Izvor: S media, 10.Avg.2010, 13:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žene u Srbiji više ne kriju „recke“
Ako bi neki mušarac, nimalo džentlmentski, pitao svoju partnerku „sa koliko njih si bila pre mene?“, i dalje je mala verovatnoća da će dobiti iskren odgovor. S druge strane, istraživanja pokazuju da je procenat žena koje iskreno odgovaraju na ovo pitanje sve veći. S media portal istražuje šta još uvek sprečava žene da kažu istinu.
Srbija je još uvek tradicionalna sredina, tvrde pojedini psiholozi. Nekada je procenat žena koje iskreno odgovore na neugodno pitanje >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << partnera bio manji od 10 posto. Medjutim, serija „Sex i grad“ unela je neke promene u muško – ženske odnose na brdovitom Balkanu. Ako zanemarimo prikaz samostalonosti, uspešnosti u poslu, ali i finansijsku nezavisnot, to je serija posle koje su žene počele javno da lupaju „recke“.
Istraživanja pokazuju da muškarci i žene različito odgovaraju na potencijalno neprijatno pitanje – sa koliko njih si bila/bio pre mene?.
Otprilike trećina žena daje lažne odgovore , a 64 % smanjuje broj. Polovina njih laže jer ih je sramota zbog velikog broja, dok 19 % ne želi da ih partneri vide kao promiskuitetne.
Petina žena slagala bi o broju seksualnih partnera ako bi se ispostavilo da je njihov sadašnji partner spavao sa manje osoba.
Što se tiče muškaraca, njih oko 43 % laže svoju novu partnerku. Oko 60% njih povećava broj žena s kojima su bii.
Psiholog Radmila Grujičić kaže za S media portal da u Srbiji još važe aršini da je „dobar, popularan i poželjan“ mladić onaj koji je promenio više sexualnih partnerki, a da je devojka „dobra“ ako je broj partnera s kojim je bila što manji.
„S druge strane, nastupila su moderna vremena i u ovom segmentu naših života. U svakodnevnom radu sa mladima, imam priliku da vidim sve više mladih devojaka koje ne samo da se ne stide broja partnera sa kojima su bile, nego se čak i hvale. To naravno, još uvek, nije pravilo, ali se do pre nekoliko godina nije moglo zamisliti da se devojka hvali sa koliko sexualnih partera je bila“, ocenjuje Grujičić.
Žene koje su promenile 200 muškaraca ne računaju se
Kada su ovakva istraživanja u pitanju izuzimaju se žene koje su bile sa po 100 ili 200 muškaraca, jer se smatraju statističkim ekstremom.
Takve žene se najčešće ne anketiraju i ne računaju, dok se kod muškaraca i ovakvi slučajevi uzimaju u statistiku.
Prema njenim, rečima, ono što ide u prilog devojkama, jeste da se one i dalje „predaju“ emotivno mladiću sa kojim su bile, bez obzira na dužinu veze.
Psiholog Grujičić smatra da, kad je laganje o broju partnera u pitanju, devojke se rukovode principom – koliko god si ti bio „loš“, ja sam ipak „bolja“.
„ U muško ženskim odnosima ništa nije jednostavno. Kada lažu, žene šalju poruku partneru da su one poštenije, nevinije, ispravnije od njega. Ako jasno i glasno kažu da su promenile mnogo partnera, da im sexualno iskustvo i njegove nijanse nisu nepoznate, onda devojke rizikuju da ih momak shvati površno, pa čak i da se uplaši od iskustva koje te devojke imaju“, smatra Grujičić.
Otvorenost devojaka se, medjutim, razlikuje u ruralnim i gradskim sredinama. Licemerje se ogleda u tome što i ako menjaju partnere, najvažnije je da za to zna što manji broj ljudi.
Mladi ljubavnici bolji od botoxa
Zaboravite skalpele i botox - čini se da zvezde biraju novi tretman pomlađivanja - mladog ljubavnika.
Madona, Hali Beri, Kameron Dijaz, Suzan Saradon, Demi Mur i mnoge druge, ne mogu odoleti zgodnim mladićima. Dakle, mlađe je ipak slađe.
Toy boy (dečak igračka) postao je must-have mnogih zvezda u respektabilnim godinama. Toy-boys današnjice je mlad i lep, a zabavlja se i izlazi sa ženama koje bi im (barem neke od njih), po godinama mogle biti majke!
„U manjim sredinama, socijalni pritisak je sigurno veći. Devojke se ustručavaju da menjaju partnere svaki čas, a kada započnu vezu sa nekim mladićem on može vrlo lako da sazna sve o njoj. Kada je reč o gradskoj sredini tu je situacija mnogo opuštenija. Ljudi ne znaju ko im je prvi komšija, a kamoli da nekome polažu račune s kim se vidjaju. Broj partnera koje je neka devojka promenila gotovo je nemoguće utvrditi kada je urbana sredina u pitanju. Muškarcu tada ostaje da joj veruje samo na reč“, kaže Grujičić.
Prema njenim rečima, talas individualizma stiže sa zapada mnogo brže nego što mi „putujemo“ ka njemu. Jedinka, bila ona muško ili žensko, usmerena je isključivo na sebe i svoje potrebe, ocenjuje Grujičić, a ako to donosi nešto dobro, onda je to sigurno potreba da se ne živi u lažima i nepotrebnim stegama.
Tanja Radunović
