Izvor: eKlinika.rs, 19.Apr.2023, 08:47
Bol u ramenu zahteva detaljnu dijagnostiku, tegobe mogu da budu posledica sitne povrede, ali i maligniteta
Hronični bol u ramenu česta je tegoba, najčešće je posledica sitnih povreda ramenog zgloba kojih nekada i nismo do kraja svesni. Bol u ramenu je ozbiljan zdravstveni problem koji zahteva kompletnu dijagnostiku. Moguće je da bol u ramenu bude isprovociran nespretnom zamenom sijalice, ali ne treba isključiti mogućnost da se iza ovog bola „krije“ i mnogo teže oboljenje.
Rame je skoro uvek u pokretu
Hronični bol ramena i ramenog zgloba je česta tegoba. Smatra >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << se da se najviše ljudi na svetu žali na bolove u kičmenom stubu, glavobolju, pa potom na bol u ramenu. Ovaj bol je čest razlog za posetu lekaru opšte prakse i u nekim slučajevima i pregled lekara specijaliste. Hronični bol u ramenu učestaliji je kod žena oko 40 godine života i njegova incidenca se povećava, navode stručnjaci.
– Hronični bol u ramenu je najčešći muskuloskeletni bol. Na bol u ramenu uglavnom se žale frizeri, osobe koje se bave građevinskim, konstruktorskim radovima. To su zanimanja koja zahtevaju veliki broj ponavljajućih pokreta rukom. Rameni zglob (ili kako kažemo rame) je stalno u upotrebi i izvršava sve od najfinijih do najgrubljih pokreta. Rame nije jedan zglob, ono se sastoji od više zglobova koji su u tesnoj vezi sa okolnim tkivima, organima, sa pojedinim ima zajedničku embriološku inervaciju. Zato on predstavlja i jedno ogledalo funkcije kičmenog stuba, pluća, plućne maramice, srčanog mišića, pankreasa, načina sedenja, hodanja – kaže za portal eKlinika načelnik Centara za anesteziologiju i reanimatologiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije u Beogradu, prof. dr Ivan Palibrk.
Šta je najčešći razlog za bol u ramenu?
Prof. dr Palibrk napominje da hronični bol u ramenu može biti posledica povrede vratne kičme, povrede ramena, maligniteta u grudnom košu ili abdomenu.
– Osteoartritis je najčešći razlog bola, a on je posledica ponavljanih mikrotrauma ili jedne ozbiljne povrede. Oboleo može biti sam zglob, zglobna kapsula, vezivno tkivo, može postojati pritisak na nerve koji inervišu tu oblast, patofiziologija bola u ramenu je veoma raznovrsna – ističe prof. dr Palibrk.
Bol u ramenu traži ozbiljnu dijagnostiku
Sagovornik portala eKlinika.rs navodi da je bol u ramenu nekada posledica nepažnje ili ishitrenog reagovanja koji se mogu izbeći.
– Ima mladih muškaraca koji su rekreativno igrali fudbal ili košarku, a posle propuštene šanse za poen, namerno udarali ramenom u zid. Nekada i jednostavna promena sijalice na tavanici sa jako podignutim rukama može da prouzrokuje probleme i bolove. Kao što sam već napomenuo, svaki bol u ramenu traži ozbiljnu dijagnostiku, jer on može biti posledica, to jest simptom vrlo ozbiljnih oboljenja, kao što su maligniteti ili promene na vratnom delu kičmenog stuba – upozorava prof. Palibrk.
Bolovi su jači tokom noći
Simptomi hroničnog bola u ramenu su smanjena pokretljivost ruke, bol u ramenu koji se širi u vrat i ruku. Dr Palibrk ističe da se simptomi bola pojačavaju tokom noći kada pacijent leži.
– To je bol koji smanjuje ili onemogućava funkcionisanje. Jednostavno boli rame. Pacijent nije sposoban da funkcioniše od bola. Postoji i dijagnoza smrznutog ramena (Frozen shoulder, ili medicinski adhezivni kapsulitis). Nju karakteriše, teško, čvrsto, bolno rame, sa slabom pokretljivošću – naglašava dr Palibrk.
Ništa se ne sme propustiti
Zbog svega navedenog i mogućnosti da se iza bola u ramenu “krije” ozbiljno oboljenje koje može u velikoj meri ugroziti zdravlje pacijenta, dijagnostika i lečenje su multidisciplinarni.
– Ništa se ne sme propustiti. Prvi pregled je obična palpacija ramena, zglobova i pristupačnih mišića. Tu možemo otkriti deformitete, tumore, uvećane limfne žlezde. Običan rendgenski snimak ramena i grudnog koša, ultrazvučni pregled ramena, kompjuterizovana tomografija i nuklearna magnetna rezonanca vratne kičme i ramena, su redosled dijagnostike. Naravno, laboratorijska dijagnostika uz pregled inflamatornih pokazatelja su važan deo lečenja. Kao što sam napomenuo pregled počinje kod lekara opšte prakse, nastavlja se kod ortopeda i neurohirurga (ako se ukaže potreba zbog promena na vratnoj kičmi) i skoro uvek završava kod fizijatra – objašnjava prof. dr Ivan Palibrk.
Terapija traje mesecima
Pacijenti se na početku terapije uglavnom leče samoinicijativno primenom lekova za ublažavanje bolova. Velika većina pacijenata se kasnije, jer bol ne prestaje, leči kod fizijatara i fizioterapeuta.
– Terapija traje mesecima i uglavnom dolazi do poboljšanja i smanjenja intenziteta bola. Fizikalni tretman praćen je i određenom medikamentoznom terapijom, od pomoći su i itamini, nesteroidni antiinflamatorni lekovi, kortikosteroidi. U pojedinim slučajevima, ako se utvrdi da je potrebna hirurška intervencija, ortoped ili hirurg rade određene intervencije dekompresije ili uklanjanja ožiljnih promena oko nerva, u zglobu, oko zgloba – precizira dr Palibrk.
Šta kada više ništa ne pomaže, a rame i dalje boli?
Prof. dr Palibrk navodi da se većina pacijenata leči ambulanto kod izabranog lekara ili fizijata. U Kabinet za terapiju bola Univerzitetskog kliničkog centra u Beogradu na predlog fizijatra upućuju se pacijenti koji i dalje osećaji bolove u ramenu, iako su pre toga isključeni svi uzroci bola koji se mogu ili moraju ukloniti.
– Iz tog razloga kod nas i nisu toliko česti slučajevi bola u ramenom zglobu. Od 2014. godine do sada imali smo više od 20 bolesnika sa hroničnim bolom u ramenu. Posle detaljne dijagnostike upućeni su ka nama od strane fizijatara. Ovi pacijenti bili su lečeni terapijom supraskapularnog bloka, dugodelujućim kortikosteroidom. Uspeh posle prve terapije je oko 90 odsto. Posle jednog meseca je kod nekih pacijenata bilo je potrebno ponoviti tretman. Kod jedne pacijentkinje došlo je do prolaznog poboljšanja, ali je ipak morala otiči na hiruršku intervenciju kod neurohirurga, jer je uzrok bolu bio prolaps diskusa u vratnoj kičmi – objašnjava prof. dr Palibrk.
Lečenje poboljšava funkcionisanje i smanjuje jačinu bola
Sagovornik portal eKlinika podvlači da je hronični bol u ramenu ozbiljna dijagnoza, koja zahteva kompletnu dijagnostiku i multidisciplinarno lečenje.
– Dobro je znati, da je danas moguće naći etiološki uzrok bola u ramenu. Zahvaljujući tome pristupa se odgovarajućoj terapiji, bilo medikamentoznoj ili hirurškoj, uz značajna poboljšanja u funkcionisanju i smanjenju intenziteta bola – zaključuje prof. Dr Ivan Palibrk.
Prof. dr Ivan Palibrk je supspecijalista medicine bola, nosilac je Ordena Karađorđeve zvezde III stepena i Plakete Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Članak Bol u ramenu zahteva detaljnu dijagnostiku, tegobe mogu da budu posledica sitne povrede, ali i maligniteta se pojavljuje prvo na eKlinika.
.jpg)
