količinama.
– Zaključili smo da su naši nalazi kompatibilni sa pogrešnom komunikacijom između gastrointestinalnog trakta i mozga – kaže dr Mireille Serlie, dopisni autor studije.
Isti odgovor strijatuma primećen je sa glukozom, iako je mozak povećao nivo dopamina sa šećerom. Ovo je u skladu sa prethodnim istraživanjima autora.
– Ranije smo pokazali da dve godine nakon barijatrijske operacije dolazi do promene u sistemu dopamina kod ljudi – dodala je dr Serlie.
Ograničenja studije Dr Stephanie Borgland, koja nije bila uključena u studiju, izrazila je zabrinutost da fraza „ozbiljno oštećene” u naslovu studije – „Reakcije mozga na hranljive materije su ozbiljno narušene i nisu se povratile gubitkom težine kod ljudi sa gojaznošću: randomizovana unakrsna studija” – može preceniti njene nalaze.
Iako dr Borgland smatra da je studija „zanimljivo osmišljena”, ona izražava želju za opsežnijim statističkim poređenjima između mršavih učesnika, ljudi sa gojaznošću i onih koji su izgubili težinu tokom perioda praćenja. Ona se stoga slaže sa jednim od navedenih ograničenja studije: „Autori priznaju da studija nema dovoljno snage (nedovoljno veliki uzorak ljudi) da uporedi razlike između grupa.”
Studija se takođe ne bavi razlikama između mršavih učesnika i onih koji su izgubili težinu nakon tri meseca, što postavlja nekoliko pitanja. Za početak, gubitak težine od 10 odsto značio je da se potonji i dalje kvalifikuje kao gojazan.
– Moguće je da još postoje metaboličke razlike između mršavih i gojaznih subjekata posle dijete, što je doprinelo efektima neuronske aktivnosti – istakla je dr Borgland i dodala:
– Alternativno, brz gubitak težine možda je imao sopstvene efekte na funkciju nervnog kola što je moglo da poništi promene u mezolimbičkom sistemu.
Kada dolazi do promena u mozgu Jedna privremena pretpostavka koju studija daje jeste da se promene u sistemu sitosti u mozgu javljaju kao rezultat gojaznosti, a ne kao njen uzrok.
– U ovom trenutku ne znamo šta je osnovni uzrok naših nalaza. Na osnovu drugih studija, pretpostavljamo da se ovo stiče tokom gojenja ili nezdravog ponašanja u ishrani – kaže dr Serlie i objašnjava da istraživanja na životinjama sugerišu ovaj scenario.
– Ali tačno kada i kako važno je pitanje koje je bez odgovora – dodala je dr Serlie.
Dr Borgland kaže da je „sasvim moguće da postoje urođene razlike u funkciji sistema nagrađivanja koje menjaju ponašanje u ishrani što dovodi do gojaznosti. Takođe su primećene promene u funkciji mozga zbog vrste ishrane i metaboličkog poremećaja koji takođe mogu uticati na nervnu aktivnost”.
Tumačenje nalaza studije treba da bude s oprezom Autori studije upozoravaju da prema njihovim nalazima treba postupati oprezno. 
– Gojaznost je složena bolest i mnogi faktori igraju ulogu u dobijanju na težini, gubitku težine i održavanju težine – upozorila je dr Serlie.
– Naša otkrića doprinose razumevanju regulacije unosa hrane i uloge mozga kod gojaznosti, ali je potrebno još mnogo studija da bi se zaista razumela biologija ponašanja u ishrani i gde krene po zlu kod gojaznost – kaže dr Serlie.
U tom smislu, dr Borgland je istakla:
– Prejedanje je primarni pokretač gojaznosti. Međutim, postoji nekoliko genetskih asocijacija sa gojaznošću koje bi predisponirale osobu na gojaznost, iako ne jedu mnogo više od mršavih osoba – dodala je ona.
Članak Da li gojaznost izaziva trajne promene u mozgu se pojavljuje prvo na eKlinika.

Nastavak na eKlinika.rs...