Izvor: eKlinika.rs, 25.Okt.2025, 15:01
Atrijalna fibrilacija može da se završi šlogom, a često se meša sa anksioznošću i panikom, kaže kardiolog
Atrijalna fibrilacija (AF) je najčešći tip aritmije, nepravilan rad srca koji nastaje kada gornje srčane komore (pretkomore) nisu usklađene sa donjim komorama i kucaju haotično. Poznata je i kao treperenje pretkomora i praćena je nepravilnim i često ubrzanim srčanim radom koju u najtežim slučajevima može da dovede do komplikacija sa fatalnim ishodom. Ovaj poremećaj srčanog ritma ispoljava se nizom simptoma, ali dobar broj pacijenta ima atrijalnu fibrilaciju bez jasnih >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << tegoba.
„Kratki spoj“ se aktivira u određenim okolnostima
Atrijalnu fibrilaciju možemo da zamislimo kao električni „kratki spoj“ koji može da se aktivira pod određenim uslovima, objašnjava kardiolog dr Šaron N. Hejs , klinika Mayo. Doktorka dodaje da kod osoba sa visokim rizikom, taj „kratki spoj“ koji mogu da izazovu, prekomerna konzumacija alkohola, visok krvni pritisak, apneja u snu. Procene kardiologa su da će broj pacijenata sa AF do 2030. godine biti znatno veći.
Koliko je AF opasna aritmija?
Ukoliko se ne kontroliše AF može da bude opasna aritmija. Američki National Institutes of Health navodi da atrijalna fibrilacije za pet puta povećava rizik od moždanog udara. Dr Hejs kaže da ova aritmija nosi tri puta veći rizik od razvoja srčane insuficijencije i dva puta veći rizik od demencije. Ove komplikacije upozoravaju na važnost ranog otkrivanja AF i njenog pravovremenog lečenja. Lekari naglašavaju da se kada je reč i AF ne možemo ipak u potpunosti osloniti na simptome, koji mogu da budu neodređeni i povremeni, da se lako zanemare ili pogrešno tumače.
– Atrijalna fibrilacija često se meša sa anksioznošću, stresom ili napadima panike. Mnogi misle da je sve „u njihovoj glavi“, dok neki pacijenti nemaju uopšte simptome – kaže kardiolog dr Marta Gulati, Smitdt Heart Institute.
Šta povećava rizik od AF?
Najvažniji i faktor rizika na koji ne možemo da utičemo je starost. AF se uglavnom javlja između 60 i 80 godina. Međutim, postoje i drugi bitni faktori rizika kao što su visok krvni pritisak, dijabetes (tip 1 i 2), gojaznost, pušenje, konzumacija alkohola, pojačan rad štitne žlezde i opstruktivna apneja u snu. Dr Hejs napominje da se ovi drugi faktori u većini slučajeva mogu da kontrolišu lekovima i promenama životnog stila..
7 upozoravajućih znakova atrijalne fibrilacije
Lupanje srca
– Osećaj da srce preskače, ubrzano kuca ili „leprša, lupa“ najčešći je znak AF . Simptomi mogu da se pojave tokom vežbanja, u mirovanju, snu, da dođu i nestanu. Nisu sve palpitacije opasne, ali ako primetite nepravilan ritam ili treperenje u grudima savet je da dođete na pregled kod kardiologa – kaže dr Gulati.
Umor i slabost
Pojedini pacijenti primete da se brže zamaraju, gube snagu tokom aktivnosti.
– Jedan stariji pacijent, generalno dobrog zdravlja, primetio je da mu opada energija, ispostavilo se da ima AF – kaže dr Hejs.
Kratak dah
Aritmija može da izazove otežano disanje, čak i prilikom lakših fizičkih aktivnosti ili u mirovanju.
– Ovaj simptom može često da se pomeša sa napadom panike ili anksioznošću. Ipak, ako osećate da nešto nije u redu dođite kod lekara – objašnjava dr Gulati.
Vrtoglavica i ošamućenost
Nepravilan rad srca može da dovede do vrtoglavice, nesvestice ili osećaja nestabilnosti. Pacijenti nekada pogrešno za sve okrive dehidraciju, umor, anemiju. Kardiolozi upozoravaju da je potrebno sve ozbiljno da shvatimo.
Bol u grudima
Bol može da bude oštar, stežući, ili sličan gorušici, da prođe sam od sebe, zbog čega pacijenti zanemare ovu tegobu misleći da je u pitanju prolazna kaže dr Gulati. Savet je da bilo kakav osećaj bola ili nelagodnosti u grudima prijavimo doktoru i da proverimo o čemu se tačno radi.
Postojeće zdravstvene teškoće
U slučaju da imamo hipertenziju, apneju u snu ili pojačan rad štitne žlezde moguće je da ćemo dobiti i AF. Redovne kontrole su zato neophodne. Poseban oprez je potreban ako imamo neku od ovih tegoba, a pretrpeli smo srčani udar, ili ako neko u bližoj porodici ima AF, navodi dr Hejs.
Bez simptoma
– Procenjuje se da oko 40 odsto pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom nema nikakve simptome – naglašava dr Hejs.
Jasnih tegoba koje bi mogle da ukažu na aritmiju jednostavno nema. Dr Hejst objašnjava da se u ovom slučaju radi o posebno opasnoj tihoj atrijalnoj fibrilaciji, koja se otkrije tek kada dođe do moždanog udara.
– Zato je ključno da redovno idemo na sistematske preglede, posebno ako smo stariji od 50 godina kaže dr Hejs.
Kada da dođemo na pregled?
Ukoliko imate visok pritisak i neku od navedenih tegoba obavezno se javite lekaru. Čak i jednostavan pregled, merenje krvnog pritiska i osluškivanje rada srca može da otkrije problem.
Dr Hejs kaže da danas postoji dosta pametnih uređaja, merača krvnog pritiska, koji mogu da ukažu na AF čak i kada se osećamo zdravo. Dobra vest je da rana dijagnoza omogućava efikasno lečenje: postoje lekovi poput antikoagulanasa i beta blokatora koji mogu da smanje rizik od moždanog udara.
Članak Atrijalna fibrilacija može da se završi šlogom, a često se meša sa anksioznošću i panikom, kaže kardiolog se pojavljuje prvo na eKlinika.
