Izvor: B92, 15.Dec.2023, 13:37
85 odsto građana Srbije nema saznanja o potrebi za doniranjem matičnih ćelija i trombocita
Od akutnih leukemija godišnje u Srbiji oboli više od 300 pacijenata. Ova retka bolest javlja se u svim uzrastima, a učestalost raste sa starošću. Međutim, ono što zabrinjava jeste da će akutne leukemije s vremenom prestati da imaju status retke bolesti zbog konstantnog povećanja broja obolelih.
Akutne leukemije se mogu manifestovati – visokom temperaturom, obilnim znojenjem i lošim opštim stanjem. Leukemijske ćelije invazijom koštane srži potiskuju normalne elemente >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koštane srži, što dovodi do anemije, infekcija i krvarenja. Kod nekih pacijenata javlja se uvećanje limfnih čvorova, jetre i slezine. Najupečatljiviji simptom je ipak pojava znakova krvarenja po koži u vidu sitnih crvenih tačkica, modrica, ali i krvarenja iz desni, kao i produžena menstrualna krvarenja kod žena.
U Srbiji već dugi niz godina postoji loša tradicija zaobilaženja teme donorstva na svim nivoima, što direktno utiče na obolele od leukemije. Društvo se ponaša nezainteresovano, zdravstveni sistem je nemoćan, a svest javnosti je na niskom nivou i sve to zajedno dovodi do toga da broj davalaca trombocita i matičnih ćelija bude na zabrinjavajuće niskom nivou. Potrebe za trombocitima i matičnim ćelijama su sve veće, bez obzira na jednostavnost i bezbednost procesa doniranja. Broj davalaca je izuzetno nizak.
Iz tog razloga, Udruženje za borbu protiv akutnih leukemija “Leuka” je u protekle tri godine sprovelo istraživanje u Srbiji, prema kojem 85 odsto građana nije imalo nikakva saznanja o potrebi za trombocitima i matičnim ćelijama, 14 odsto ispitanika je čulo za trombocite i matične ćelije, ali nisu znali da objasne čemu služe, dok je svega jedan odsto znalo i većinom su to bile osobe koje su u bliskom okruženju imale obolelog od leukemije. Poražavajuća činjenica je da se ova statistika odnosi i na dobrovoljne davaoce krvi.
"Leuka je osnovala bazu davalaca trombocita koja pokriva više od 50 odsto potreba za obolele od leukemije u Beogradu i delimično u ostatku zemlje. Organizovali smo više desetina akcija upisa u Registar davalaca matičnih ćelija u Srbiji. Iako se broj upisanih u registar povećao sa 7.500 na 18.000 ljudi, to i dalje nije dovoljno, jer se najveći broj transplantacija i dalje obavlja uz pomoć davalaca iz svetskog registra, što usporava proces iznalaženja adekvatnog davaoca i dodatno povećava cenu transplantacije. Takođe, određeni inovativni lekovi još uvek nisu prepoznati od strane zdravstvenog sistema i nadamo se da će i oni uskoro biti uvršteni na pozitivnu listu. Postoji i velika potreba za psihološkom podrškom, jer je akutna leukemija teško oboljenje sa neizvesnim ishodom i utiče kako na pacijenta, tako i na porodicu. Zato je naše udruženje „Leuka“ početkom godine pokrenulo psihološku podršku koju vode sertifikovani psiholozi", ističe Predrag Slijepčević, predsednik Udruženja za borbu protiv akutnih leukemija “Leuka”.
Akutne leukemije ili rak krvi predstavljaju maligne bolesti ćelija krvi i koštane srži. Postoje dva osnovna tipa ove bolesti: akutna mijeloidna i akutna limfoblastna leukemija. Akutna mijeloidna leukemija ima najnižu stopu preživljavanja među leukemijama koje se javljaju kod odraslih. Procenjuje se da će oko 26,6 odsto pacijenata preživeti 5 godina nakon dijagnoze. Od akutne mijelodne leukemije može da oboli svako, ali je relativno neuobičajena pre 45. godine života.
"U dijagnostici i lečenju akutne mijeloidne leukemije neophodan je timski rad lekara. Stručnjaci se u dijagnostici ove bolesti rukovode međunarodnim preporukama koje podrazumevaju i identifikovanje genskih mutacija. Molekularno-genetske karakteristike su najvažniji prognostički faktor na osnovu kojih se akutne leukemije svrstavaju u grupu dobre, srednje ili loše prognoze. Od toga zavisi i lečenje pacijenata. Smernice za dijagnostiku i lečenje akutne mijeloidne leukemije preporučuju genetsko testiranje radi identifikovanja mutacija gena. U Srbiji, međutim, već 30 godine nisu uvedeni novi lekovi za lečenje akutne leukemije. Pacijenti se u našoj zemlji leče konvencionalnom terapijom prema preporukama Evropske leukemijske komisije (ELN). Međutim, kod bar trećine bolesnika je potrebno radi boljih rezultata lečenja primeniti na primer anti FLT3 inhibitore, midostaurin lek, a kod pacijenata nepodobnih za intenzivnu terapiju hipometilacione agense ili molekularnu terapiju, koja deluje na ćelijske procese u leukemijskim ćelijama. Svi ovi lekovi su registrovani u Agenciji za lekove, ali nisu na pozitivnoj listi RFZO", kaže
prof. dr Ana Vidović, načelnica odeljenja za akutne leukemije Klinike za hematologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
Transplantacija matičnih ćelija hematopoeze se u Srbiji radi decenijama, a prva je urađena u Vojnomedicinskoj akademiji, davne 1973. godine. Danas se transplantacija obavlja i u Klinici za hematologiju Kliničkog centra Vojvodine, Klinici za hematologiju UKC Srbije (od 2017. godine), a za pedijatrijsku populaciju zadužen je Institut za majku i dete „Dr Vukan Čupić“.
"Pojedini lekovi kod nas još uvek nisu odobreni do strane RFZO ili nisu prepoznati u indikacijama koje su nama važne, a to je upravo akutna leukemija i to kako u uvodnom lečenju, pripremi za transplantaciju, tako i u posttransplantacionom praćenju. Različiti lekovi imaju mesta i pre i posle transplantacije koji nama nisu uvek dostupni ili nam bar nisu lako dostupni. Druga stvar koja može biti unapređena, a u vezi je sa transplantacijom matičnih ćelija hematopoeze, jeste omasovljavanje našeg nacionalnog Registra matičnih ćelija. Dokazano je da smo mi, unutar naše populacije, genetski slični i kada bi naš registar bio masovniji, onda bi za veći broj bolesnika mogli da nađemo potencijalne donore unutar domaćeg registra, a ne unutar internacionalnog. To bi s jedne strane ubrzalo proceduru pronalaženja donora, a s druge strane dodatno smanjilo troškove same transplantacije", objašnjava asistentkinja dr Marija Elez, načelnica odeljenja za transplantaciju kostne srži Klinike za hematologiju Vojnomedicinske akademije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
U Srbiji 85 odsto građana nema saznanja o potrebi za doniranjem matičnih ćelija
Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 15.Dec.2023
Od akutnih leukemija godišnje u Srbiji oboli više od 300 pacijenata, a Udruženje za borbu protiv akutnih leukemija "Leuka" je u protekle tri godine sprovelo istraživanje, prema kojem 85 odsto građana nije imalo nikakva saznanja o potrebi za trombocitima i matičnim ćelijama.
.jpg)
