Izvor: Danas, 03.Feb.2015, 23:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pojam mobinga - naučna geneza
Iako se danas istraživanju problema zlostavljanja na radu poklanja velika pažnja, ova tema je dugo vremena bila zanemarivana čak i u naučnim krugovima. Istraživanje ovog fenomena proisteklo je iz rezultata istraživanja problema seksualnog zlostavljanja na radnom mestu i vršnjačkog nasilja u školama.
Sistematska izučavanja fenomena mobinga počela su krajem osamdesetih godina prošlog veka i to najpre u skandinavskim zemljama, a razlog tome, kako pojedini autori navode, >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << jeste zakonski i kulturni okvir po kojima su ove zemlje specifične. Naime, u kulturama Švedske, Finske i Norveške naročito se vrednuje dobrobit zaposlenih, a osuđuje se svaka zloupotreba moći na radnom mestu. Skandinavska istraživanja ovog problema predstavljaju nezaobilazno polazište za sva druga naučna istraživanja ovog fenomena. Mobing je prvi formulisao i naučno dijagnostikovao švedski psiholog nemačkog porekla profesor dr Hajnc Lejman (Heinz Leymann). On je reč mobing „preuzeo“ od jednog švedskog lekara koji ga je koristio da bi opisao tip dugotrajnog neprijateljskog ponašanja školske dece, a koji podrazumeva njihovo udruživanje i okretanje protiv obično jednog deteta. Međutim, sam termin potiče od etologa Konrada Lorenca (Konrad Lorenz), koji je tako nazvao ponašanje nekih vrsta životinja koje se udružuju protiv jednog svog člana, napadaju ga i isteruju iz zajednice, dovodeći ga ponekad i do smrti.
Dve decenije kasnije, istu vrstu ponašanja Lejman uočava kod zaposlenih na radnom mestu. Njegovo početno istraživanje u ovom području baziralo se na detaljnim studijama slučaja medicinskih sestara koje su počinile ili su pokušale samoubistvo zbog zlostavljanja na radnom mestu.
„Mobing“ Jelene Todosijević, izdanje Arhipelag
Pogledaj vesti o: Zakon o mobingu
