Izvor: Blic, 04.Nov.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život ne vredi krpiti
Život ne vredi krpiti
Ivan Ferce Firči već 16 godina živi u Njujorku. On je roker na čijim bubnjevima sviraju muzičari okupljeni oko Stinga, Pitera Gebrijela i Dejvida Bouvija, nekadašnji član kultnog sastava 'Ekatarina Velika', zavodnik lepotica novog talasa i bivši muž Marine Perazić.
Ovih dana Firči je boravio u Novom Sadu, gde je i 'Gloriji' ispričao svoju životnu priču.
- Moj odlazak u Njujork bio je čista avantura. Sedeli smo u 'spačeku' >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << moj drug Bale, s kojim sam davne 1976. godine osnovao svoj prvi bend, i ja. 'Hush' se zvao. Sedeli smo, blejali i ja sam samo u trenutku nadošle inspiracije rekao: 'E, ajmo negde.' I otišao sam, a otišao je i Bale, i evo, u Njujorku smo obojica. Nisam slutio da ćemo uskoro početi da se koljemo međusobno, niti sam hteo da pobegnem iz kandži osamdesetih koje su kasnije pojele gotovo celu postavu 'Ekatarine'.
Kada je odlazio iz Novog Sada, Firči je rekao ocu da ne misli brzo da se vrati. Nije potom dolazio više od decenije, pa tako nije stigao još jednom da vidi Milana Mladenovića i Bojana Pečara pre nego što su oni krenuli nebeskim putevima. Čarobnu i obožavanu Magi, Margitu Stefanović, ženu neverovatne lepote, kaže dok gledamo fotografije 'Ekatarine Velike', video je pre dve godine, kada se, prvi put nakon odlaska u Ameriku, obreo ovde.
Sreli su se u Beogradu i odmah zaputili na mesto na kojem je bio zakazan 'Tribute to EKV'.
- Nas dvoje smo seli u jedan separe, zavukli se i siti isplakali. Nemam pojma koliko smo tu sedeli, ali se sećam da smo plakali kao deca. Uvek mi oči zasuze kada čujem 'Ekatarinu', a ne prođe nijedna nedelja da ne preslušam neki njen CD. Trudim se samo da to ne bude uoči nekog važnog sastanka jer me spopadnu neke čudne emocije koje nisu baš poželjne u poslovnom razgovoru. Ne stidim se to da priznam jer sam, ipak, otišao iz ove zemlje lažnog mačizma, lažnih sisa i dupeta na izvolte.
Što se Marine Perazić tiče, Firči kaže:
- Bio sam u 'Ekatarini' kad smo se smuvali. Upoznali smo se nakon njenog nastupa na jednom 'Mesamu'. Bila je to nevina, zezatorska šema koja je prerasla u burnu, kao što i priliči mladim ljudima, razmaženim pritom. Voleli smo se, raskidali, mirili nekoliko puta, ovde, pa i u Njujorku. Sve je puklo jednog dana u našem njujorškom stanu kada sam jednostavno izašao jer nisam mogao dalje. Nije bilo smisla. Marina je potom bukvalno kidnapovala decu, iako bez moje pismene dozvole nije smela da ih odvede iz države Njujork. Ma, biće to sve u redu, samo polako, bez histerije, loših misli i reči. Najgore je prošlo. Mi smo se dosta prepucavali tokom naše veze, a bili smo zajedno dvanaest godina. Nikad sve nije štimalo idealno, ali život ne vredi krpiti ako nema smisla. Mene ne zanima prošlost, samo sadašnjost i eventualno njen odraz u budućnosti. Marina poteže prošlost i to je njena stvar. Ne zameram joj. Neka živi kako hoće.
