Izvor: B92, 15.Jun.2012, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Briga o vitkosti i opsednutost
Malo ljudi anoreksiju shvata za ozbiljno. Zamislimo se tek kada čujemo da je smrtno stradala neka manekenka ili glumica. Modna industrija neprestano mora da propisuje određene standarde visine, težine, ispod kojih ne sme da se ide.
Piše: Vladimir Matković
Za neke neiživljene modne kreatorke devojke i mladići, koji sanjaju o uspehu i astronomskim honorarima, postali su tek obični čiviluci za nošenje „genijalnih kreacija".
Upravo spomenuta modna >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << industrija će nekako i rešiti taj problem, međutim, obične devojke i žene, a u manjem broju i muškarci, kako sada stvari, stoje neće. Podsetimo, anoreksija je težak gubitak apetita, a razlozi su emocionalne prirode.
Anorexia nervosa je poremećaj jedenja u čijem centru se nalazi sveprisutni strah od gojenja. Anoreksija ne nastaje zbog gubitka apetita, već je reč o borbi protiv gladi zbog stalno prisutnog i potpuno nerazumnog straha od gojenja, koji ne popušta ni onda kad je mršavost dostigla takve razmere da je ugrožen život bolesnika.
Iako je kod ove bolesti hrana glavni problem, anoreksija je bolest uma. Često započinje relativno prirodnom željom za gubitkom samo nekoliko suvišnih kilograma. Ali, budući da dijete samo privremeno ublažavaju psihološke probleme koji se nalaze u pozadini, bez njih uskoro nemogući unos hrane se postepeno svodi na najmanju moguću meru čime gube od 15 do 60 odsto normalne telesne težine sve dok se jelo potpuno ne ukine.
Obolela osoba postaje opsednuta slikom svog tela i često doživljava sebe kao debelu iako je istina sasvim suprotna. Paradoks je da ona od pripreme i konzumiranja hrane pravi obred.
Oko polovine svih anoreksičara u nekom trenutku počne da pati od bulimije. Anoreksičari obično dolaze iz porodica koje imaju visoke zahteve po pitanju njihovih dostignuća i često traže savršenstvo, služeći se prisilom u mnogim vidovima života, pogotovo školi.
Poricanje često prati njihovu izrazitu opsesiju svedenu na to da ostanu mršavi; anoreksičari po pravilu neće hteti da priznaju kako nešto nije u redu, pa na izraze zabrinutosti drugih reaguju ljutnjom ili se brane.
Marketinškim magovima to ništa ne znači. Neprestano se pojavljuju nove „navlakuše" koje nude „savršene proizvode za najbolju liniju", a što je još gore neprestano pothranjuju prototipe lepote koji podrazumevaju ekstremnu mršavost.
Pakao kroz koji prolaze stotine hiljada žrtava ne može se opisati. Psihoterapija, redovno medicinsko praćenje i vođenje prehrane moraju da budu neizostavni deo svakog programa lečenja anoreksije.
Lečenje anoreksije će se razlikovati zavisno od stadijuma u kojem se prepozna i pacijentovoj spremnosti na saradnju. Hospitalizacija je obično nužna, ako je pacijent izgubio više od 25 odsto svoje uobičajene telesne težine.
Lečenje se prvenstveno bazira na individualnoj psihoterapiji kako bi se otkrili emocionalni problemi i teškoće međuljudskih odnosa koji se možda nalaze u pozadini bolesti.
