Izvor: Blic, 22.Okt.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žensko pismo
Žensko pismo
Kakav se to preokret desio u srpskoj književnosti. Doskora etablirani pisci i njihovi kritičari-skuteri ubijali su se da dokažu kako je ljubavna priča nižerazredna tema za literaturu, kako su emocije na relaciji muškarac-žena sramota za svakoga ko misli da se ozbiljno bavi pisanjem i kako je, u skladu s tim, mnogo ogovarano 'žensko pismo', koje tretira uglavnom tu vrstu problematike, jeftini i svakako bastardni proizvod namenjen domaćicama i kasirkama u samoposlugama. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Dakle, ljubavne priče ili ljubavni romani iz 'ženskog pera' unapred su očekivani na nož i sa ogromnim podsmehom. Doda li se tome i morbidna i samo u Srbiji važeća teza da je bestseler delo koje ne zaslužuje nikakvu ozbiljnu pažnju, mogao se steći utisak da je srpska literatura dolina dosade i postmodernističkih suza, pristiglih kao posledica zevanja.
Kad tamo - međutim! Muškarci pisci su se okrenuli ljubavnim temama sve preplašeni činjenicom da će im dela možda postati i bestseleri. Mada im je strah bezrazložan, ipak su se odmah, uzajamno, ovenčali uglednim književnim nagradama, kako bi sa svojih novih žanrovskih opredeljenja skinuli svaku sumnju. Doda li se tome i mnogo mudra misao Alana Rob-Grijea, o tome kako glavnu reč o njegovim delima daje čitalačka publika, može se zaključiti da je ovogodišnji Sajam knjiga neka vrsta prekretnice u srpskoj kulturi.
Implicite žene su bile u pravu i žene jesu u pravu. Između krvi i tla, političke korektnosti i ideologije uopšte, izgleda da je ipak publika ta koja kreira tržište. Poznato je, naime, da žene neuporedivo više čitaju. Otuda žensko pismo, i razglednica u muškoj literaturi, postaje ključni znak da su hormonske podele u literaturi besmislica koju su smislili oni (muškarci) koji su se prepali za svoje mesto pod književnim suncem Srbije.
