Izvor: NoviMagazin.rs, 12.Maj.2017, 19:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju Olga Vučković Kićanović: Strateški mobing – ekonomski i politički
Zlostavljanje na radu – mobing – jedna je od povreda radnog prava zaposlenih. Zakon za njegovo sprečavanje postoji, ali je primena – kao uostalom i u drugim slučajevima narušavanja prava radnika – teška i spora, a za zlostavljača praktično ne postoji zakonska kazna, kao što u Srbiji nema ozbiljnih istraživanja o zastupljenosti mobinga
Razgovarala: Julijana Mojsilović
>> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << Mobing ili zlostavljanje na radu je štetna pojava u zdravstvenom, ekonomskom i socijalnom smislu, od koje trpe pojedinac – žrtva mobinga, poslodavac i društvo u celini, kaže u svojoj knjizi Karijerologija Olga Vučković Kićanović, advokatica, koja već 12 godina radi kao savetnica u Republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova i posvećena je isključivo radnom pravu. Imala je oko 400 seminara i obuka o primeni zakona koji se odnose na probleme na radu, a među njima je i mobing, jedno od globalnih narušavanja prava zaposlenih s mogućim velikim posledicama po žrtvu. Zato je prvo pitanje za autorku knjige izdate ove godine: ima li podataka o tome koliko je mobing rasprostranjen u Srbiji?
“Nema većih istraživanja o zastupljenosti mobinga u Srbiji, ali je činjenica da je mobing vrlo prisutan. Podaci razvijenih država kažu da je otprilike svaka četvrta osoba tokom radnog veka bila izložena mobingu. U Srbiji je taj broj možda i veći jer je tranzicija višedecenijski “alibi” za kršenje svih radnih, socijalnih i ljudskih prava. Ipak, negativni efekti najviše se osećaju na tržištu rada. Lome se na zaposlenima, koji ostaju bez adekvatne i blagovremene sistemske zaštite u socijalnom miljeu u kojem društveno neprihvatljive stvari postaju prihvatljive.”
Žene su češće izložene, ali ni muškarci nisu pošteđeni?
Po broju prijavljenih slučajeva, npr. u Republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova, žene su češće žrtve mobinga, otprilike dve trećine. Međutim, veliko iskustvo u bavljenju ovom problematikom dozvoljava mi da kažem da mobing podjednako trpe muškarci i žene. Razlika je u tome što naša mačo kultura sprečava muškarce da javno prijave mobing jer to doživljavaju kao priznavanje sopstvene slabosti da se suprotstave i izbore.
Koji oblik je mobinga najzastupljeniji u Srbiji i zbog čega je češći od drugih?
Strateški. Njega Zakon o sprečavanju zlostavljanja ne predviđa, mada u se u zakonskoj definiciji kaže da se mobing može vršiti prema pojedincu ili grupi. U proizvodnji, razlozi su ekonomski i svode se na otežavanje uslova rada do granice izdržljivosti, kako bi zaposleni otišao sam i time nesavesnog poslodavca oslobodio zakonskih obaveza pri otkazu – isplate otpremnine i socijalnog programa. Način mobiranja je surov: ponižavanje, vređanje, često i fizičko maltretiranje, uglavnom niže obrazovanog kadra, koji je nemaštinom uslovljen da trpi sve. Ovakav mobing nekad služi i za “održavanje radne discipline”. Ako zaposleni ipak podlegne torturi i ode, to je kad je već zdravstveno i socijalno nesposoban da se reintegriše na tržište rada. U državnom i javnom sektoru motivi su prvenstveno politički, žrtve su “lobi” bivših, uzbunjivači i, nažalost, profesionalci u poslu, koji su nepoželjni svedoci nestručnosti, neznanja ili nesavesnog poslovanja, u stručnoj javnosti poznati kao tri “N”. Način mobiranja je perfidniji i zavisi od destruktivne maštovitosti profesionalnog mobera jer žrtve često dobro znaju svoja prava i kako da ih zaštite. Profesionalnim moberom nazivam osobe koje poznaju sve rupe u radnom pravu, pa mobiraju kroz njih, pri čemu su i dobri psiholozi, pa gađaju žrtvu gde je najtanja. Manipulanti pravima i ljudima, kreatori konflikata i “drame”.
Pravo se u slučajevima mobinga malo razlikuje od drugih dela. Zbog čega?
Kod mobinga i zaštite uzbunjivača obrnut je teret dokazivanja. Dovoljno je da lice koje smatra da trpi mobing ili odmazdu zbog uzbunjivanja to učini verovatnim, a tuženi dokazuje da mobinga ili odmazde nije bilo. Cilj odstupanja je uvođenje bar procesne ravnoteže među stranama jer je jasno da je poslodavac ekonomski i socijalno superioran u odnosu na zaposlenog. Pošto je negativne činjenice teže dokazati, kao “ravnotežu” Zakon uvodi sankcionisanje zloupotrebe prava na zaštitu, koju poslodavac može utvrditi u internom postupku ako posumnja da je bilo. Zloupotrebe ima, ali se postupak češće sprovodi radi dodatne viktimizacije ili kazne za pokretanje postupka. Toga sam se nagledala u prosveti. U svim drugim slučajevima zloupotreba se utvrđuje i sankcioniše po opštem režimu naknade štete uzrokovane zloupotrebom. Strateški mobing je masovniji jer je i cilj strateški – ekonomski ili politički, a emocionalni podrazumeva odnos samo dve osobe – mobera i žrtve.
Šta su sve moguće posledice po žrtvu?
Žrtva mobinga gubi zdravlje, najčešće su to psihičke tegobe (posttraumatski stresni sindrom, depresija), gubi emocionalnu i socijalnu stabilnost, postaje povučena ili agresivna, asocijalna, gubi radnu i životnu sposobnost. Najteži oblici mobinga mogu rezultirati i suicidom, čega je u policiji bilo prilično u skorijoj prošlosti.
A šta po krivca ukoliko se dokaže?
“Krivac” je u radnom pravu uvek poslodavac, koji je dužan da ukoliko se utvrdi mobing onemogući dalje zlostavljanje i nadoknadi materijalnu i nematerijalnu štetu uzrokovanu mobingom, najčešće zbog povrede ličnog ili profesionalnog dostojanstva ili narušavanja zdravlja. Poslodavac se može regresirati od mobera. Faktički, kažnjavanje mobera ne ostvaruje se presudom već spada u diskreciono pravo poslodavca. Lično sam se zalagala da se uvede odredba kojom bi se osuđenom moberu onemogućio rukovodeći položaj bar u državnom i javnom sektoru na neki period, ali nije bilo prihvaćeno. To je neophodno, s obzirom na to da je pored pomenutih motiva preduslov mobinga i doza sociopatije mobera, koju dokazano potencira moć. Dobro je što Zakon predviđa kao tužbeni zahtev objavu presude u medijima, što rezultira društvenom osudom i dobra je sankcija moberu, ali i prevencija budućeg mobinga.
Kako se najefikasnije boriti protiv ove pojave?
Celovito! Adekvatnim i blagovremenim sankcionisanjem, što podrazumeva brz i efikasan sudski postupak. Zatim, razvijanjem svesti o štetnosti mobinga, kako za žrtvu tako i za poslodavca. Zlostavljani radnik je nemotivisan, češće ide na bolovanje i povređuje se, ima lošiji odnos prema klijentima, nelojalan je… Zbog toga poslodavac gubi na profitabilnosti. Folksvagen je tu štetu još 90-ih godina procenio na između 15 i 75.000 tadašnjih maraka, a istraživanja Međunarodne organizacije rada potvrđuju da produktivnost pada 80 odsto, a troškovi se uvećavaju 60 procenata. Treće, treba stalno razvijati svest o etičnom poslovanju i afirmisati firme koje socijalno odgovorno posluju i sankcionisati one koje tako ne rade. Ako se kršenje radnih prava sistemski prećutno prihvata, dolazimo u situaciju da legalno poslovanje postaje neodrživo u odnosu na profitere koji izbegavanjem zakonskih obaveza nesmetano posluju.
Pogledajte intervju --->>>
.jpg)
