Izvor: Danas, 16.Feb.2015, 22:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zloupotreba moći
U Francuskoj, najpoznatiji istraživač mobinga i dugogodišnji psihijatar i psihoanalitičar Mari Frans Irigojen posvetila je veliku pažnju analizi ličnosti zlostavljača. Ona kaže da je mober "...krvnik, perverzni narcisoid, osoba koja doživljava veliko zadovoljstvo ozleđivanjem i napadima na druge. On je psihopata bez simptoma koji svoj ekvilibrij pronalazi istresajući na drugog svoju bol koju ne oseća i prenosi svoje unutrašnje konflikte koje negira. Taj transfer bola omogućava >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << mu da se oseća vrednijim na račun drugoga."
Prema njenim rečima, to su osobe opterećene psihozama i depresijom koje neretko nose duboke traume iz detinjstva. Često maltretirani, izlagani podsmehu i odrasli bez ljubavi, izrastaju u osobe koje gaje neprijateljski stav ne samo prema vlastitom već i prema tuđem životu, nesposobne su za osećaj empatije, a krivicu često prenose na druge. Osobe za koje misle da su sposobnije i pametnije u njima bude osećaj ugroženosti i zbog toga deluju destruktivno, manipulativno i neprijateljski. Budući da ne mogu da se nametnu ni intelektualno ni sposobnostima, sila i moć su njihov jedini argument. Drugim rečima, inferiornost sakrivaju i "leče" proganjanjem drugih ljudi.
Za zlostavljača na radnom mestu karakteristična je zloupotreba moći i autoriteta (ukazuje na njihovo očigledno zanemarivanje organizacionih pravila i procedura), usmerenost na sebe i svoje lične interese (na poslu ih motiviše i pokreće lični interes, a ne interesi organizacije), emocionalna nestabilnost i afektivnost (rezultira iracionalnim i nepredvidivim odgovorima koji su često u nesrazmeri sa aktuelnom situacijom), nekonzistentno i nepravedno ponašanje (ukazuje na tendenciju mobera da donosi nekonzistentne odluke na bazi svoje procene situacije, bez obzira na politiku i praksu organizacije).
„Mobing“ Jelene Todosijević, izdanje Arhipelag
