Izvor: S media, 30.Jun.2010, 15:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žene su češće žrtve mobinga
Zlostavljanje na radu česta je pojava u Srbiji: I mobing koji počinje od poslodavca ka zaposlenom, sprovodi se i horizontalno, kada kolege staju na stranu moćnijeg i bojkotuju žrtvu
Reč mobing poslednjih godina neprekidno odzvanja u medijima. Uprkos tome malo je onih koji znaju šta ovaj termin tačno podrazumeva, šta sve obuhvata. Najčešće >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << ga vezuju za očigledno zlostavljanje zaposlenog od strane poslodavca i tako zanemaruju ostale vidove mobinga, koji su mnogo češći a manje očigledni. Prema zvaničnim podacima, žene u Srbiji su češće na meti mobera, od ukupnog broja njih dve trećine, a trećina su predstavnici jačeg pola. Vera Kondić iz Udruženja “NO Mobing” u Beogradu, poslednjih nekoliko godina intenzivno se bori da zaustavi ovu patološku pojavu, nastoji da edukuje javnost o tome i proširi vidike, kako bi eventualne žrtve postale svesne svog statusa i digle glas.
Mnogi bi se iznenadili kada bi postali svesni da su godinama bili zlostavljani na radu. Možda ste to baš vi?
- Pre nekoliko dana kod nas je usvojen Zakon protiv zlostavljanja na radu, koji pokriva široku paletu ispoljavanja mobinga, što znači da su mobing i zlostavljanje istovetni termini. Oni podrazumevaju kompleks pojava, pojmova i ponašanja koji se dešavaju na psihološkom, medicinskom, socijalnom, ekonomskom i uopšte društvenom nivou, a započinju neprijateljskom i neetičkom komunikacijom i stvaranjem takvog okruženja koje vodi urušavanju dostojanstva i radnih sposobnosti pojedinca. Krajnji cilj mobera, odnosno onog koji mobinguje, je izopštenje ili eliminacija žrtve iz radne sredine, što ponekad rezultira i njegovom eliminacijom iz života uopšte.
* Kakav je psihološki profil mobera?
- Osnova mobinga je neka vrsta straha mobera od žrtve. Kada se mober oseća ugroženo, on pokušava da prevaziđe svoj strah tako što će svoju ugroženost i agresiju preneti na drugog. Takođe, mober je često patološka ličnost koja ima potrebu da drugog maltretira i u tome oseća zadovoljstvo. Događa se i da moberi u nekom trenutku sami postaju žrtve koje nam se javljaju za pomoć. Ponašanje mobera usvojeno je, verovatno, u primarnoj porodici i manifestuje se kroz osećanja zavisti, ljubomore i antipatije prema drugima, a, zapravo, odraz je sopstvene nesigurnosti i manjka samopouzdanja.
* Da li se mobing češće ispoljava kroz verbalnu ili neverbalnu komunikaciju?
- Kada se spomene reč komunikacija, uglavnom pomislimo na izgovorene ili eventualno napisane reči, na verbalnu komunikaciju. Ona se zaista manifestuje u mobingu kao vikanje na žrtvu, nedozvoljavanje da ona dođe do reči, nasilno i naglo zaustavljanje njenih pokušaja da nešto kaže, kao i čestih izrugivanja njenom radnom sposobnošću izjavama: “Ti ništa ne znaš”, “Ništa ne radiš” i slično. Međutim, u mobingu postoji i mnogo neverbalnih poruka, neizgovorenih, ali gestovima ili na neki drugi način pokazanih, kao što je prestanak komunikacije sa žrtvom, ignorisanje njenog prisustva poznat kao sindrom “praznog stola” koji je takođe vid mobinga/zlostavljanja. Na taj način žrtvi se stavlja do znanja da nije član grupe, da je nepoželjna u toj radnoj sredini i da može da ide kući jer za nju tu nema posla.
* Mnogi vidovi mobinga ne ispoljavaju se tako očigledno?
- Vid ponašanja koji može da se okarakteriše kao mobing je i kada žrtva ima nedostojne radne uslove. Kada je smeštaju u odaju sa četkama i metlama ili negde na kraju hodnika gde niko ne odlazi i gde ju je teško pronaći. Imamo primer dizajnera smeštenog u mini kuhinjicu, za minijaturni sto uz obrazloženje da je tu kako bi imao mir u radu. Takođe, mobing je i kada su radni uslovi takvi da ugrožavaju nečije zdravlje. Primer je žena koja obavlja administrativne poslove i ima ozbiljnih problema sa sluhom, a smeštena je u prostor koji nije kancelarijski, već je ispunjen mašinama i uređajima koji ispuštaju jake zvuke, što dodatno remeti njeno zdravlje.
* Kako se mobing najčešće manifestuje u Srbiji?
- Pre svega kroz vertikalni odnos, u smeru od poslodavca ka zaposlenom. Najčešće je u pitanju srednji nivo menadžmenta, ali ima i onih na vrhu koji nemaju sposobnosti i ne znaju da upravljaju drugim ljudima. Olga-Lola Kićanović iz Agencije za mirno rešavanje radnih sporova, govori i o postojanju političkog mobinga, u čemu se slažemo. Pod tim podrazumeva postavljanje na visoke položaje osoba koji nemaju sposobnosti za obavljanje tih poslova, već samo odgovarajuću političku pripadnost. To u praksi znači da sposobnost pojedinca nije iznad politike, već je politika iznad sposobnosti. U vezi sa tim, žrtve govore i o pretpostavljenoj pojavi sumnjivih diploma koje nisu dobijene u redovnom školovanju. Ono što je karakteristično za Srbiju kao zamlju tranzicionog sistema je strateški mobing ili pojava urušavanja delatnosti neke firme ili ustanove kroz psihološke pritiske i uslovljavanja velikog broja zaposlenih. To ih dovodi u stanje da prihvate otkaz bez ikakve naknade da bi spasili narušeno zdravlje. Krajnji cilj je oslobađanje poslovnog prostora od svih zaposlenih, ili onih onih u starijoj životnoj dobi.
* Mobing se uglavnom vezuje za odnos nadređenog i podređenog, a kakav je princip horizontalnog, kada zaposleni postaje žrtva svojih kolega?
- I mobing koji počinje vertikalno, od poslodavca ka zaposlenom, sprovodi se u horizontalnoj ravni kada kolege prihvataju da stanu na stranu moćnijeg, ili da se sakriju pod njegove skute i bojkotuju kolegu koji je žrtva mobinga. Takvo ponašanje kolega prema zaposlenima na istom nivou moći, odraz je straha, kao na primer kada koleginica drugoj koleginici otima posao, ona to čini da bi pokazala da je neophodna firmi, dok druga nije, pa mora da se skloni i oslobodi joj prostor. Koleginica-moberka time šalje poruku o svojoj nesigurnosti, ali najveći problem je u tome ako je ostali zaposleni prepoznaju kao moćniju osobu i stanu na njenu stranu. Tada konflikt eskalira. Zato moramo da se učimo solidarnosti, koju smo negde izgubili kroz sva preživljavanja u koja smo bili gurnuti. Ne možemo da postojimo bez drugih ljudi i nije tek fraza da je “nesreća drugog čoveka istovremeno i nesreća mene samog”.
* Da li je mobing u periodu svetske ekonomske krize u ekspanziji?
- Vanredne, krizne situacije mogu aktivirati ovu patološku pojavu, ali teško je bez jasnih pokazatelja odgovoriti na ovo pitanje. S jedne strane, mobing u odnosima među ljudima češće se pojavljuje u periodima kriza koje produkuju strah za vlastitu egzistenciju, kada se druge osobe više doživljavaju kao suparnici i neprijatelji. Sa druge strane, vidimo veliku solidarnost među ljudima u kriznom periodu, oni se uključuju u sindikalne i druge proteste i u velikim nevoljama više vezuju za druge.
* Kakva je trenutna situacija u Srbiji kada je reč o suzbijanju mobinga, da li ima konkretnog poboljšanja?
- Poboljšanja svakako ima jer ljudi ranije i učestalije prepoznaju ovaj problem i definišu ga kao mobing, upravo zahvaljujući medijima koji informišu o tome. Žrtve mobinga češće govore o onome što im se dešava i traže pomoć.
NE ĆUTATI I NE TRPETI!
* Žrtve mobinga često kriju istinu iz straha, ne samo od poslodavca već i od reakcije kolektiva. Kako ih ohrabriti da javno progovore o tome?
- Žrtve najčešće ne znaju da je ono što im se dešava definisano Zakonom kao mobing i da postoje sredstva kojima se ta pojava može zaustaviti. U strahu da ih okruženje ne proglasi kako “nisu normalni” i u nadi da će sve to jednom prestati ako “ćute i trpe”, oni ne saopštavaju o onome što im se događa. Jedan od načina da ih ohrabrimo, a koji često primenjujemo, je informisanje o ovoj pojavi da bi se žrtve prepoznale. One moraju da postanu svesne da nisu dužne da trpe nečije nasilničko ponašanje i da će to najlakše zaustaviti tako što će početi o tome otvoreno da govore. Važno je i da znaju da granice trpljenja i nasilništva ne postoje, te da nasilnik, ukoliko ne bude zaustavljen, nikada neće promeniti svoje ponašanje. Ohrabrenje je i kada druge žrtve mobinga javno govore o onome što im se dešava i kako su se izborili sa nasiljem i kada mi, koji se bavimo mobingom, kroz medije pričamo o ovoj pojavi i savetujemo kako da se mobing prevaziđe, odnosno gde žrtva može da pronađe pomoć. Žrtve često same ne mogu da se izbore sa ovim problemom, već im je potrebna stručna pomoć kroz savete i strategiju. Jedan od načina je i udruživanje, što smo imali na umu kada smo osnovali Udruženje “NO Mobing”, koje od 2008. godine postoji u Beogradu. Svako od nas, u toku radnog veka, bio je, u nekom momentu, meta mobinga. Izborili smo se tako što smo nasilnika zaustavili u njegovoj nameri, ističući svoje samopouzdanje u prvi plan ili stvarajući mrežu podrške koja nas je štitila od nasrtaja. I što smo reagovali odmah, pre nego je konflikt eskalirao u mobing.
* Kako se najefikasnije suzbija zlostavljanje na radu?
- Najefikasniji način je kroz sistem, donošenjem Zakona kojim se reguliše ova oblast. Naravno, potrebna su i podzakonska akta koja očekujemo da će biti doneta u naredna tri meseca. A Inspekcija rada trebalo bi da preuzme svoj deo nadležnosti u sprovođenju zakona i kontroli poslodavaca.
Izvor: Novosti
