Izvor: JUGpress.com, 17.Jul.2020, 08:07
Znate li šta je mobing?
LESKOVAC
Od 600 učesnika u anketi na sajtu Regionalne informativne agencije JUGpress o toma da li znaju šta je mobing čak 67 % je odgovorilo potvrdno.
Dvadeset jedan posto učesnika u anketi je odgovorilo da “misli da zna šta je mobing a 12 posto da ne zna
Čini vam se da znate sve o mobingu? Na žalost, pokazuje se da mnogi ne
znaju šta je zapravo mobing pa “klasično” >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << kršenje radnih prava
svrstavaju u ovu kategoriju. Takodje, naše iskustvo u medijskom
izveštavanju o mobinhu govori da mnogi još uvek ne znaju ni koja je
procedura u borbi protiv mobinga.
Zato o ovoj tem,i opet pri kada se nadjete u ulozi osobe koja trpi
ovakvo nasilje na radu shvatite da, zapra
Šta je mobing?
Mobing ili zlostavljanje na radu je svako aktivno ili pasivno
ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se
ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva,
ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja
zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko,
ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili
dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu
inicijativu raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi
ugovor“
Kako prepoznati I boriti se protiv mobinga?
Prvi korak: Prepoznati da li je ponašanje sa kojim se suočavate mobing
Da bi ovakvo ponašanje bilo smatrano mobingom mora da zadovolji dva uslova:
1. Ponavljanje u dužem vremenskom periodu (obični konflikt nije
dovoljan, potrebno je da se ponavlja duže vreme
2. Namera zlostavljanja (uperena ka pogoršavanju uslova rada ili
davanja otkaza od strane zlostavljanog lica)
Drugi korak: Ne brinite, zaštićeni ste od mobinga bez obzira na
vrstu vašeg radnog angažmana i bez obzira ko mobing vrši.
Zakon zabranjuje mobing prema SVIM licima koji PO BILO KOM osnovu rade
Zakonom je zabranjeno zlostavljanje na radu koje vrši kako vaš
pretpostavljeni, tako i bilo koji drugi zaposleni, pa čak i odgovorno
lice u pravnom licu (direktor, upravnik i td.).
Treći korak: Obezbedite dokaze.
Ukoliko usled zlostavljanja trpite telesne i /ili mentalne tegobe,
potrebno je da se odmah obratite izabranom lekaru uz navođenje
reakcija na zlostavljanje koje se javljaju kod vas. Ovo mogu biti
blagi simptomi kao što su uznemirenost ili povremena glavobolja, do
težih psihosomatskih reakcija kao što je depresija, nesanica i
konstantna diareja i glavobolja, strah od odlaska na posao, itd.
Potrebno je obezbediti i materijalni dokaze zlostavljanja u vidu
pismenih tragova komunikacije kojom se vrši mobing (dopisi, mejlovi,
SMS poruke), svedoci i drugi dozvoljeni dokazi.
Četvrti korak: Pokretanje postupka kod poslodavca.
Postupak zaštite od zlostavljanja na radu otpočinjete tako što
poslodavcu podnosite obrazloženi zahtev za pokretanje postupka za
zaštitu od zlostavljanja. Pravo na podnošenje zastareva u roku od šest
meseci od dana kada je zlostavljanje učinjeno, odnosno od dana kada je
poslednji put izvršeno ponašanje koje predstavlja zlostavljanje.
Poslodavac je dužan da u roku od tri dana obema stranama predloži
posredovanje kao način razrešenja spornog odnosa.
Ako poslodavac ovako ne postupi, zaposleni ima pravo da odbije da radi
uz naknadu zarade i o tome odmah obavesti poslodavca i inspekciju
rada.
Peti korak: Podnošenje tužbe.
Zaposleni ima pravo na podnošenje tužbe ukoliko:
1. Postupak kod poslodavca ne uspe,
2. Zlostavljanje vrši odgovorno lice – ako zaposleni odluči da odmah
podnese tužbu ili ukoliko pokuša prvo sa postupkom kod poslodavca,
poslodavac odbije da sprovede postupak.
Ako vas na poslu neko sistematski maltretira, vređa, ponižava,
zastrašuje, svađa s kolegama, seksualno uznemirava, omalovažava vaš
rad, neopravdano nameće uslove rada ili radne zadatke koji ne važe za
druge, ili vam na bilo koji način namerno ugrožava zdravlje, pokušava
da vas izoluje od drugih kolega ili navede da date otkaz, odnosno
raskinete ugovor na osnovu koga radite, vi ste žrtva zlostavljanja na
radu, poznatog i pod nazivom mobing.
Da bi sve ovo bilo mobing, potrebno je da vam se dešava u kontinuitetu
u dužem vremenskom periodu.
Kako prepoznati mobing?
-po onemogućavanju komunikacije: namernom onemogućavanju zaposlenog da
iznese mišljenje, obraćanju uz viku, pretnju i vređanje i slična
istovrsna ponašanja.
po narušavanju međuljudskih odnosa: izolacijom, ignorisanjem,
prestankom komunikacije, oduzimanjem sredstva za rad, uskraćivanjem
informacija i dr.
po napadu na lično dostojanstvo: komentarisanjem privatnosti,
ogovaranjem, vređanjem i dr.
po narušavanju profesionalnog integriteta: neopravdanim kritikama i
kontrolom, omalovažavanjem rezultata rada, davanjem zadataka ispod
nivoa znanja i iskustva, neprimerenim rokovima izvršenja,
omalovažavanjem rezultata rada, isključivanjem iz stručnih i
obrazovnih programa i dr.
po svesnom narušavanju zdravlja: stvaranjem stresnih situacija,
pretnjama otkazom i dr.
seksualnim uznemiravanjem – seksističkim komentarima, neželjenim
fizičkim kontaktima, uslovljavanjem napredovanja ili pogoršavanja
uslova rada prihvatanjem seksualnih prohteva.
I , ono što je naročito važno: TERET DOKAZIVANJA DA NIJE BILO MOBINGA
pada na onog ko mobinguje.
Sud ima obavezu da vas u roku od 15 dana obavesti o odluci da li
pokreće postupak.
Inspektori rada kontrolišu primenu propisa o zapošljavanju, pravima
radnika i bezbednosti na radu.
Inspekcija rada nadzire i primenu propisa o zaštiti od zlostavljanja na radu
Detaljnije o mobingu i kako se izboriti protiv njega u Vodiču na sajtu
I ovo Vam može biti interesantno
Pogledaj vesti o: Leskovac
