Izvor: B92, Beta, Tanjug, 01.Mar.2011, 12:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko to koči razvoj Valjeva?
Valjevo -- Valjevci izgleda imaju povoda da pomisle kako nisu u milosti Vlade Srbije.
Ne samo da će Gorenje investirati u Zaječar a ne u njihov grad, nego i iz NIP-a dobijaju novac na kašičicu, a i Ministarstvo ekonomije ih je svrstalo, kažu greškom, u razvijene opštine.
U protekle tri godine iz NIP-a je Valjevu stiglo samo 17 miliona dinara, a ove godine je od 11 projekata, ovom gradu odobreno finansiranje samo tri.
U gradskoj vlasti ocenjuju da su >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ponovo zakinuti i upozoravaju da poslednjih godina iz NIP-a nije finansiran nijedan lokalni projekat koji je gradska vlast okarakterisala prioritetnim.
Od 11 projekata sa kojima je konkurisalo Valjevo u ovoj godini,, „zeleno svetlo" dobila su dva regionalna i jedan lokalni projekat.
Država će finansirati regionalni projekat izgradnje cevovodne mreže od Brane Stubo - Rovni do Fabrike za prečišćavanje vode na Pećini sa 100 miliona dinara, u koji je uključeno 12 opština i gradova iz Kolubarskog okruga i sa područja Beograd, zatim za rekonstrukciju dela Karađorđeve ulice sa 66,2 miliona dinara i parterno uređenje Hrama Hristovog Vaskrsenja sa 25 miliona dinara.
Prenete pare iz 2010.
U valjevskoj upravi kažu da su praktično odobrena samo dva regionalna projekta, a nijedan lokalni, jer su ugovorene obaveze prenete iz prošle godine za rekonstrukciju Karađorđeve ulice, u kojoj radovi treba da počnu polovinom marta.
"Svesni smo da je suma iz NIP-a znatno manja nego prošle godine, kao i da se iz državne kase finansira veliki broj republičkih projekata, ali smatramo da se Valjevu zakida već nekoliko godina. Očekivali smo da ove godine dobijemo novac za potpunu rekonstrukciju Karađorđeve ulice, to nam je čak i obećano u NIP-u, jer su ove godine odlučili da prvenstveno finansiraju započete poslove, ali to se nije dogodilo”, kaže član Gradskog veća Aleksandar Ranković.
Prema njegovim rečima, novac iz NIP-a daje se uglavnom za infrastrukturne projekte, od ulica i puteva, do izgradnje sportskih sala, dečjih vrtića i industrijskih zona.
"To su sve projekti sa kojima smo mi prethodnih godina konkurisali, a ni za jedan od tih projekata nismo dobili novac”, navodi Ranković.
Lokalna vlast u Valjevu upozorava da je taj grad greškom svrstan u grupu najrazvijenijih u Srbiji po kategorizaciji Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, pa se sada nalazi u rangu Beograda, Novog Sada i Subotice.
Same se snalaze
"To znači da smo dužni da za svaki projekat koji se finansira iz državne kase obezbedimo 50 odsto vrednosti tog projekta. Tražili smo da se ta greška ispravi, ali taj problem još nije rešen. Uprkos tome, uspevali smo da obezbedimo novac za najvažnije projekte”, kaže Ranković.
Iz NIP-a je u protekle tri godine izdvojeno samo 17 miliona dinara za radove na Kuli Nenadovića i grejanje u Ekonomskoj školi.
"Gledano u odnosu na sve ostale gradove, bez obzira na stepen njihove razvijenosti, to što je Valjevo dobilo iz NIP-a je premalo! Postoje određeni načini lobiranja za dobijanje sredstava iz NIP-a, a evidentno je da je sve to povezano sa politikom. Mi na to ne možemo da utičemo”, kaže Ranković.
Pored Valjeva, novac iz NIP-a u Kolubarskom okrugu odobren je jedino Osečini i Ljigu. Opštini Osečina će u ovoj godini biti finansirana četiri projekta, vredna 27,6 miliona dinara, dok će u Ljigu za proširenje vrtića iz NIP-a biti izdvojeno 21,5 miliona dinara.
Paunović: Pare dati opštinama
Predsednik Stalne konferencije gradova i opština Srbije Saša Paunović kaže da su u septembru prošle godine tražili da se ukine ovakav način raspodela sredstva iz NIP-a, ali nije stigao nikakav odgovor.
"Jedno ministarstvo ne treba da odlučuje o tome kome će dati republičke pare. Naš predlog bio je da se pare preusmere direktno lokalnim samoupravama, kroz transferna sredstva koja su znatno umanjena i prošle i ove godine, pa da onda čelnici opština i gradova odlučuju koji su projekti najvažniji za njihove sredine, a ne da o tome odluku donose ljudi u Beogradu”, objašnjava on.
Paunović kaže da su sa jedne strane opštinama smanjeni veliki iznosi za transfere, a sa druge strane se vidi da država ima para za NIP, a koji se troši na lokalnom nivou.
On navodi da se često dešava da Ministarstvo za NIP nije u stanju da na vreme zaključi ugovore o finansiranju radova, pa su pojedine sredine ostale kratkih rukava, kao i da se projekti ne realizuju zbog sporosti tog ministarstva.
