Izvor: Politika, 18.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radnike šikaniraju i „profesionalni moberi”
Talas otpuštanja i smanjenje šansi za nalaženje novog posla uzrokovali su da maltretiranje, vređanje i omalovažavanje zaposlenih u užičkom kraju poprime sve šire razmere, tvrde u Samostalnom sindikatu
Užice – Svesni malih šansi da nađu ikakav drugi posao, zaposleni u užičkom kraju, u strahu od gubitka radnog mesta, neretko trpe da ih poslodavci vređaju, omalovažavaju, preopterećuju svakojakim zadacima. Uskraćuje im se mogućnost korišćenja slobodnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dana, odmora, pa čak i bolovanja. Mnogi su pod stalnom tenzijom zbog pretnji gubitkom posla. „Mobinga" ima i u privatnim firmama, javnim preduzećima, obrazovanju, zdravstvu...
Ove zaključke nedavno je predočilo Veće Samostalnog sindikata Zlatiborskog okruga, dostavivši informaciju o tome i užičkoj gradskoj skupštini. Ovom sindikatu se skoro svakodnevno obraćaju radnici izloženi šikaniranju na poslu, pa je – mada nije pravljeno neko temeljno istraživanje – uočeno da se pojava „mobinga" u ovom kraju s krizom umnožava i postaje zabrinjavajuća.
– Ljudi dolaze, prijavljuju nam razne slučajeve, ali uvek žele da ostanu anonimni, plašeći se reakcije gazde firme u kojoj rade, a koji ih omalovažava. Požale nam se tek kad prekipi, i to uglavnom da bi se nekome izjadali, ali sudski spor za zaštitu svojih prava ne pokreću. Posebno su ugrožene žene– kaže za „Politiku" predsednik pomenutog sindikalnog veća Petrašin Drulović, navodeći primer radnice propalog preduzeća „Gama" koja se obratila vlasniku jedne manje firme, koji je u srodstvu s njenim suprugom, s molbom da je zaposli. Gazda nije okolišao: može, ali da spavaš sa mnom, odgovorio joj je. Zgranuta žena okrenula se i otišla. Svom mužu, kad ju je pitao da li je posao našla, nije smela ni da pomene šta joj se dogodilo.
– U drugoj užičkoj firmi, otac vlasnika, penzioner koji nema veze sa biznisom svoga sina, svakodnevno dolazi u preduzeće, galami i vređa zaposlene. Na meti su uglavnom žene. On je takozvani profesionalni mober – tako nazivamo članove porodice ili bliske prijatelje vlasnika firme, koji, iako nemaju nikakvu formalnu funkciju u firmi, vređaju i omalovažavaju pojedine radnike. Prisutan je i „politički mobing" – pojava da nova šefovska garnitura u nekom javnom preduzeću, koja je došla s novom političkom vlašću, omalovažava i proganja zaposlene, svoje političke neistomišljenike, ili se osiono ponaša kao da od nje sve počinje. Primer „sindikalnog mobinga" zabeležen je u užičkoj firmi sa stotinak zaposlenih, gde je pokušaj formiranja sindikalne organizacije vlasnik odmah sprečio, rekavši radnicima: „Neću to da vidim u preduzeću, ako vam šta treba, javite se mojoj sekretarici, ona će vam biti predsednik sindikata" – navodi Drulović.
Inače, udruženju „Stop mobing" iz Beograda, kako su nedavno saopštili na jednoj tribini, iz Užica su se javile 63 osobe koje su bile izložene maltretiranja na radu. Prema Drulovićevim rečima, Samostalni sindikat planira da u Užicu formira ispostavu pomenutog udruženja, radi efikasnijeg pružanja pomoći žrtvama mobinga.
– Problem je što su sudski sporovi iz ove oblasti vrlo retki, a radno-pravni sporovi dugo traju, neki više od decenije. Nadu da će se nešto promeniti daje Zakon o mobingu, koji je u skupštinskoj proceduri. Ali, dok zakon bude usvojen i zaživi, mnogo radnika će trpeti, a niko zbog toga neće biti sankcionisan – upozorava predsednik Veća Samostalnog sindikata Zlatiborskog okruga Petrašin Drulović.
Branko Pejović
[objavljeno: 19/03/2009]
.jpg)
