Izvor: S media, 11.Maj.2010, 16:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šefovima odzvonilo
Omalovažavanje, vređanje, provociranje, galama, oduzimanje poslova i ostale metode kojima se služe nadređeni biće kažnjivi. Žrtve mobinga su uglavnom “poštenjaci”, ljudi koji govore o tome koji su problemi na poslu, mladi i oni koji su pred penzijom. Poslodavac se ne oslobađa obaveze kažnjavanja ako je uopšte dozvoli da se u njegovom preduzeću ili ustanovi dogodi >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << mobing. Poslodavac biva kažnjen za neučinjeno, odnosno što nije učinio ništa da spreči mobing.
Predlog zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu našao se pred poslanicima srpskog parlamenta. Ovim aktom zabranjuje se bilo koji vid zlostavljanja na radu i u vezi sa radom.
Kao zlostavljanje okarakterisano je svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog.
Aleksandar Ilić, predsednik udruženja “Stop mobing” koji je učestvovao u pisanju predloga zakona o mobingu, ističe da je mobing negativan uticaj na psihu zaposlenog.
“Ono što veoma često ljudi mešaju, jer nisu informisani, jeste to da postoji negativan uticaj u tom smislu da nam je predpostavljeni nevaspitan, grub, drčan, viče, galami, nervira vas svakog dana, ali to nije mobing. Mobing je zapravo negativni uticaj na psihu zaposlenog sa namerom da to radi i da to traje izvesno vreme, a da ste vi jedinka kome to predpostavljeni ili kolege rade. Nije mobing kada šef to radi celoj grupi, u tom slučaju šef vam je takav-kakav je.”
Udruženje “Stop mobing” sprovelo je, anonimnom anketom, ispitivanje oko 20.000 zaposlenih. Rezultati koji su dobijeni govore da su najčešće žrtve mobinga uglavnom “poštenjaci” odnosno ljudi koji govore koji su to problemi na poslu, mladi - tek zaposleni ljudi, ali i oni koji su pred penzijom. Javljaju se slučajevi da je neko mobingovan i ukoliko ima drugu boju kože, ako je različitog seksualnog opredeljenja i verske opredeljenosti.
Prema mišljenju udruženja “ Stop mobing”, zakon je nešto što sigurno treba da postoji i zaposleni moraju znati da imaju i zakonsku mogućnost da se štite:
“Saznanje da vas Zakon štiti, verovatno će kod određenog broja i žrtava mobinga i njihovih kolega dovesti do neke sigurnosti i saznanja da mogu da zatraže zaštitu.“
Na pitanje šta treba učiniti, ako smatrate da ste na random mestu doživeli mobing, Aleksandar Ilić kaže:
“Mi na našim edukacijama stalno potenciramo na zaboravljenoj reči-solidarnost. Ne treba pustiti da žrtva pati, da bude maltretirana, nego se treba umešati na bilo koji način. More ideja je šta se sve može uraditi, ali sigrno je da ne treba ćutati. Ako pustite da neko vašeg kolegu maltretira, vi na taj način prećutno šaljete poruku da sutra može i vas.”
Novi Zakon predviđa kazne za poslodavce, čak i za one koji uopšte dozvole da se u njihovom preduzeću ili ustanovi dogodi mobing. Poslodavac biva kažnjen za neučinjeno, odnosno što nije ništa učinio da to spreči.
“Ovaj predlog Zakona štiti zaposlene, za razliku od Zakona o radu, gde imate najčešće situaciju da zaposleni dobije otkaz, da se brani a da nema pojma ni šta se desilo, a nema ni primanja. Ovde je suprotno – zaposleni nastavlja da radi, mober se može kazniti suspenzijom a ne zaposleni. Onaj ko je psihički maltretiran, može iz radnog odnosa da vodi parnicu i da za sve to vreme prima platu“ kaže Ilić.
Ovaj Zakon najviše će pomoći u bankama, medijskim kućama, osiguravajućim društvima, trgovinama i fabrikama jer po statistici, najviše žalbi pristiglo je sa ovih adresa.
Zakon koji kažnjava mobing primenjuje se u dvadesetčetiri države EU.
Srđan Žikić
