Izvor: Press, 05.Okt.2010, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pljušte prijave za štipkanje i pipkanje
Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova podneto više od 500 prijava za mobing. Čak 70 odsto podnele su žene, najviše zbog seksualnog uznemiravanja
Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova svakog dana stigne između 15 i 20 prijava za mobing, a od stupanja na snagu Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu ukupno je podneto više od 500 pritužbi. Čak 70 odsto >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << podnele su žene, a najčešći razlog je seksualno uznemiravanje! Mobingu su najčešće izložene žene, jer one pored svih ostalih oblika šikaniranja na poslu trpe i seksualno zlostavljanje, koje podrazumeva lascivne komentare, štipkanje, pipkanje, ali i ucene.
Neprimereni komentari
Sanju D. (35) iz Beograda šef je godinama obasipao neumesnim komplimentima, ovlaš je pipkao, disao joj za vratom.
- Bilo me je sramota od kolega i nikome se nisam žalila! Što sam ja pokazivala veći otpor, on je postajao sve navalentniji. Sve se otelo kontroli na novogodišnjoj proslavi prošle godine, kada je šef fizički nasrnuo na mene. Kada sam mu rekla da ću ga prijaviti, zapretio mi je otkazom - jada se ova Beograđanka, koja je rešila da se ipak obrati nadležnim institucijama.
Dejan Kostić, direktor Agencije za rešavanje sporova, objašnjava za Press da su u 70 odsto slučajeva žrtve mobinga žene.
- Razlog je što su žene manje zaštićene i na udaru su seksualnog zlostavljanja koje je veoma rasprostranjeno. Najgore je što seksualno zlostavljanje nikada ne ide samo, obično je povezano sa drugim oblicima šikaniranja - navodi Kostić.
On kaže da se u prijavama zaposleni najčešće žale da ih šefovi otvoreno ili perfidno zlostavljaju s ciljem da ih oteraju s radnog mesta!
- Naročito su ugroženi radnici u privatizovanim preduzećima, gde se novi vlasnik obavezao da neće biti otkaza, pa svesno koristi drugačije metode da bi ih naterao da sami odu. Zaposleni se najviše žale da im poslodavci ne daju da rade ili ih, s druge strane, zatrpavaju poslom, omalovažavaju ih pred drugima, šire o njima neistinite glasine, tračeve, vređaju ih - ističe Kostić.
Pre dva dana pred Agencijom je formalno pokrenut prvi postupak zbog mobinga.
- Radi se o tužbi koju je podnela žena iz jednog državnog preduzeća, koja tvrdi da je direktorka namerno maltretira da bi je oterala s posla. Naši arbitri će izaći na teren i utvrditi šta je istina, na osnovu razgovora sa obe strane, njihovim kolegama i svedocima koje one predlože - objašnjava Kostić, i dodaje da je 4. oktobra istekao rok koji je ostavljen firmama u Srbiji da donesu pravilnik o mobingu.
Zaštićeni od otkaza
Savetnica u Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova Olga Kićanović ističe da je onaj ko prijavi zlostavljanje zaštićen od otkaza.
Ona upozorava i da se pokazalo da je zlostavljanje na radnom mestu jedan od uzroka nastanka psihosomatskih oboljenja kod ljudi.
- Pojedinac zbog mobinga gubi zdravlje! Baveći se dugo pružanjem pomoći žrtvama mobinga, shvatila sam da su u momentu javljanja svi oni bili na bolovanju ili su imali dijagnozu psihosomatskog oboljenja. Svetska zdravstvena organizacija ima u klasifikaciji bolesti dijagnozu „Z 56", koja kao uzrok bolesti definiše zlostavljanje na radu - ističe Kićanovićeva.
Mobing ne sprovode samo nadređeni, već i kolege. Jedan takav slučaj obelodanio je Marko Karadžić, državni sekretar u Ministarstvu za manjinska i ljudska prava, koji je nedavno podneo ostavku. On je ispričao da njegov vozač nije mogao da ostavi automobil na parkingu gde i ostali vozači funkcionera Vlade Srbije, jer su mu kolege govorile: „Ti si onaj što vozi onog pederka, beži odavde".
