Izvor: Politika, 21.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaveštanja bez odgovora
Kladovljani izneverili vajara Mihaila Tomića, a Zaječarci nikako da preuzmu skulpture i slike Milovana Krstića
Zaječar – Kladovo ni 13 godina posle smrti poznatog vajara Mihaila Tomića nije ispunilo testament kojim je ovaj rođeni Kladovljanin svu svoju umetničku zaostavštinu i imovinu poverio na čuvanje ovoj podunavskoj opštini. Testament je potpisan 15. februara 1980. godine, ali šta vredi – umetnik je sahranjen u Beogradu, gde je umro >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u 93. godini, umesto u porodičnoj grobnici u Kladovu. Međusobna sporenja njegove dalje rodbine oko nasleđa (umetnik i njegova supruga nisu imali dece) i njihova sudska sporenja sa kladovskom opštinom, još traju.
Poklonike umetničkog dela vajara Tomića posebno brine sudbina izuzetno vredne skulpture „Hajduk Veljko na konju” . Ostala je izlivena u gipsu i niko sa sigurnošću više ne zna da li je preživela sporove njegovih rođaka.
U akciju spasavanja ostavštine Mihaila Tomića, posebno njegove skulpture „Hajduk Veljko na konju”, uključila se 1995. godine i „Politika”, objavivši do 2001. godine više tekstova o ovom umetniku i njegovom delu. Na žalost, sve je od tada do danas ostalo samo na obećanjima Kladovljana, ostalih Timočana i prijatelja umetnika. Nije vredelo ni što je Borski kombinat, posredstvom „Politike” 5. marta 1995. godine obećao da će pomoći da se besplatno u bronzi izlije poznata Tomićeva skulptura, da bi po želji vajara bila postavljena na jednom od timočkih gradskih trgova. Niko se od onih koji su obećavali nije obratio Borskom kombinatu zvaničnim zahtevom.
Svi se slažu da je velika šteta, jer je reč o delu velike umetničke vrednosti. Izlivena je u gipsu 1984. godine i za nju je naš poznati likovni kritičar Pavle Vasić napisao da je bez premca u našoj zemlji. Na Hajduk-Veljkovim danima u zaječarskom selu Lenovcu, rodnom mestu velikog srpskog junaka, doneta je 1999. godine odluka da mu se u Zaječaru podigne spomenik. U zaječarskom Narodnom muzeju su procenili da bi najviše odgovarala upravo Tomićeva skulptura. Ništa se, međutim, od tada do danas nije dogodilo.
Kladovljani su, u međuvremenu, preko svog Centra za kulturu izdali monografiju o Mihailu Tomiću iz pera Novosađanke Vere Jovanović. Autorka monografije i direktorka kladovskog Centra Žaklina Nikolić izjavile su za „Politiku” da će sve učiniti da kladovska opština što pre, preko nadležnih organa, preduzme mere da se testament realizuje. Najpravičnije bi bilo da se posmrtni ostaci umetnika sa beogradskog Novog groblja prebace u porodičnu grobnicu Tomićevih u Kladovu.
Vajar Dušan Rusalić, dugogodišnji lični prijatelj Mihaila Tomića, kao sekretar ULUS-a, učestvovao je u detaljnom popisu celokupne ostavštine preminulog vajara. On kaže da je do pre dve godine pomenuta Tomićeva skulptura bila još u dobrom stanju, u kući umetnika na Zvezdari, u Ilindenskoj broj 7. Proveriće, veli, ali strahuje jer kruži još jedan testament kojim pojedini vajarevi rođaci osporavaju zvanični.
Ništa novo u sporenjima oko nasledstva naših vajara. Koplja se lome uglavnom oko nepokretne imovine, kuća, vikendica i placeva – kaže Vera Jovanović. – Propali su legati mnogih naših vajara, pošto se za njihova dela malo ko interesuje.
-----------------------------------------------------------
Tri godine ne mogu da dođu
Ista sudbina mogla bi da snađe i deo umetničke zaostavštine vajara Milovana Krstića. Njegova supruga Đurđica Caha Krstić već tri godine čeka da neko iz zaječarskog muzeja dođe i preuzme 11 skulptura i četiri slike koje je poznati vajar pre smrti (umro je u 96. godini) zaveštao gradu u kome je proveo deo svoje mladosti.
Leposava Milovanović, penzionisani viši kustos Narodnog muzeja u Zaječaru, hrabri suprugu vajara Krstića da će ljudi iz zaječarskog muzeja ipak naći vremena da dođu po skulpture. Ona se seća kako je umetnik nekoliko godina pred smrt sa puno emocija govorio o Zaječaru svoje mladosti, poredeći ga sa rodnim Nišem. Na zaječarskom groblju je 1935. godine postavljena prva Krstićeva skulptura „Tuga”. U negotinskom parku 1939. godine postavljeno je Krstićevo poprsje Stevana Stojanovića Mokranjca. Bio je jedan od naših najplodnijih vajara. Njegova umetnička karijera trajala je duže od 30 godina, a iza njega ostalo je više od 600 skulptura i više desetina spomenika i slika.
Đurđicu Cahu Krstić bi radovalo da do susreta sa ljudima iz zaječarskog muzeja dođe što pre. Da za života ispuni želju svog supruga.
Stojan Todorović
[objavljeno: 22/06/2008]
