Izvor: Dzungla.org, 17.Nov.2013, 22:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zvonko Bogdan – život kao roman
LEGENDA tamburaške muzike Zvonko Bogdan će 45 godina zlatne karijere, pod medijskim pokroviteljstvom „Novosti“, obeležiti 24. novembra nastupom u beogradskom Sava centru. Svečani koncert nazvao je po svojoj prvoj autorskoj pesmi „Svake noći tebi pevam“, koju je snimio 3. decembra 1968. godine, sa tamburaškim orkestrom Janike Balaža. Gospodin starogradske pesme, koji je kafanskom pevanju dao neodoljiv šarm i prefinjenost, naglašava da je privilegija opstati na sceni toliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << godina i da se raduje ponovnom druženju sa beogradskom publikom. – Svaki koncert koji sam održao u Sava centru je imao poruku, pa su ljudi iz ove dvorane došli na ideju da prvi put napravim veče autorskih pesama – kaže za „Novosti“ Zvonko Bogdan. – To je predivna ideja, jer nikad na taj način nisam prilazio tako velikom nastupu. Ovaj koncert će se razlikovati od ranijih po tome što će više biti zastupljene moje kompozicije i pesme koje sam izvukao iz zaborava i čiji sam koautor. Predivan je osećaj da dočekate ovakav dan. Ali čini mi se kao da je bilo juče i da nije prošlo 45 godina. * Čime ste se rukovodili u karijeri i od čega nipošto niste odustajali? – Trudio sam se da sve što sam radio bude dobro, prijemčivo za mene i da u tome uživam. Svaki otpevani stih vezan je za određene ljude, vreme i događaje. Svaku svoju pesmu sam doživeo i nisam imao potrebe da bilo šta izmišljam. Nisam čitao romane, jer sam živeo kao u romanima. Imao sam privilegiju da radim sa pravim ljudima, vrhunskim muzičarima i profesorima, koji su znali šta hoću. Nisam bio zadovoljan samo pevanjem i prikupljanjem pesama, pa sam tako počeo i da pišem. * Vi ste tamburaškoj pesmi dali posebnu draž i notu? – Ta muzika mi je u genima. Moj deda je 1914. godine dobio poziv da sa svojim orkestrom snimi ploču u Americi, ali je izbio Prvi svetski rat i to je propalo. Ponikao sam iz takve familije i okruženja, a kad sam došao u Beograd da živim od muzike, moj prvi kapelnik mi je rekao da se ne bavim drugom vrstom muzike, već isključivo tamburaškom. To je bio okidač za sve što radim već 45 godina. Osam godina sam nastupao u hotelu „Union“ i to je najsvetlija tačka u mojoj karijeri. Trudio sam se da od kafane napravim mali teatar. Nisam ja to izmislio, već sam video kako to ljudi rade u drugim zemljama. Kad oni mogu, možemo i mi da budemo lepo vaspitani, da uživamo u pesmi, da imamo nivo i da znamo šta je red.POČASNI PREDSEDNIK ZVONKO Bogdan je nedavno postao počasni predsednik Svetske organizacije tamburaša i tim povodom kaže: – Tu organizaciju su stvorili ljudi koji su napravili Tamburica fest u Novom Sadu. Čini mi se da je to najveća nagrada koju sam dobio. Dobro je što me to priznanje ne obavezuje, ali je na meni da sačuvam taj nivo. * Iako je vaša karijera vezana za kafanu, često ističete da niste boem? – Nije lako biti boem, naročito danas, ako nemate novca. Takav život je vezan za piće, noć i muziku. Boemi nisu bili klošari, već gospoda, ljudi koji su mnogo trošili. Moj otac je bio kafanski čovek i sve što je vezano za kafanu naučio sam od njega. * Kako gledate na današnju muzičku scenu i postoji li nešto što vam se dopada? – Svako vreme ima svoj pečat i ne bih bio objektivan kritičar kada bih govorio o tome. Koliko će nešto da traje i koliko vredi, proceniće publika i vreme. Mislim da je rep muzika nešto najbolje što je moglo da se pojavi u novije vreme, jer ljudi mogu na vrlo interesantna način da iskažu svoje želje i emocije. Ima nekoliko izvođača iz tog miljea koji mi se dopadaju, ali ne bih nikog izdvajao, da nekog ne bih zaboravio. Važno je da ljudi interpretiraju ono što ih tišti, što se događa i što je aktuelno. Ja sam pisao ono što sam doživeo, što predstavlja sponu između onoga što volim i čime sam se bavio. OpširnijeVečernje Novosti
