Izvor: eKlinika.rs, 17.Apr.2025, 11:00
Atrijalna fibrilacija – koji pacijenti su u povećanom riziku od moždanog udara i krvarenja
Atrijalna fibrilacija je poremećaj srčanog ritma, koji nastaje u pretkomorama. Nepravilan i često ubrzan srčani rad, glavni su simptomi ovog oboljenja koje može da bude uzrok moždanog udara. Atrijalna fibrilacija ipak može da se dobro kontroliše odgovarajućim lekovima i zdravim životnim navikama, što potvrđuju i stručnjaci Evropskog kardiološkog društva (European Society of Cardiology). Lekari okupljeni oko ovog udruženja navode da su stariji pacijenti u većem riziku >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << od nastanka krvnog ugruška. Zato se svim pacijentima sa atrijalnom fibrilacijom starijim od 75 godina savetuju antikoagulansi. Ovi lekovi preporučuju se i starijima od 65 godina koju uz atrijalnu fibrilaciju imaju i druge faktore rizika.
Atrijalna fibrilacija i rizik od moždanog udara
U preporukama stručnjaka Evropskog kardiološkog društva navodi se da su u povećanom riziku od moždanog udara, bolesnici koji su već pretrpeli jedan moždani udar ili imali tromb u drugim delovima tela.
Veća opasnost od moždanog udara je kod pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom čiji je krvni pritisak iznad 140/90mmHg. Arterijski krvni pritisak još više opterećuje srce i krvne sudove i tako povećava rizik od krvnih ugrušaka. U povećanom riziku su i pacijenti koji imaju srčanu slabost i dijabetes.
Atrijalna fibrilacija i antikoagulansi
Lekovi koji mogu da u bitnoj meri smanje opasnost od moždanog udara su antikoagulansi. Ovi medikamenti „razređuju krv“ i sprečavaju nastanak krvnih ugrušaka. Lekari ih savetuju pacijentima sa atrijalnom fibrilacijom ako imaju napred navedene faktore rizika koji mogu da pojačaju mogućnost od nastanka tromba.
Kada se savetuju na svakih 6 meseci analize krvi?
Direktni oralni antikoagulans kao što je apiksaban, dabigatran, edoksaban, ili rivaroksaban je lek koji lekari propisuju većini pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom. Pacijentima koji piju neki od navedenih lekova savetuje se da na svakih 6 meseci, putem laboratorijskih analiza krvi, proveravaju funkciju jetre i bubrega.
Pojedinim bolesnicima se savetuje varfarin ili sličan lek. To su pacijenti sa ugrađenim veštačkim srčanim zalistkom, sa teškom bolešću srčanih zalistaka, ozbiljnim oštećenjem bubrega, trudnicama.
Prati se protrombinsko vreme i INR
Prilikom uzimanja nekog od antikoagulansa prati se protrombinsko vreme (PT) i INR u krvi, kako bi se ustanovila optimalna doza leka. Pacijenti koji nemaju kontraindikacije za uzimanje nekog od direktnih oralnih antikoagulansa uzimaju varfarin, ali uvek mogu da pređu na direktne oralne antikoagulanse. Prelazak na direktne oralne antikoagulanse savetuje se osobama sa povećanim rizikom od krvarenja, kako bi se izbegle interakcije sa hranom i drugim lekovima koji utiču na varfarin, kao i bolesnicima sa teškoćama u održavanju terapijskog nivoa protrombinskog vremena i INR, navodi Evropsko kardiološko društvo.
Kod direktnih oralnih antikoagulansa su precizirane standardne doze. Moguće je da se neki od ovih lekova pije jednom, drugi dva puta dnevno. U pojedinim situacijama pacijentima, najčešće sa slabijom bubrežnom funkcijom, propisuju se niže doze od standardnih. Prilikom primene varfarina ili sličnih lekova, svakom pacijentu se pojedinačno određuje doza leka, na osnovu vrednosti protrombinskog vremema i INR, koje treba da budu 2 do 3.
Protrombinsko vreme je analiza kojom se procenjuje brzina zgrušavanja (koagulacije) krvi. INR (International Normaized Ratio) je internacionalni normalizovan odnos koji predstavlja standardizovanu vrednost protrombinskog vremena, bez obzira na odabrani metod merenja. U svakoj laboratoriji koja poštuje principe dobre laboratorijske prakse rezultati treba da budu tačni i pouzdani, naglašavaju stručnjaci.
Rizik od krvarenja
Pre nego što pacijentu propiše antikoagulans, lekar određuje rizik od krvarenja. Stručnjaci Evropskog kardiološkog društva naglašavaju da je rizik od krvarenja manji kod osoba koje dobro kontrolišu krvni pritisak, i ne piju pored terapije i alkoholna pića, koja uvek mogu da povećaju mogućnost od pojave krvarenja. Lekari napominju da je veoma retko da rizik od krvarenja nadmašuje koristi od primene antikoagulansa. Dužnost lekara je da pacijenta upozna sa svim rizicima.
Kombinacije lekova
Antiagregacioni lekovi kao što su aspirin, klopidogrel, često se savetuju kardiološkim pacijentima kao prevencija srčanog udara. Stručnjaci kažu da se antiagregacioni lekovi piju posle srčanog udara ili vaskularne operacije. U slučaju da pacijent ima i dijagnozu atrijalne fibrilacije uzim i lek protiv zgrušavanja krvi. Ipak, ovom kombinacijom lekova može da se poveća rizik od krvarenja. Ovi pacijenti se zato češće prate, upoznaju sa svim rizicima, a posle godinu dana uglavnom se više ne koristi jedan od antiagregacionih lekova, savetuje Evropsko kardiološko društvo.
Članak Atrijalna fibrilacija – koji pacijenti su u povećanom riziku od moždanog udara i krvarenja se pojavljuje prvo na eKlinika.
