Izvor: Politika, 12.Dec.2013, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plagijati odeće sa veba stižu iz Zaječara
Najviše falsifikata patika stiže iz Prijepolja i Vranja, a parfema iz Pirota, čulo se na skupu o problemu prometa krivotvorene robe na internetu
Loša kopija „Luj Viton” tašne uživo se prepoznaje relativno lako, ali ako se kupuje preko interneta razliku je teže uočiti. Prevareni kupac u ovom slučaju trpi materijalnu štetu i gubi poverenje u onlajn trgovinu. Međutim, ako je klikom miša kupio falsifikovani >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << lek, šteta nije samo materijalna.
U skladu sa svetskim trendovima, prodaja preko veba doživljava brzi rast u Srbiji. Ove godine je klikom miša trgovalo 900.000 naših građana.
Koliko je jednostavno iz fotelje kupovati odeću, tehniku i kozmetiku, toliko je lako prodavcu da iz anonimnosti sajber spejsa prodaje robu koja osim dobro poznatog imena nema nikakve veze sa zaštićenom robnom markom.
– Internet je savršen alat za anonimnu prodaju. Znamo da su čak i neke bolnice naručivale lekove sa uverenjem da kupuju naše proizvode. Problem je što ne postoje međunarodni zakoni protiv trgovine falsifikatima preko interneta – prenela je Mirta Rivas iskustvo kuće „Novartis”, za okruglim stolom u Privrednoj komori Srbije, o problemu prometa krivotvorene robe preko interneta.
Predstavnik Međunarodne organizacije za zaštitu žigova (INTA), Milan Milojević izneo je podatke OECD-a da je u 2011. promet falsifikovane robe preko interneta vredeo 380 milijardi dolara. Svetska zdravstvena organizacija upozorava da je 10 odsto svih lekova na tržištu kopija originala, a u afričkim i azijskim zemljama u razvoju čak 60 odsto.
Kršioci patentnih prava do kupaca dolaze preko sajtova koji liče na legitimnog trgovca (gucci-online.com), na aukcijskim sajtovima poput „Ibeja” ili na društvenim mrežama, gde im je najteže ući u trag. Član isključen sa „Limunda” zbog prodaje plagijata lako će na „Fejsbuku” nastaviti posao, jer naša država nema kontrolu nad tim sistemima. Ako je na profilu ostavio pripejd broj za kontakt, takođe ga je nemoguće otkriti, jer za razliku od većine zemalja u Srbiji nije obavezno registrovanje vlasnika pripejd kartica.
Olga Maksimović, direktor kompanije „Limundo”, objasnila je na primeru ovog aukcijskog sajta izazove borbe protiv trgovaca falsifikatima.
– Kod grubih prekršaja podnosimo prijave, ali sudovi nisu doneli nijednu presudu i procesi traju godinama. To nam govori da država ovo ne prepoznaje kao gorući problem – rekla je Maksimovićeva.
Problem je kako ustanoviti da li je roba original ili falsifikat. Na primer, zaplenjeni lekovi moraju da idu na laboratorijske analize da bi se utvrdila originalnost, jer kriminalci uz pomoć jeftine opreme lako prave pilule identične pravim lekovima.
Na „Limundu” su imali slučaj mobilnog telefona koji je toliko bio sličan originalu da je tek tokom ekspertize na osnovu jedne unutrašnje komponente ustanovljeno da nije original.
Na ovom sajtu postoji sistem da kupci i zastupnici brendova prijave sumnjive predmete, a to rade i administratori sajta. U ovoj godini je bilo više od 15.000 hiljada prijava, ali samo 18 odsto je bilo validno. Podaci govore da je falsifikovana odeća pretežno iz Zaječara, patike iz Prijepolja i Vranja, a parfemi iz Pirota.
Problem procesuiranja prekršilaca dodatno komplikuje anahroni Zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji omogućava problematičnim članovima da zatraže brisanje svih prikupljenih podataka.
Dejan Đukić iz Registra nacionalnog domena Srbije objasnio je da propisi ne nalažu proveru lica koja registruju domene, niti kakav će biti sadržaj. Do sada su reagujući na sudske naloge, nekoliko domena blokirali. Međutim, ukidanjem domena se ne rešava problem, jer će sadržaj za nekoliko sati da osvane na drugoj adresi.
J. J. K.
objavljeno: 13.12.2013.
Pogledaj vesti o: Zaječar
