Izvor: Večernje novosti, 06.Sep.2013, 22:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

„Česmovača“ - više nego ispravna

KAŽU da ništa više ne prija od čaše hladne vode. Bilo da je „česmovača“, bunarska, flaširana - voda jedina na pravi način gasi žeđ. A kakvog je kvaliteta voda za piće u Srbiji? Voda koju pijemo iz česme, upozoravaju stručnjaci, nije istog kvaliteta. Žitelji Kolubarskog i Moravičkog okruga, niškog i vranjskog regiona, Zaječara i Knjaževca piju najkvalitetniju vodu. I voda u Beogradu je dobra. S lošom vodom kubure Vojvođani. Naročito Kikinđanima, preporučuje se da, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << zbog zagađene Tise, žeđ utole flaširanom, nikako vodom iz vodovoda. - Razlog lošeg kvaliteta vode je neusaglašenost između prirodnog hemijskog sastava vode i načina njenog tretmana, kao na primer u Vojvodini - kaže dr Snežana Dejanović, iz Institut za javno zdravlje Srbije „Batut“. - Na fizičko-hemijsku neispravnost utiču njeno poreklo, povišena koncentracija amonijaka, gvožđa, mangana, a u nekim delovima Vojvodine i arsena (posebno u Srednjobanatskom okrugu). Zato, da bi se upotrebljavala kao voda za piće, zahteva visok stepen prerade. Srpski standardi o merenju kvaliteta vode su stroži od Evropske unije. NEMA CREVNIH BOLESTI OD 60.000 mikrobiološki kontrolisanih uzoraka vode u toku protekle godine samo je 4,24 odsto bilo neispravno. - U proteklim godinama nije zabeležena nijedna hidrična epidemija, odnosno pojava velikog broja obolelih od crevnih zaraznih bolesti zbog konzumiranja mikrobiološki neispravne vode iz centralnih vodovoda - tvrdi dr Dejanović. Kontrola zdravstvene ispravnosti vode za piće iz vodovodnih sistema u Srbiji je u nadležnosti okružnih instituta i zavoda za zaštitu zdravlja. Njena ispravnost se ocenjuje na osnovu rezultata bakteriološkog i fizičko-hemijskog ispitivanja uzoraka vode i poređenja sa važećim zakonskim propisima o vodi. Srbija je „pokrivena“ sa 750 javnih vodovoda u hiljadu naselja i sa 4.000 seoskih manjih vodovoda. U 65 gradova i 14 sela su postrojenja za prečišćavanje, a hlor se primenjuje u 130 gradskih i 180 ostalih vodovoda. Beograđani ne moraju da brinu. Za vodu koju piju stručnjaci kažu: odličnog je kvaliteta! Kontrole njene ispravnosti čak i kod najudaljenijih korisnika su svakodnevne i rigorozne. Prestonica ima pet postrojenja za preradu vode - Banovo brdo, Bežanija, Bele vode, Vinča i najveći Makiš u kojem se „bistri“ 3.000 litara savske vode u sekundi, što je 45 procenata potreba Beograda. - Voda koju pijemo je sanitarno-higijenski ispravna - kaže Ljiljana Vasiljević, šef Službe sanitarne kontrole „Beogradskog vodovoda“. - Kvalitet vode u beogradskom vodovodnom sistemu se svakodnevno proverava na dva nivoa i zaključak svih stručnih službi je da je voda odličnog kvaliteta! U toku jedne godine u „Beogradskom vodovodu“ se pregleda oko 8.000 uzoraka, a u Gradskom zavodu za javno zdravlje oko 7.000 uzoraka vode. I dr Snežana Matić Besarabić iz Gradskog zavoda za javno zdravlje tvrdi da pijemo vodu u skladu sa propisanim normativima o higijenskoj ispravnosti. - Vodu kontrolišemo 24 sata na pet instalacija za preradu vode, 16 rezervoara i na 100 točećih mesta - kaže dr Matić Besarabić. - Ispituje se fizičko-hemijska analiza uzoraka, bakteriološka i biološka ispravnost i radioaktivnost. Osim Beograda koji ima i svoju kontrolu, pratimo kvalitet vode i u Obrenovcu, Mladenovcu, Vinči... Iako Srbija spada među bogatije izvorima kvalitetne mineralne vode, i pored toga vodu uvozimo i plaćamo je skuplje nego zemlje u okruženju. Cene pojedinih proizvođača više su i do 10 odsto nego lane.
Pogledaj vesti o: Zaječar

Nastavak na Večernje novosti...