Izvor: Kurir, 11.Jul.2010, 09:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ZAJEČARSKI ROMI NE JEDU PO CEO DAN!
Zaječar i ovog leta preplavili mali Romi prosjaci. Dnevno „zarade“ najviše 300 dinara, ali to nije dovoljno da prehrane višečlane porodice
ZAJEČAR - Gladni, goli i bosi!
Zaječar su i ovog leta preplavili mali Romi prosjaci, koji mole za novac ispred Saborne crkve, apoteke, velikih marketa, na gradskom trgu...
Devojčica od 12 godina drži bebu od nekoliko meseci. Kaže da je iz Kosovske Mitrovice i upućuje nas na razgovor s majkom >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Sabiljom Bislimi, koja sa drugom manjom devojčicom prosi ispred zgrade Osnovnog suda. Smestili su se, pričaju nam, u obližnjem selu Vratarnici, u kući koju im je iznajmio neki čovek.
Prema Sabiljinim rečima, ona i suprug su sa petoro dece stigli u Zaječar pre mesec dana.
- Radili smo u Leskovcu, čistila sam po zgradama, prala prozore, ali tamo je bilo sve manje posla i para. Spavali smo u šatoru. Rekli su nam da u Zaječaru može da se zaradi i zato smo došli ovde. Iznajmili smo kuću u Vratarnici, iz koje smo izbacili đubre i malo je sredili. Nemamo ni struju ni vodu. Svakog jutra vozom dolazimo u Zaječar da prosimo i vraćamo se kasno uveče. Po ceo dan ništa ne jedemo - jada se majka Sabilja.
Na pitanje da li zna da je prošnja na ulicama zabranjena, pogotovu deci, Sabilja odgovara da zna i da ih je policija već nekoliko puta sklanjala.
- Rekla sam im da nemamo od čega da živimo, da ćemo da umremo gladni, pa nas posle nisu dirali.
Sabilja je decu, od kojih najstarije ima 12 godina, a najmlađe pet meseci, rasporedila na ključnim mestima u gradu.
- Ne znam šta ću pre da kupim od tih para, mleko ili hleb. Ni od prošnje ne može da se živi. Dnevno zaradimo jedva 300, nekad 200 dinara.
Sabilja pokazuje sitniš u ruci:
- Evo, ovo je sve od jutros. Treba nam najmanje dva hleba, pa mleko. Nekada kupim neku jeftinu salamu ili kesu krompira. Ne mogu da dozvolim da mi deca umru gladna. Pitaju me šta će mi tolika deca. Rodila sam ih i šta sada da radim, da ih ubijem glađu? Volela bih da moj muž ima posao, da deca imaju krov nad glavom.
Dok fotografišemo majku sa decom, jedna od devojčica pita:
- A je l’ će to nama neko da pomogne, od jutros nismo ništa jeli?
Slavica Marković
Prognali ih Albanci
Sabilja kaže da su s Kosova otišli bez ikakvih dokumenata, jer su im izgorela. U Zaječaru se obratila Centru za socijalni rad, ali bez dokumenata nije mogla da dobije nikakvu pomoć.
- Na Kosovu smo dobijali pomoć, ali morali smo da odemo iz Kosovske Mitrovice. Mrzeli su nas zato što ne pričamo albanski. Pretili su da će da nam zapale kuću, deca su se plašila i onda smo odlučili da odemo.
