Izvor: Medijski istraživački centar, 13.Sep.2011, 09:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šest javnih servisa od 2013. godine
Niš bi 2013. godine trebalo da postane jedan od centara regionalnih javnih servisa pored još pet takvih centara koji će se formirati na osnovu Medijske strategije, a svi će se finansirati iz državne kase.
Beogradske Večernje novosti pišu da bi Srbija 2013. godine trebalo da dobije šest regionalnih javnih servisa - u Beogradu, Kragujevcu, Nišu, Novom Pazaru, Zaječaru i Užicu.
Beogradski dnevnik piše da se takvo rešenje nalazi u Predlogu medijske strategije, koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Medijski istraživački centar << se i dalje drži pod ključem, a u koju su ”Novosti” imale uvid. Ministar kulture Predrag Marković trebalo bi do kraja nedelje da predstavi ovaj dokument poslanicima, na Odboru za kulturu i informisanje.
U predloženom tekstu, planarano je osnivanje šest regionalnih javnih servisa koji bi bili finansirani u skladu sa ”pravilima o dodeli državne pomoći”. Oni neće ubirati zaradu od pretplate, ali piše da će ”imati finansijsku nezavisnost”.
Izradu ovog najvažnijeg medijskog dokumenta pratila su sporenja. Naime, Ministarstvo je prvo angažovalo radnu grupu koja je napisala svoj nacrt medijske strategije, koji je javnost ”pretresla” na brojnim raspravama. Potom je Vlada imenovala komisiju, koja je napisala svoju verziju ovog važnog dokumenta i nazvala ga ”Predlog strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji do 2016. godine”.
U prvoj verziji teksta, recimo, kao javni medijski servisi spominju se samo RTS i RTV. Ostavljen je rok od 18 meseci da se država odrekne vlasništva u svim medijima, da Agencija Tanjug bude privatizovana, kao i svi lokalni mediji.
U novom dokumentu, međutim, rok da se država povuče iz vlasništva u svim medijima produžen je na ukupno 24 meseca, i to posle donošenja potrebnih zakona.
Rešavanje statusa agencije Tanjug bilo je jedna od najspornijih tačaka. U prvoj verziji teksta piše:
- JP Tanjug mora biti privatizovano. Pored države, teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, osnivač Tanjuga, ni neposredno ni posredno ne mogu biti ni ustanove preduzeća ni druga pravna lica koja su u celini ili delimično u državnoj svojini ili se finansiraju iz javnih prihoda.
U slučaju neuspešne privatizacije vlasnici bi postali građani, jer bi im bile podeljene akcije.
Tanjug i prema novoj verziji Strategije čeka vlasnička transformacija, ali se nigde eksplicitno ne navodi privatizacija, što znači da bi mogao da ostane javna ustanova.
Komisija je državi ostavila pravo vlasništva u JP za novinsko-izdavačku delatnost ”Panorama” čiji posao je informisanje na srpskom jeziku na Kosovu i Metohiji.
Pogledaj vesti o: Kragujevac
Nastavak na Medijski istraživački centar...
