Izvor: B92, 03.Sep.2010, 02:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sam zakon ne rešava problem mobinga
Beograd -- Počinje primena Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu - "mobinga". Stručnjaci smatraju da će, i pored zakona, mobing biti teško dokazati.
Novi zakon predviđa disciplinske, prekršajne i novčane kazne za poslodavce, ali i zaposlene čime bi trebalo se preduprede i kazne nekolegijalni odnosi na radnom mestu.
Uprkos tome, stručnjaci smatraju da će mobing biti teško dokazati i da treba raditi na preventivi.
Nakon što je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić potpisao Pravilnik o ponašanju poslodavaca i zaposlenih", počeće primena Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu.
Skupština je Zakon usvojila još u maju. Zakon zabranjuje svaki vid zlostavljanja i propisuje mere za sprečavanje mobinga.
Prema zakonu, mobing je svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi radnika koje se ponavlja, a koje je povreda dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja i položaja zaposlenog.
Ministar za rad Rasim Ljajić svojevremeno je rekao da će zakon doprineti bržem i lakšem rešavanju slučajeva zlostavljanja i smanjenju broja sudskih sporova, jer predviđa i posredovanje pre sudskog postupka.
Međutim, stručnjak za pitanje mobinga dr Vesna Baltazarević smatra da se problemi neće lako rešiti, pre svega jer je mobing teško dokazati, pogotovo ako žrtva nema podršku.
"Imaćemo ljude koji su žrtve mobinga, a koji to teško mogu da dokažu, prvenstveno zbog toga što su možda trpeli i čuvali sve to što se događa sami u sebi. Odsustvo solidarnosti zaposlenih može da bude veliki problem kod dokazivanja tih slučajeva”, navela je Baltazarevićeva.
"Kada je neko žrtva, da bi to dokazao, mnogo znači to da li ima podršku svojih kolega i da li te njegove kolege žele da potvrde da se to stvarno događalo”, rekla je ona.
U okolnostima krize i velike nezaposlenosti, gde se svako plaši za svoje radno mesto, retko ko će se odvažiti da stane na stranu kolege na poslu, a protiv šefa, smatra Baltazarevićeva.
Ona ukazuje da se mora raditi na preventivi na upoznavanju i zaposlenih i rukovodilaca šta je mobing i koliko je štetan i za kolektiv u celini.
Najveći problem je, navodi Baltazarevićeva, loša kadrovska politika, jer se na rukovodećim mestima nalaze ljudi koji nisu dorasli tom položaju.
"Najvažniji uzrok koji utiče na pojavu mobinga je negativna kadrovska selekcija”, ukazala je ona.
"Ako se mi, kao društvo, opredeljujemo da nam jedini kriterijum za postavljanje na rukovodeća mesta bude članstvo u nekoj stranci koja se dobro kotira u određenoj oblasti poslovanja, onda teško možemo da govorimo o tome da imamo kvalitetan rukovodeći kadar”, zaključila je Vesna Baltazarević.
Neka dosadašnja istraživanja su pokazala da je psihičko maltretiranje na radnom mestu veoma rasprostranjen u Srbiji.
Takođe, stručnjaci upozoravaju da, osim psihičkih poremećaja, dugotrajna izloženost mobingu može dovesti do ozbiljnih bolesti, pa čak i do infarkta.
Šta sadrže nova rešenja
Prema novim rešenjima, tužba protiv onoga ko zlostavlja može se podneti najduže šest meseci nakon poslednjeg konflikta. Za vreme trajanja postupka, žrtva i svi svedoci zaštićeni su od otkaza, premeštaja sa radnog mesta i sve vreme imaju pravo na punu platu, pišu "Večernje novosti”.
Pravilnikom su regulisana opšta pravila ponašanja među kolegama, a većina su iz oblasti lepog vaspitanja. I, svako odstupanje od ovog obrasca može da se tumači kao mobing.
U ovom dokumentu navodi se da poslodavac treba da pruža dobar primer ostalima. Od njega se očekuje ljubaznost, uvažavanje sagovornika, obraćanje kolegama s poštovanjem i uvažavanjem. Ali, piše u Pravilniku, ima pravo da očekuje isti tretman.
Ponašanja od kojih se "treba uzdržavati" su sve vrste ignorisanja, vikanja, pretnji, vređanja, uznemiravanja...
Tužbu zbog mobiga mogu dobiti i oni koji vole da ismevaju, ogovaraju, izmišljaju priče i rugaju se kolegama. A, u narušavanje profesionalnog integriteta ubrajaju se i neopravdane kritike i omolovažavanja rezultata rada, dodeljivanje izuzetno teških ili, pak, potpuno ponižavajućih radnih zadataka, neprimereni rokovi, neostvarive norme, neprimereni seksualni komentari...
Spisak poželjnih i nepoželjnih ponašanja je podugačak, a na poslodavcu je da svoje zaposlene detaljno upozna sa svim što mogu da očekuju na poslu. U suprotnom, očekuje ga kazna i do 800.000 dinara, sudski troškovi, a možda i plaćanje odštete.
"Ukoliko neko smatra da ga kolega, ili šef namerno kinji i dovodi u situaciju pritiska, o tome treba da obavesti svog poslodavca, a može da se obrati i predstavniku sindikata, Odboru za bezbednost i zdravlje na radu, ili nekome sa spiska koji će narednih dana svaki poslodavac biti dužan da sastavi”, objašnjava Nataša Zavođa, iz Službe za pravne poslove u Uniji poslodavaca Srbije.
"Ako pomirenje ne uspe, žrtva se u narednih 15 dana može obratiti sudu. Problem je što za ovakve slučajeve nedostaje sudska praksa i postavlja se pitanje kako će, recimo, neko dokazati da je bio ismevan”, navela je ona.
Procedura u pet koraka
- Radnik prijavljuje poslodavcu da ga kolega maltretira.
- U roku od tri dana bira se medijator koji će voditi postupak mirenja. To mogu da budu osobe iz firme u koje obe strane imaju poverenje, a nalazi se na spisku koji se sastavlja prema kolektivnom ugovoru ili se bira iz Agencije za mirno rešavanje sporova, Socio-ekonomskog saveta...
- U roku od osam dana treba da se postigne dogovor koji zadovoljava obe strane. Ukoliko do toga ne dođe, poslodavac piše akt da nije došlo do mirenja i radnik može da podnese tužbu sudu u roku od 15 dana.
- Za vreme trajanja procesa, koji se rešava po hitnom postupku, zaposleni ima pravo na bezbedno radno okruženje i redovnu platu.
- Po završetku procesa, moguće je pokrenuti novi postupak za naknadu pretrpljene štete.
Pogledaj vesti o: Zakon o mobingu
