Izvor: eKlinika.rs, 22.Apr.2025, 15:01
Anksioznost može biti uzrok bola u stomaku, dijareje, ali i „leptirića“: Evo kako stres urniše digestivni sistem
Da li vam se ikada desilo da osetite „čvor“, „kamen“ u stomaku kada ste zabrinuti ili pod stresom? Ili možda „leptiriće“ kada ste nervozni zbog nekog prijatnog događaja? To nije neuobičajeno. Stres, briga i anksioznost su česti uzroci nelagodnosti u stomaku i drugih gastrointestinalnih simptoma.
Bol u stomaku i drugi digestivni problemi ne smeju da se zanemare, kao ni hronični stres
Ovi simptomi obično su prolazni i nisu ozbiljni. Međutim, hroničan stres i anksioznost >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << mogu imati dugotrajan negativan uticaj na sistem za varenje i dovesti do ozbiljnijih problema sa stomakom.
Ako često imate simptome uznemirenog stomaka ili nervoznih creva, bilo zbog stresa ili iz nekog drugog razloga, važno je da se javite lekaru. On vam može pomoći da smanjite stres i utvrditi da li je reč o nečemu akutnom, ili se radi o hroničnom oboljenju. Možda će vas uputiti i kod gastroenterologa, koji će utvrditi da li su vaši bolovi u stomaku i drugi srodni simptomi posledica stresa ili neke druge bolesti koja zahteva dijagnostiku i drugačiji tretman.
Zašto stres izaziva bol u stomaku i nelagodnost?
Istraživanja pokazuju da postoji snažna veza između mozga i sistema za varenje, putem centralnog nervnog sistema. Deo centralnog nervnog sistema koji opslužuje gastrointestinalni trakt, poznat kao enterički nervni sistem, direktno povezuje mozak i probavni sistem. U stresnim i anksioznim situacijama, normalni fiziološki procesi mogu se doživeti kao bolni.
Kada smo pod stresom ili se osećamo anksiozno, telo oslobađa hormone i neurotransmitere. Oni mogu negativno uticati na pokretljivost creva, odnosno na način na koji se hrana i otpadni materijal pomeraju kroz sistem za varenje. Takođe, stres može poremetiti osetljivu ravnotežu bakterija u crevima, što dodatno doprinosi osećaju uznemirenog stomaka. Osobe koje su stalno pod stresom ili anksiozne često jedu previše ili biraju nezdravu hranu.
Neki proizvodi, naročito oni bogati prirodnim ili veštačkim šećerima, teško se vare i izazivaju nelagodnost u stomaku. Hroničan stres i anksioznost takođe mogu podstaći pušenje, konzumaciju alkohola i velike količine kofeina. Sve to može da pogorša gastrointestinalne simptome.
Simptomi koji ukazuju na neki digestivni problem i bol izazvan stresom
Upozoravajući znaci poput gubitka težine, krvi u stolici, crne (katranaste) stolice ili abnormalnih nalaza krvi (npr. anemije) mogu ukazivati na ozbiljniji problem. Hronični gastrosintestinalni simptomi obično zahtevaju procenu od strane gastroenterologa i dodatne testove.
Uobičajeno je da bol u stomaku izazvan stresom traje samo nekoliko sati i prestaje kada se stresna situacija završi. Ako traje duže od jednog dana, moguće je da bol nije uzrokovan stresom i treba se obratiti lekaru.
Stručnjaci potvrđuju da stres može izazvati širok spektar GI simptoma, uključujući nadutost i proliv. Kada ste pod stresom, nervni sistem šalje signale crevima, što pokreće „bori se ili beži“ odgovor. To može ubrzati pražnjenje creva, izazivajući mučninu, grčeve, nadimanje ili dijareju.
Može li anksioznost da izazove dugoročne probleme sa stomakom i kako zaustaviti ovaj bol
U većini slučajeva, problemi nestaju kada stres prestane. Međutim, hronična anksioznost može izazvati i trajne digestivne simptome. Iako stres sam po sebi ne izaziva čir, na primer, niti direktno oštećuje digestivni trakt, može izazvati dugotrajnu nelagodnost. Kod osoba koje imaju sindrom iritabilnog creva (IBS), stres i anksioznost mogu pogoršati simptome kao što su zatvor, nadimanje i dijareja.
Identifikujte šta vam izaziva stres. Ako uspete da bolje kontrolišete stres i anksioznost, možda ćete primetiti i smanjenje tegoba u stomaku. Obratite pažnju i na ishranu, jer neka hrana može pogoršati bol povezan sa stresom.
Kako da umanjimo stres i anksioznost
Postoje načini za ublažavanje stresa. Budite fizički aktivni i izbegavajte dugo sedenje. Praktikujte duboko disanje i pravite kratke pauze tokom stresnih aktivnosti. Spavajte najmanje 7 sati svake noći. Jedite zdravo i izbegavajte brzu hranu, uz ograničenje unosa alkohola. Provodite vreme sa dragim ljudima, smejte se, uživajte u svakom životnom trenutku. Boravite u prirodi, meditirajte, vozite bicikl i plivajte.
Ukoliko stres ili anskioznost utiču na vaš svakodnevni život, porazgovarajte s nekim stručnim licem.
Članak Anksioznost može biti uzrok bola u stomaku, dijareje, ali i „leptirića“: Evo kako stres urniše digestivni sistem se pojavljuje prvo na eKlinika.
