Izvor: eKlinika.rs, 18.Jun.2023, 13:32

Artritis ramena i ono što treba da znamo o ovom stanju

Artritis ramena se javlja kada hrskavica ramenog zgloba počne da se haba na bilo kojoj strani zgloba. Simptomi artritisa ramena su bol, ukočenost i smanjen obim pokreta. Postoji mnogo neoperativnih načina lečenja za artritis ramena, uključujući istezanje, modifikacije životnog stila, primenu leda ili toplote i lekove za kontrolu bola. Hirurške opcije, kao što je ugradnja veštačkog ramena, dostupne su za lečenje artritisa ramena ako neoperativni tretmani ne nude željeno olakšanje >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << i rezultate.
Šta je artritis ramena Artritis ramena je oštećenje hrskavice unutar ramenog zgloba. Rame ima dva zgloba. Artritis ramena obično se odnosi na veći loptasti zglob, nazvan glenohumeralni zglob prema kostima koje povezuje (glenoid i humerus). Hrskavica pokriva i loptasti deo zgloba (glavu humerusa) i čašicu lopatice (glenoid). Kada hrskavica u ramenu počne da se troši i oštećuje na površini i na kraju u dubljim slojevima, to se naziva artritis ramena. Drugi zglob u ramenu, akromioklavikularni ili AC zglob, takođe može razviti artritis poznat kao artritis AC zgloba.
Kako se razvija artritis ramena Artritis ramena obično je rezultat postepenog habanja hrskavice. Hrskavica je prisutna u svakom zglobu u telu – pokriva površinu kostiju unutar zglobova slično teflonu na kugličnom ležaju. Hrskavica je živo tkivo debljine 2 do 3 milimetra, otprilike debljine jednog ili dva sloja kartona. Zahvaljujući hrskavici, kontakt između kostiju je mekši. Ako je hrskavica netaknuta, može da podnese više rotacija bez habanja površine jer je glatka.
Artritis ramena obično se razvija u fazama. Prvo hrskavica postaje mekana, zatim na njenoj površini nastaju pukotine, onda počinje da „fibrilira” (popušta i ljušti se) i na kraju se istroši i otkriva površinu kosti. Rezultat je da gubi sposobnost da deluje kao glatka, klizna površina.
Hrskavica se ne istroši odjednom po celoj površini kosti u zglobu. Ona se haba različitom brzinom u različitim delovima. Dakle, ako uzmete u obzir površinu kugličnog ležaja koji je bio prekriven teflonom, ova vrsta habanja bila bi kao da teflon ima udubljenja i površina bi sada bila nepravilna.
Kada površina postane nepravilna, hrskavica može biti dodatno oštećena. Može početi da se proređuje, što na kraju dovodi do trljanja kostiju ramena jedne o drugu (gubitak hrskavice u četvrtoj fazi). 
Nemoguće je reći kojom brzinom će doći do pogoršanja artritisa ramena. Zglob ramena svake osobe ima različite stepene oštećenja hrskavice. Obično, kada određene aktivnosti izazivaju bol, to znači da je hrskavica pod pritiskom. Generalno, što je aktivnost bolnija, veća je verovatnoća da će dodatno oštetiti hrskavicu i rameni zglob.
Uzroci i vrste artritisa ramena Postoji nekoliko različitih oblika artritisa ramena. Svaki može imati različito poreklo, a neki uzroci artritisa ramena su još uvek nepoznati.
Osteoartritis ramena
Osteoartritis je takođe poznat kao degenerativna bolest zglobova. Često se povezuje sa habanjem vezanim za starenje. Takođe može uticati na druge zglobove osim ramena i najčešći je oblik artritisa.
Reumatoidni artritis ramena
Reumatoidni artritis je autoimuni poremećaj, što znači da naše telo napada naše sopstvene zdrave ćelije, što može da se odnosi i na oblogu zgloba. Ovaj inflamatorni artritis može biti prisutan u oba ramena u isto vreme.
Posttraumatski artritis ramena
Ako je rame slomljeno, iščašeno ili na neki drugi način povređeno, možete da dođe do  posttraumatskog artritisa.
Artropatija
Artropatija je vrsta degenerativnog artritisa koja nastaje kao posledica raskida tetive rotatorne manžetne. Četiri tetive rotatorne manžetne u ramenu obavijaju loptasti deo ramenog zgloba, držeći ga na mestu. Ako je jedna ili više ovih tetiva jako oštećena, to može dovesti do trljanja glave humerusa o druge kosti i razvoja artritisa.
Avaskularna nekroza
Avaskularna nekroza se odnosi na poremećeno snabdevanje krvlju u nekom delu tela, što dovodi do odumiranja tog područja (nekroze). U ramenu, glava humerusa (loptica ramenog zgloba) može izgubiti dotok krvi zbog bolesti, traumatskih povreda i drugih uzroka. Bez snabdevanja krvlju, kost polako počinje da propada, postaje neujednačena što izaziva artritis.
Simptomi artritisa ramena Količina gubitka hrskavice varira od osobe do osobe, kao i simptomi artritisa ramena:
Bol u ramenom zglobu glavni je znak artritisa. Može biti prisutan na prednjoj, bočnoj ili zadnjoj strani ramena. Neki ljudi imaju bol čak i kada ne koriste ruku, a neki imaju bol samo kada je koriste. Bol kao posledica artritisa može da se javi u bilo koje doba dana i može biti prisutan sa ili bez ukočenosti ramena. Često se bol pogoršava prilikom podizanja, nošenja teških predmeta ili nakon vežbanja. Bol često može da se širi niz ruku ili, ako je jak, može se širiti do lakta i zgloba. Ukočenost zgloba je još jedan znak napredovanja artritisa ramena. Može da se oseti ukočenost kao gubitak obima pokreta u ramenu. Kako se kretanje smanjuje, smanjuje se i mogućnost rada rukom, a ove aktivnosti mogu biti ograničene zbog bola. Zvuk pucketanja ili škripanja može da se javi pri pokretima jer je površina hrskavice kod artritisa nepravilna. Ovo može ili ne mora biti bolno. Ponekad rame može da se „zaključa”. Povremeno, pošto površine više nisu glatke, može da se oseti klizanje ramena u određenim položajima. Dijagnoza artritisa ramena Da bi dijagnostikovao artritis ramena, lekar će obaviti fizički pregled i postaviti pitanja o simptomima i istoriji bolesti. Stepen artritisa i količina kosti u čašici lopatice mogu da se procene i potvrde rendgenskim snimkom ili, ako je potrebno, CT skeniranjem.
Lečenje artritisa ramena Vežbe obima pokreta
Početni tretman artritisa ramena je medicinski (neoperativni) tretman. Često počinje sa vežbama raspona pokreta da bi rame ostalo pokretno. Ako obim pokreta nije oštećen, onda je cilj sprečiti njegovo pogoršanje. Gubitak pokreta u ramenom zglobu zbog artritisa je često postepen i teško ga je primetiti. Kako zglob postaje čvršći, bol i sposobnost da budete aktivni takođe se mogu pogoršati. Preporučuje se istezanje dva do tri minuta svakog dana, bez obzira na to da li postoji gubitak pokreta ili ne.
Fizikalna terapija za artritis ramena obično nije potrebna osim ako gubi opseg pokreta. Jačanje ramena sa artritisom obično se ne preporučuje, jer u nekim slučajevima može izazvati veći bol. Međutim, ako vežbe ne smetaju ramenu, onda su sasvim u redu.
Modifikacije životnih navika
Drugi medicinski tretman je izbegavanje, s razlogom, stvari koje uzrokuju bol u ramenu. Generalno, trebalo bi izbegavati sve što izaziva bol. Ako bol u ramenu traje nekoliko dana i budi vas noću, možda bi trebalo da se zapitate koliko vam je ta aktivnost važna. Na primer, ako imate bolove dok igrate golf, možda treba da igrate jednom nedeljno umesto svakodnevno.
Kontrola bola
Treći medicinski tretman je pokušaj da se kontroliše bol. Ovo se može uraditi na nekoliko načina:
Led je dobra opcija. Hladne komprese odlične su za bol i mogu se koristiti jednom ili nekoliko puta dnevno ako je potrebno. Možete koristiti vrećicu s ledom ili hladnu kompresu koju možete staviti u zamrzivač i ponovo je koristiti. Hladnu kompresu treba postaviti na prednju stranu, preko vrha i na zadnju stranu ramena. Može se koristiti u trajanju od 20-30 minuta. Ako vas bol budi noću, stavite led na rame pre spavanja. Neki ljudi smatraju da je toplota bolji tretman za bol artritisa ramena. Toplota je često dobra za zagrevanje zgloba pre istezanja, ali treba da koristite bilo koju strategiju koja vam najviše odgovara i pruža najbolje olakšanje. Lekovi protiv bolova takođe mogu da se koriste, ali svi oni imaju svoje prednosti i potencijalne komplikacije. Posavetujte se sa svojim lekarom ili hirurgom kako biste bili sigurni da nemate razloga da izbegavate određene lekove. Injekcije za artritis ramena
Trenutno postoje dve vrste injekcija koje mogu da obezbede ublažavanje bolova kod artritisa ramena. Prvi tip su injekcije kortizona. Obično se kortizon pomeša sa sredstvom za utrnulost koje pruža trenutno olakšanje bola i pomaže lekaru da zna da li je injekcija tamo gde treba da bude. Kada lek za umrtvljenje prestane da deluje, može da se javi bol u zglobu sve dok kortizon ne počne da deluje. Važno je da se na rame stavljaju hladne komprese tokom 24 sata nakon injekcije.
Injekcije kortizona ne oštećuju rame, ali većina hirurga ih u većini slučajeva artritisa ograničava na najviše nekoliko godišnje. Injekcije kortizona mogu povećati rizik od infekcije ako se podvrgnete ugradnji veštačkog ramena ubrzo nakon injekcije. Ako razmišljate o operaciji, ne bi trebalo da dobijate injekcije kortizona nekoliko meseci pre zahvata. Trenutna preporuka je da se ne radi operacija ugradnje veštačkog ramena u roku od tri meseca od injekcije kortizona u rame. 
Drugi lek koji može pomoći kod artritisa ramena je sintetički proizvedena hijaluronska kiselina. To je prirodni lubrikant u ljudskom telu. Ova tečna supstanca godinama se ubrizgava u artritična kolena. Ova injekcija ponekad pomaže kod bolova i do dve godine, ali je neuobičajeno da otkloni sav bol na duži vremenski period.
Hirurgija ramena Kada nehirurški tretmani više ne mogu da pomognu, možda će biti potrebna operacija. Hirurške opcije zavise od starosti pacijenta i stepena artritisa.
Artroskopski debridman ramena
Ova minimalno invazivna procedura koristi malu kameru (artroskop) i hirurške alate umetnute kroz male rezove za „čišćenje” (debride) ramenog zgloba. Preporučuje se pacijentima sa nižim stepenom artritisa i obično se ne preporučuje kada postoji trakcija kosti na kosti.
U slučajevima kada je ostalo nešto hrskavice u zglobu, debridman ponekad može da ublaži bolove. Ova operacija smatra se uspešnom ako ublažava bol tokom 12 do 24 meseca. Iako u nekim slučajevima ublažavanje bola može trajati duže, ova operacija obično nije trajno rešenje za artritis ramena jer ne menja prisustvo bolesti.
Ugradnja veštačkog ramena
Ugradnja veštačkog ramena je procedura koja se sprovodi kod pacijenata kod kojih postoji oštećenje zgloba ramena do koga dolazi zbog degenerativnih promena. Ublažava bolove kod artritisa, a pokazalo se da traje mnogo godina.
Članak Artritis ramena i ono što treba da znamo o ovom stanju se pojavljuje prvo na eKlinika.

Nastavak na eKlinika.rs...