Izvor: eKlinika.rs, 26.Okt.2025, 18:01
Borba protiv demencije počinje u srednjem životnom dobu, bolesti prethode određeni faktori rizika
Demencija je praćena trajnim oštećenjem mentalnih sposobnosti, usled kojih čovek na kraju postaje potpuno zavisan od pomoći okoline. Uglavnom pogađa osobe starijeg životnog doba, ali nije normalan deo starenja. Demencija je i bolest koja je predmet pažljivog istraživanja naučnika širom sveta. Ostvaren je značajan napredak kada je reč o prepoznavanju bolesti, za koju još uvek nema leka. Stručnjaci kažu da postoje faktori rizika na koje možemo da utičemo, i na taj način u >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << velikoj meri da sprečimo ili odložimo pojavu demencije.
Dva nova faktora rizika
U poslednjih nekoliko godina ostvaren je značajan napreda u istraživanju demencije. U izveštaju iz 2024. godine, objavljenom u časopisu The Lancet, identifikovana su dva nova faktora rizika – visok holesterol nakon 40. godine života i oštećenje vida.
Još 2020. godine, isti istraživači otkrili su 12 faktora rizika koji povećavaju verovatnoću za razvoj demencije. To su:
Fizička neaktivnost
Pušenje
Prekomerna konzumacija alkohola
Zagađenje vazduha
Povrede glave
Slabi socijalni kontakti
Niži nivo obrazovanja
Gojaznost
Visok krvni pritisak
Dijabetes
Depresija
Oštećenje sluha
Mnogi faktori rizika su međusobno povezani
Novo istraživanje pokazuje da ovih 12 faktora rizika, zajedno sa dva nova, čine čak 49 odsto slučajeva demencije širom sveta. Dva nova faktora rizika utvrđena su na osnovu analize 14 naučnih radova o oštećenju vida i 27 o visokom holesterolu.
– Mnogi od ovih faktora su međusobno povezani – kaže dr Arman Fešaraki-Zadeh, neuropsihijatar i neurolog sa Yale Medicine, koji nije učestvovao u istraživanju.
Oštećenje vida i demencija
Postoji mnogo uzroka oštećenja vida, ali ovaj zdravstveni problem češći je kod osoba koje imaju visok krvni pritisak, nekontrolisani dijabetes i visok holesterol.
Kada dođe do oštećenja vida, pacijenti se u manjoj meri bave aktivnostima koje stimulišu mozak, poput čitanja, rešavanja zagonetki, druženja – a upravo te aktivnosti mogu da spreče ili makar odlože pojavu demencije.
Visok holesterol i demencija
Visok nivo „lošeg” LDL holesterola može da dovede do taloženja plaka u krvnim sudovima, njihovog suženja, smanjenja elastičnosti, i na kraju, u najtežim slučajevima, do srčanog ili moždanog udara. Visok pritisak i loše kontrolisan dijabetes dodatno pogoršavaju stanje krvnih sudova.
U takvim okolnostima može doći do otežanog dotoka kiseonika do mozga, što s vremenom dovodi do oštećenja neurona. Demencija je, u suštini, posledica propadanja moždanih ćelija (neurona), objašnjava Fešaraki-Zadeh.
– Određeni delovi mozga su posebno osetljivi na aterosklerozu, naročito kod osoba starijih od 60 godina. Kod pacijenata sa visokim vrednostima holesterola ova korelacija je još očiglednija. Jasno je da faktori rizika koji deluju na srce, utiču i na mozak – kaže Fešaraki-Zadeh.
Kako da smanjimo rizik od demencije?
Važno je pravovremeno lečiti poremećaje vida, jer oni mogu doprineti razvoju demencije. Takođe, od ključne je važnosti dobra saradnja lekara opšte prakse i specijalista – kardiologa i neurologa – kako bi se na vreme prepoznali i kontrolisali faktori rizika.
– Nikako ne treba čekati prve znake demencije. Potrebno je delovati na promenljive faktore rizika već u srednjem životnom dobu. Do 40 odsto slučajeva demencije moguće je sprečiti, s tim što je važno napomenuti da demencija može da bude i genetski uslovljena. Čak i osobe koje već imaju dijagnozu demencije ili blagog kognitivnog poremećaja mogu da imaju koristi od kontrole ovih faktora rizika – precizira Fešaraki-Zadeh.
Dodaje da istraživanja pokazuju da je napredovanje demencije znatno sporije kod osoba koje nemaju metaboličke faktore rizika, kao što su povišen krvni pritisak, šećer, holesterol i trigliceridi.
Fešaraki-Zadeh ohrabruje sve osobe, bez obzira na životno doba – i mlađe i starije – da usvoje zdrave životne navike, jer tako čuvaju zdravlje krvnih sudova, srca i mozga.
– Nikada nije kasno za promene i usvajanje zdravih navika, čak i u osmoj ili devetoj deceniji života, jer ljudski mozak ima izuzetnu sposobnost prilagođavanja – zaključuje Fešaraki-Zadeh.
Članak Borba protiv demencije počinje u srednjem životnom dobu, bolesti prethode određeni faktori rizika se pojavljuje prvo na eKlinika.
