Izvor: eKlinika.rs, 25.Jul.2023, 17:02
Anoreksija: simptomi opasnog poremećaja koji može da ugrozi život
Anoreksija (anorexia nervosa) spada u kompleksne poremećaje ishrane. Opisuje je gubitak telesne težine, uvezan sa brojnim strahovima: od viška kilograma do uvek nezadovoljavajućeg izgleda i težnji ka nekom lično izmišljenom idealu. Lična percepcija izgleda tela osobe koja ima anoreksiju nikada nije objektivna.
Anoreksija i bulimija: Sličnosti i razlike
Anoreksija je složen mozaik koji ne karakteriše samo gubitak na težini atipičan i preteran za godine i pol >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << (15 odsto i više ), već i splet psihofizičkih i emocionalnih promena. Nemojte misliti da je preterano kada pročitate da anoreksija može da dovede život u opasnost. Kako osoba koja boluje od ovog poremećaja unosi izuzetno male količine hrane u organizam, direktno ugrožava funkcionisanje organa i čitavih sistema među kojima su srce, jetra, digestivni, neurološki, hematološki i reproduktivni sistem, bubrezi…).
Ako ste roditelj i sumnjate da vam dete možda ima anoreksiju ili u okruženju imate osobu koja je naglo smršala, malo jede i izražava nezadovoljstvo što ipak ima višak kilograma a to ne odgovara realnom stanju, obratite pažnju. Pre svega treba napraviti razliku između anoreksije i bulimije. Ono što bulimiju razlikuje od anoreksije nije potpuni prekid unošenja hrane, već prekomerno unošenje sa izazivanjem povraćanja usled straha od gojenja i gomilanja kilograma.
Ko je posebno predisponiran za razvoj anoreksije
Podaci kažu da je anoreksija jedna od bolesti novog doba i da se češće javlja u zemljama razvijenog sveta u kojima je hrana dostupna. Pogoduju joj internet trendovi zdravog života, vitkosti i mršavosti, koji se agresivno promovišu na društvenim mrežama.
Ono što je podatak za zabrinutost je da među 100 tinejdžera od 13 do 18 godina barem jedna osoba ima simptome anoreksije u određenom obimu. Javlja se i kod muškaraca, mada je ženski pol čak 10 puta više izložen riziku. Još neki faktori rizika su:
porodična istorija poremećaja ishrane
strogost i perefkcionizam prema sebi i svom izgledu
nisko samopoštovanje
loša socijalna aktivnost
genetska predispozicija (nije dovljno ispitana).
Simptomi i kako se prepoznaje anoreksija
Jedan od prvih znakova koji ukazuje na mogući razvoj anoreksije jeste izbegavanje hrane koja goji. Ove osobe su sklone čestim dijetama, ponekad i rigoroznim. Uz to najčešće iscrpljuju sebe takođe prekomernim vežbanjem. I na oko se može videti da su previše mršave, međutim, ubeđivaće vas da to nije istina i da one zapravo imaju višak kilograma, masnih naslaga (koje u realnosti ne postoje). Kada bolest odmakne, dolazi i do sve vidljivijih simptoma:
promene na koži (suva, ispucala, sa flekama…)
opadanje kose
loši nokti (lomljivi, krti, iskrzani)
glavobolja
vrtoglavica
nesvestica
promene rasploženja(razdražljiost, plačljivost…)
depresivno raspoloženje
socijalna povučenost ili izolacija
nizak krvni pritisak
lupanje ili usporen rad srca
hronični zatvor
slabije kosti (sklone prelomima)
hipotermija
problemi sa menstruacijom (čak i do potpunog prestanka – amenoreja).
Na koji način se anoreksija dijagnostikuje
Dijagnoza anoreksije se postavlja na nakon detaljne anamneze koja podrazumeva fizički pregled, razgovor i šire sagledavanje simptoma i kliničke slike. Pored merenja telesne težine, visine i izračunavanja indeksa telesne mase (BMI) neophodno je uraditi kompletnu krvnu sliku sa biohemijom i obratiti pažnju na leukocitarnu formulu. Radi se i EKG jer su poremećaji srčanog ritma česti usled gubitka elektrolita i iscrpljivanja mišića. Važno je isključiti i sledeća stanja, a ako odstupanja u analizama postoje adekvatno reagovati:
anemija
leukopenija
trombocitopenija
hipoglikemija
hipoproteinemija
hipoalbuminemija
AST i ALT (enzimi jetre)
Obavezno treba proveriti nivoe uree i kreatinina jer su osobe sa anoreksijom često dehidrirane.
Lečenje je neophodno i zahteva multidisciplinarni pristup
Veoma je opasno zapustiti anoreksiju jer pored opisanih sistemskih poremećaja, velikih psiholoških i emocionalnih problema, može da dođe i do fatalnog ishoda. Procenjuje se da je smrtnost zbog anoreksije oko 3 odsto čak i ako je tretirana u hospitalnim uslovima.
Lečenje treba da bude presonalizovano, sa individualnom procenom i pristupom. Obično je to kombinacija uspostavljanja zdravih navika u ishrani sa ličnim programom i psihoterapije (bihejvioralna terapija). Multidisciplinarni pristup podrazumeva stručnjaka za ishranu, endokrinologa i psihijatra, a po potrebi u odnosu na stadijum bolesti i lekare drugih specijalnosti. Podrška najbližeg okruženja takođe je od ogromnog značaja.
Članak Anoreksija: simptomi opasnog poremećaja koji može da ugrozi život se pojavljuje prvo na eKlinika.
